Data centri kao bojno polje sutrašnjice

Upotreba veštačke inteligencije, kao i društvena i ljudska cena koja se plaća njenim ubrzanim razvojem i potencijalnom zloupotrebom, postala je globalna tema broj 1 koja opseda najblistavije umove današnjice, od futurista, inženjera i programera do sociologa, psihologa, filozofa i drugih naučnika i intelektualaca širom sveta koji se bave ovom složenom, multidimenzionalnom pojavom.

Smatra se da će u narednoj deceniji veštačka inteligencija drastično uticati na tržište rada, industrijsku proizvodnju, saobraćaj, komunikacije, vojnu industriju i ratovanje, ali i na naročito osetljivo polje međuljudskih odnosa i zaštite privatnosti.

Što više vremena provodimo sa AI, to više postajemo nalik robotima, ukazuje studija

Paralelno sa diskusijom o načinima i modalitetima da se ona najefikasnije, najracionalnije i najetičnije upotrebljava, tako da je na korist a ne štetu čitavog čovečanstva, vode se i žestoke rasprave i o infrastrukturi koja je neophodna da bi ona mogla da nastavi da se širi, razvija i unapređuje.

U pitanju su takozvani data centri, posebni objekti koji služe kao "mozak" interneta, dizajnirani da skladište, obrađuju i distribuiraju ogromne količine podataka. Oni su strukturno podeljeni na takozvane bele prostore (gde se nalaze serveri) i sive prostore (gde se nalaze sistemi za napajanje i hlađenje), a po svojim dimenzijama, u zavisnosti od obima i složenosti operacija koje obavljaju, data centri mogu biti veličine u rasponu od jedne sobe do nekoliko fudbalskih igrališta.

Da bi osigurali da nikada ne "padnu", centri se rangiraju potier standardima (I-IV) koji određuju nivo rezervnih sistema. Oni koji su označeni kao tier IV su potpuno otporni na kvarove, a dozvoljeno im je samo 26,3 minuta zastoja godišnje, pa ih zbog toga koriste velike banke i klaud provajderi. Zbog rasta veštačke inteligencije, moderni data centri sve više koriste modularnu gradnju i tečno hlađenje kako bi se nosili sa sve većom potrošnjom energije.

Činjenica da jedan prosečni data centar za napajanje troši struje i vode otprilike koliko i grad od 50.000 stanovnika dovela je do toga da je izgradnja novih data centara postala izuzetno nepopularna.

Pokušaji da se troškovi finansiranja dalje izgradnje ovih centara prebace na lokalne samouprave i poreske obveznike doživeli su, u poslednjih godinu dana, u Sjedinjenim Državama potpuni fijasko, gde je otpor izgradnji dostigao razmere masovnog nacionalnog pokreta.

Dispropocija između troškova koji se nameću lokalnim zajednicama (drastično veći računi za struju, nestašice vode i zagađenje bukom) u odnosu na potencijalne dobiti koje uglavnom imaju samo privatni vlasnici tehnoloških giganata i korporacija kumovali su rađanju pokreta Humans first (Ljudi na prvom mestu), koji je glavni pokretač i organizator svih protesta protiv izgradnje data centara za veštačku inteligenciju.

UN upozoravaju: AI data centri troše sve više vode i struje, svet pred novim problemom

Ova organizacija je samo tokom jula organizovala 142 protesta u 42 američke države. Osnivač i ključna figura pokreta je Ejmi Kremer, bivša liderka konzervativnog Pokreta čajanka (Tea Party) iz 2009. godine. Iako potiče iz konzervativniih i desničarskih krugova, Kremer ističe da je bes zbog data centara neideološki i nepartijski, odnosno da povezuje ljude iz svih partija, jer spaja ekološke brige levice sa ekonomskim zahtevima desnice za veću transparentnost trošenja državnog novca.

Može se reći da se ovaj pokret naslanja na već postojeću klasnu tenziju i neprijateljstvo koje vlada između zanemarene američke unutrašnjosti (gde se uglavnom grade data centri) i takozvanih obalskih elita iz Kalifornije i Njujorka koje ubiru profite od te nove tehnologije. Kao organizacija, Humans first se zalaže za odgovorniji i transparentniji razvoj AI infrastrukture. Oni zahtevaju da proces odobravanja projekata bude javan i otvoren, bez tajnih sporazuma sa investitorima, da se smanji ogromna potrošnja vode i energije, ili barem da se u potpunosti finansira iz privatnih izvora, ali i da lokalne zajednice dobiju konkretne benefite, kao što su dobro plaćeni sindikalni poslovi.

