Uprava carina i zaštite granica SAD (CBP) izdala je Nalog za zadržavanje robe kompanije "Srbija Ziđin Koper" zbog sumnje da u Srbiji proizvodi bakar i proizvode od bakra uz upotrebu prinudnog rada tj. rada koji se obavlja nevoljno i pod pretnjom kaznom. To nije prvi put da američka carina zabrani uvoz proizvoda iz Srbije, a poslednji slučaj zabeležen je u decembru prošle godine kada je, pod istim optužbama, stopiran uvoz proizvoda iz "Linglonga" - još jedne kineske kompanije koja proizvode koje pravi u Srbiji izvozi u Ameriku.
Pomoćnica komesara Kancelarije za trgovinu CBP-a, Suzan S. Tomas je "objasnila" da se proizvođači iz SAD suočavaju sa nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada i da "CBP štiti ljudska prava, kao i ekonomsku bezbednost SAD", ali sagovornici RT Balkan ukazuju da SAD zapravo ovim zabranama "gađaju" Kinu, preko Srbije.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović kaže da se iza vesti koja je stigla iz SAD krije tehnološki i trgovački rat protiv NR Kine koji se sada vodi i preko naše zemlje.
"To je faktički atak na jednu našu kompaniju nevezano ko je njen dominantan ili apsolutni vlasnik. Prosto dovodi u sumnju i kvalitet zaštite radnika u Srbiji, dovodi u sumnju kakav je ovde poslovni i pravni ambijent, pokušava da pošalje neku pogrešnu poruku o uslovima rada u Srbiji, o pravnom poretku i na kraju o celoj zemlji, a ne samo o privrednom ambijentu. Dakle, to je vrlo loše i nekorektno, a sa druge strane, pretpostavljam da ima neprekidno prijava agenata stranog uticaja, koji se ovde bave isključivo time da pronađu nešto loše u poslovanju kineskih kompanija na našem tlu", kaže Dragana Mitrović za RT Balkan.
CBP prima prijave o prinudnom radu iz različitih izvora, uključujući vladine agencije, medije, nevladine organizacije i građane. U konkretnom slučaju sa "Ziđinom", nalog za zadržavanje isporuke zvanično je izdat zbog kršenja člana 19 Zakonika SAD. CBP je naveo da je analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške iz fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje NVO, vesti iz medija i akademska istraživanja. Oni tvrde da su dokazi pokazali da su radnici izloženi delovanju šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada (MOR), među kojima su zloupotreba ranjivosti, uskraćivanje zarada, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad.
Uvoznici zadržanih pošiljki mogu ili da unište ili da izvezu svoje pošiljke, ili mogu da pokušaju da dokažu da roba nije proizvedena uz upotrebu prinudnog rada.
Dragana Mitrović kaže da je teško povezati prinudni rad sa kompanijom "Ziđin Koper", koja je jedan od najvećih izvoznika iz Srbije, svetski poznata i priznata korporacija.
"Ako gledamo uslove rada u Srbiji, tretman radne snage, to je kompanija čiji radnici imaju zarade među najvišim u Srbiji i njihov radni odnos je regulisan radnim ugovorima i ove optužbe su toliko apsurdne da se svi pitamo da li smo svi koji imamo ugovor o radu možda pod prinudom ili kakvo je to tumačenje, ali svakako je to prosto bizarno. Stavljajući to sve u širi kontekst, to je svakako pritisak na kineske kompanije koje posluju u Srbiji, ali i na našu zemlju, u smislu da je to signal, da se ne gleda lepo na direktne strane investicije i kompanije koje dolaze iz Kine, što ne znači da ta lista ne može kasnije da se proširi i na neke druge strane investitore", ukazuje profesorka Mitrović.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež je nedavno izjavio da u Srbiji posluje oko 2.000 kompanija sa kineskim kapitalom i da je u poslednje tri do četiri godine broj zaposlenih u tim kompanijama povećan čak 45 odsto. Čadež je istakao i da je najvećih 37 kineskih kompanija u Srbiji do sada investiralo skoro osam milijardi evra u našu zemlju i da zapošljavaju više od 40.000 radnika. Tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini objavljeno je da u našu zemlju stižu nove velike kineske investicije, od infrastrukture do robotike, a da su u pitanju ulaganja veća od milijardu evra.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić kaže da zabrana za "Ziđin" i "Linglong" znači da firme koje su planirale da uvoze robu od njih to više ne smeju da rade, jer bi u suprotnom trpele posledice u skladu sa američkim zakonodavstvom.
"Ima tu raznih ograničenja i oni su na sličan način stopirali i srpske firme koje su trgovale sa Rusijom. Kompanije koje izvoze u Rusiju materijale koji se koriste u građevinskoj industriji, su dobile zabranu, jer SAD tvrde da oni od toga mogu da izgrade vojnu halu i zbog toga su im blokirali izvoz u SAD", naveo je Bojan Stanić.
Kada su u pitanju optužbe na kineske poslodavce, Stanić kaže da je bilo pritužbi da su zatvoreni, da se prikrivaju neki incidenti i da Kinezi ne važe za društveno odgovorne i humanitarne investitore, za razliku od NIS-a koji je u većinskom ruskom vlasništvu ili nekih zapadnih kompanija, ali da ni zapadne kompanije nisu "cvećke".
"Vidite kakvi su investitori sa Zapada u Bangladešu, Kambodži, gde se šiju patike i sportska oprema. Ne da imate prekovremeni i prinudni, već imate dečiji rad. To je jedan užas, a i dalje postoji", ukazuje Bojan Stanić.
On je rekao i da za "Ziđin" ova zabrana ne znači neku katastrofu, jer je prosečan godišnji izvoz kompanije u SAD oko 12 miliona dolara, što je simbolično u odnosu na prodaju u Kini i Evropi.
"Ideja je da se Kina maksimalno ograniči"
Stanić je istakao da su kineske kompanije za Srbiju značajni investitori i najveći izvoznici, ali da ih Amerikanci generalno sabotiraju, jer je ideja da se Kini što više ograniči ekonomski prostor, jer su ubedljivo najkonkurentniji i "dobijaju" u trci sa SAD.
"Njima je to ogroman izazov, jer što više para se stvara u privredi, ostaje više za ulaganje u infrastrukturu, subvencije, kao i u istraživanje i razvoj, pa se to odražava i na sve više patenata i pronalazaka i primene u industriji i onda postanete konkurentni u tehnološkom smislu, a onda dođete i do bezbednosnog sektora. Kada se sve to složi, jasno je zašto SAD neprestano pokušavaju da ograniče Kinu. Kada se gleda slobodno tržište, Amerika gubi, ali i u tom njihovom protekcionizmu, takođe se nisu pokazali kao uspešni, jer prošle godine, bez obzira što je smanjen izvoz u Ameriku, Kina je drastično povećala izvoz u svet", istakao je Bojan Stanić.
Kao i Moskva po pitanju ruske nafte i gasa, koje EU nije htela, tako je i Peking, jednostavno pronašao druge kupce. Kina je prošle godine ostvarila rekordan suficit, a jedina uteha za Ameriku je, da bi bez tarifa i zabrana, postigla još gori rezultat.