Što više vremena provodimo sa AI, to više postajemo nalik robotima, ukazuje studija

Sve češća upotreba veštačke inteligencije mogla bi postepeno da menja način na koji komuniciramo, ali i sliku koju imamo o sebi.

Naime, dugotrajno korišćenje veštačke inteligencije u korisničkoj podršci moglo bi da dovede do toga da usvojimo obrasce koje robotizovani agenti lakše obrađuju, uključujući i oponašanje načina na koji oni komuniciraju, ukazuje studija objavljena u časopisu AI & Society.

Ironično, autori studije navode da, kako botovi veštačke inteligencije postaju sve sličniji ljudima i sve ih je teže razlikovati od stvarnih ljudi - bar kada je reč o pisanju poruka - možda počinjemo da odražavamo i druge karakteristike mašina sa kojima razgovaramo i da postajemo manje nalik sebi.

Šta je "robotoidna ljudskost"

Istraživači izrazom "robotoidna ljudskost" opisuju mogućnost da ponovljena interakcija sa veštačkom inteligencijom vremenom promeni način na koji vidimo sebe.

Međunarodni tim istraživača koji stoji iza studije teoretiše da se kroz ponovljene interakcije sa tehnologijom prilagođavamo tako da budemo "kompatibilniji sa veštačkom inteligencijom", ograničavajući svoje osobenosti i nepredvidivost.

"Društveni roboti za potrebe korisničke podrške osmišljeni su tako da oponašaju gestove, govor i emocionalne signale kako bi izazvali kognitivne i emocionalne reakcije kod korisnika. Naše istraživanje ispituje kako bavljenje ovim antropomorfizovanim robotima može da stvori dvosmerni uticaj, pri čemu roboti postaju sličniji ljudima, a ljudi postaju sličniji robotima, što nazivamo 'robotoidnom ljudskošću'", kažu stručnjaci.

Studija je u potpunosti teorijska, tako da nisu sprovedena ispitivanja na ljudima tokom dužeg perioda kako bi se izmerili efekti interakcije sa veštačkom inteligencijom. Ipak, okvir koji je tim razvio zasniva se na prethodnim istraživanjima interakcije ljudi i robota.

U središtu ove argumentacije je činjenica da je veštačka inteligencija dostigla nivo na kojem može prilično uspešno da pruža korisničku podršku i vodi prirodan razgovor. