RZS: Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla za 3,9 odsto, deficit manji gotovo za četvrtinu

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu od januara do maja ove godine iznosila je 32,38 milijardi evra, što je za 3,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Izvoz je dostigao 14,7 milijardi evra i povećan je za 7,7 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz iznosio 17,68 milijardi evra, što predstavlja rast od jedan odsto. Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 22,9 odsto i iznosio je 2,98 milijardi evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom povećana sa 77,9 na 83,1 odsto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena dostigla je 37,84 milijarde dolara, što je rast od 12,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz je porastao za 16,6 odsto, na 17,17 milijardi dolara, dok je uvoz povećan za 9,3 odsto, na 20,66 milijardi dolara.

Naš izbor

Izazovi trgovine između Rusije i Srbije: Koliko nas koštaju zapadne sankcije

Najveći udeo u izvozu imao je region Vojvodine sa 29,7 odsto, zatim region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25,1 odsto, region Južne i Istočne Srbije sa 23,4 odsto i Beogradski region sa 20,8 odsto. Istovremeno, najveći deo uvoza odnosio se na Beogradski region (43,5 odsto) i on je ispred regiona Vojvodine (30,8 odsto), regiona Šumadije i Zapadne Srbije (15,4 odsto) i Regiona Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto).

Kako navodi RZS, podatke po regionima treba tumačiti oprezno jer su prikazani prema sedištu vlasnika robe u trenutku prihvatanja carinske deklaracije, pa se, na primer, najveći deo uvoza nafte i gasa vodi u Beogradskom regionu i Vojvodini, iako su ti energenti namenjeni celoj Srbiji.

Najveći deo spoljnotrgovinske razmene Srbija je ostvarila sa zemljama sa kojima ima sporazume o slobodnoj trgovini, dok zemlje Evropske unije učestvuju sa 58,8 odsto u ukupnoj razmeni.

Drugi najvažniji partner je CEFTA, sa kojom je Srbija ostvarila suficit od 1,28 milijardi evra, odnosno 1,5 milijardi dolara. Najveći doprinos suficitu dali su izvoz žitarica i proizvoda od žitarica, drumskih vozila, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, kao i električnih mašina i aparata. Pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa zemljama CEFTA iznosila je čak 300,5 odsto.

Glavni izvozni partneri Srbije bili su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, dok su u uvozu vodeći partneri Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Na listi najvažnijih izvoznih proizvoda prvo mesto zauzimaju setovi provodnika za avione, vozila i brodove, čiji je izvoz dostigao 155 miliona dolara. Slede ruda bakra i koncentrati (150 miliona dolara), motorna vozila za prevoz putnika, osim autobusa (142 miliona dolara), rafinisani bakar (133 miliona dolara) i nove spoljne gume za automobile (86 miliona dolara).

Najvredniji uvozni proizvod bili su lekovi za maloprodaju, vredni 147 miliona dolara, ispred sirove nafte i ulja od bituminoznih minerala (142 miliona dolara), prirodnog gasa u gasovitom stanju (60 miliona dolara), električne energije (59 miliona dolara) i delova i pribora za motorna vozila (48 miliona dolara).

Raste i uvoz i izvoz iz Srbije: S kim najbolje trgujemo i šta najviše prodajemo

Posmatrano po zemljama, najveći suficit Srbija je ostvarila u trgovini sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, kao i sa Nemačkom, Češkom i Slovačkom. Najveći deficit zabeležen je u razmeni sa Kinom, pre svega zbog uvoza telefona za mrežu stanica, a zatim sa Turskom, Poljskom i Kazahstanom.

Samo u maju ove godine Srbija je izvezla robu vrednu 3,31 milijardu dolara, što je 6,8 odsto više nego u istom mesecu lane, dok je uvoz povećan za 3,2 odsto i iznosio je 4,03 milijarde dolara. Izraženo u evrima, izvoz je porastao za 3,3 odsto, na 2,84 milijarde evra, dok je uvoz blago smanjen za 0,1 odsto, na 3,46 milijardi evra.

Desezonirani podaci pokazuju da je u odnosu na april, u maju zabeležen pad izvoza od 5,1 odsto i uvoza od 7,5 odsto, računato u dolarima, dok je izraženo u evrima izvoz smanjen za pet odsto, a uvoz za 8,1 odsto.