Evropski viškovi završavaju u Srbiji: Uvoznici spašavaju privredu EU, a ugrožavaju domaću proizvodnju

Primarni proizvođači mleka i prasadi suočavaju se sa novim talasom pada otkupnih cena.  Za litar sirovog mleka plaća se od 35 do 55 dinara u zavisnosti od veličine farme. Tovljenici se prodaju za oko 150 dinara iako stručnjaci tvrde da su troškovi proizvodnje za 30 dinara viši. Razlog za pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda stručnjaci vide u nekontrolisanom uvozu iz Evropske unije. Od države traže sistemsku analizu i zaštitu domaćeg tržišta.

Naš izbor

Nova strategija poljoprivrede: Šta Srbija planira da uradi da bi povratila prehrambeni suverenitet

Cena prasadi, svinja i svinjskog mesa pala je i u Evropskoj Uniji, i to čak 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sanja Čelebićanin, predstavnik Udruženja odgajivača svinja i direktor poslovnog udruženja Zajednica živinara kaže da se ta situacija prelila i na naše tržište kroz prekomerni uvoz.

"Smanjena je potražnja mesa, jer je Kina zaustavila uvoz iz Evropske unije, pa su najveći evropski proizvođači, kao što je recimo Španija, došli u situaciju da nemaju gde da plasiraju svoje meso i ono se 'preliva' kod nas. Dakle, naši uvoznici, mislim onako uslovno rečeno, spašavaju privredu Evropske unije i tržište svinjskog mesa Evropske unije na način da ugrožavaju našu domaću nacionalnu proizvodnju", tvrdi Čelebićanin.

Naglašava da to što Srbija ima slobodno tržište ne znači da država ne sme da interveniše i zaštiti domaće poljoprivrednike.

"Naš proizvođač ne može biti konkurentan proizvodnji iz Evropske unije, prvo ni obimu, drugo zbog zabrane korišćenja genetski modifikovane hrane, zatim i zbog subvencija koje oni dobijaju. I ono što je važno napomenuti – mi nismo zajedničko tržište sa EU. Jer, da smo isto zajedničko tržište, onda bi mi sad imali dozvolu da radimo regionalizaciju države kad je u pitanju afrička kuga svinja, da dobijemo status slobodan kad je u pitanju klasična kuga svinja. Dakle, oni nama uvode zabrane, a mi smo otvorili granice", ističe Čelebićanin.

Napominje da država treba da zaštiti svoje tržište tako što će najpre prikupiti i obraditi podatke o tome koliko imamo svinja i koliko nam svinjskog mesa fali. Kaže da su u toku intenzivni sastanci sa Ministarstvom poljoprivrede i da je ovo problem koji treba da rešava Vlada Republike Srbije.

Čelebićanin ističe da se meso koje je došlo iz uvoza i dalje ne odvaja od mesa koje je proizvedeno od životinja koje su rođene i gajene u Srbiji, iako je i to način da se zaštitimo od prekomernog uvoza i uvoza mesa dobijenog od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom koja je u Srbiji zabranjena.

Cene u radnjama ne padaju zbog nepravedne raspodele novca

Talas pada cena koji je zapljusnuo farme čini se nije ni okvasio rafove u maloprodaji, pa potrošači i dalje plaćaju kilogram svinjetine oko 800 dinara, a za litar dugotrajnog mleka 150. Čelebićanin kaže da su domaći poljoprivrednici prinuđeni da tovljenike prodaju za 150 i 160 dinara iako je njihova proizvođačka cena 180.

"Što se tiče svinjske proizvodnje, ona je u izuzetno lošem stanju i potrebno je preduzeti hitne mere. Naši farmeri trpe nelikvidnost. Više nisu uopšte kreditno sposobni, banke ih ne vide kao proizvodnju koju se isplati kreditirati. Postojeće kredite ne mogu da otplaćuju, niti da plaćaju radnike i režije. Već dve godine sa kratkim izuzecima, rade tako što prodaju ispod proizvođačke cene", tvrdi Čelebićanin.

To što se pad otkupne cene tovljenika ne odražava na cene svinjetine u maloprodaji Čelebićanin objašnjava nepravednom raspodelom novca.

"Neko tu itekako zarađuje nauštrb primarne proizvodnje. Da li su to klaničari, da li su to maloprodajni lanci... iako ti maloprodajni lanci često stavljaju nekakve akcije, pa daju but na petsto i nešto dinara, šesto – kao da je to paklica cigareta", naglašava Čelebićanin.

Osvrnula se i na pad otkupne cene mleka. Kaže da proizvođači koji imaju mali broj životinja dobijaju trideset šest dinara po litri. Velike proizvođače pojedine mlekare plaćaju 52 do 55 dinara.

"Realna otkupna cena je 70 dinara. Problem je zapravo i opet se vraćam na matematiku, analitiku, treba da znamo koliko imamo, koliko nam fali i kako i na koji način možemo unaprediti našu proizvodnju, bilo da je u pitanju genetika, bilo da je u pitanju konkurentnost i naravno, primena zakona koji postoji, a to je Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednim proizvodima koji predviđa vanredne mere, interventne vanredne mere i uvođenje dozvola, gde se uvode kvote i ograničava uvoz, jer nas zapravo uvoz najviše ubija," tvrdi Čelebićanin.

Budućnost srpske poljoprivrede: Da li nova strategija može Srbiji da vrati prehrambeni suverenitet

Dodaje, pored uvoza problem je i to što ne možemo da se izborimo za izvoz jaja i živinarskih proizvoda u EU.

"Zapelo je u ispunjavanju pojedinih veterinarskih standarda kad je u pitanju sertifikacija za izvoz. Oni koji sede u institucijama mislim da bi trebalo da budu ažurniji, ali evo, sad su nam javili da zapravo ima još nekoliko tačaka neusaglašenosti na kojima se intenzivno radi, a mi smo sada pokrenuli skupštinu u Privrednoj komori da bi nam predstavnici uprave izložili šta je to što sami privredni subjekti trebaju da urade," objašnjava Sanja Čelebićanin.

Na ispunjavanju standarda za izvoz jaja i živinarskih proizvoda iz Srbije u EU radi se već 5 godina, od 2021. godine.