"Ljudi na prvom mestu" se pozicionira kao glas zajednica koje osećaju da su pregažene i ućutkane od strane tehno milijardera, a masovnost i vidljivost ovih protesta pokazuju da je ovaj problem postao značajna politička tema uoči predstojećih izbora u novembru.

Može se reći da su aktivisti ove organizacije bili izuzetno uspešni do sada, jer je samo u prvom kvartalu 2026. odloženo ili otkazano više od 75 projekata za izgradnju data centara u vrednosti od preko 130 milijardi dolara. Na istorijskom referendumu u Monterej Parku u Kaliforniji čak 88 odsto građana glasalo je za trajnu zabranu izgradnje novih data centara, postavši prvi grad u SAD sa takvom merom. Do avgusta ove godine preko 300 američkih gradova uvelo je moratorijume ili zabrane na izgradnju data centara.

Protesti su tokom poslednjih meseci postali još radikalniji, pa je samo tokom avgusta uhapšeno više od 37 pojedinaca u Oklahomi, Indijani i Kanzasu. Zabeleženo je takođe pucanje u kuću odbornika u Indijanapolisu (sa jasnom porukom "Ne data centrima!") i bacanje Molotovljevog koktela na kuću Sema Altmana (šefa OpenAI) u Teksasu što nagoveštava da bi protesti protiv data centara mogli krenuti i nasilnim putem, naročito ako krene masovno gubljenje poslova zbog AI koje se već nekoliko godina najavljuje.

Ko stoji iza reči političara? AI sve češće "piše" njihove govore i zakone, pokazala studija

Uostalom, data centri jesu i najvidljivije i najopipljivije fizičke manifestacije tog bauka koji se krije iza skraćenice AI, pa je nekako i logično da se bes iskaljuje na njima. Vredi napomenuti da čak 42 odsto pripadnika "generacije Zed" veruje da će im veštačka inteligencija uzeti posao za koji se školuju, kao i da 70 odsto pripadnika pokreta Humans first čine mlađi od 30 godina.

Da li taj strah od nezaposlenosti i mašina, odnosno njegova radikalizacija kroz samoodbranu mogu, tamo gde su pravni metodi nedelotvorni, dovesti do oživljavanja metoda Neda Luda i njegovih pristalica iz 19. veka? Pokret ludita bio je rani radnički otpor mehanizaciji tokom industrijske revolucije u Engleskoj (1811–1816). Luditi su bili kvalifikovani tekstilni radnici (uglavnom tkači) iz Notingamšira, Jorkšira i Lankašira, čiji su poslovi i zanatski ponos bili ugroženi uvođenjem mehanizovanih tkalačkih stanova.

Ime su dobili po mitskom "Kralju Ludu", za koga se pričalo da je prvi razbio mašinu. Njihov cilj je bio da zaštite svoje plate i način života. Pojava jeftinijih mašina i nekvalifikovane radne snage dovela je do nezaposlenosti i pada cena rada i plata. U očaju, maskirane grupe ludita su noću upadale u fabrike, razbijale mašine i palile mlinove.

Da li čovečanstvo zaista postaje manje inteligentno? Ruski naučnik otkriva šta se zapravo dešava

Vlada je reagovala izuzetno surovo i u krvi je ugušila pobunu. Usvojen je zakon koji je uništavanje mašina činio zločinom kažnjivim smrću. Poslato je više vojske da uguši pobunu ludita, nego što je tada ratovalo protiv Napoleona. Vođe pokreta su pogubljene ili deportovane u Australiju. Mladi kapitalizam je izvojevao veliku pobedu nad sopstvenim građanima, uz poruku da ništa i niko ne sme stajati na putu tehnološkog napretka i uvećanja profita.

Ako se pobuna protiv data centara u Americi pojača ili dodatno radikalizuje, sasvim je izvesno da neće doći do potpune obustave izgradnje ovih objekata, već će oni masovno biti premešteni izvan američkih granica. Već sada se realizuju veliki projekti izgradnje u Australiji ("Antropik"), Indiji ("Meta") i Maleziji ("Gugl"), a valja podsetiti i da u Srbiji u Kragujevcu postoji državni data centar koji ima trenutno 14 MW kapaciteta, ali uz planove da se značajno proširi u narednih deset godina, verovatno uz pomoć nuklearne energije.

Oni koji rukovode strategijom implementacije četvrte industrijske revolucije u Srbiji trebalo bi da se detaljno obaveste o slučaju Irske, koja je približne veličine i koja se prva u Evropi zaletela u pogledu davanja dozvola za izgradnju data centara na njenoj teritoriji, pa se kasnije opekla jer nije ostvarila planirani rast u zaposlenosti i bruto domaćem proizvodu. Danas ti data centri troše skoro četvrtinu ukupne električne energije u zemlji, dok su računi za struju građana porasli za preko 40 odsto.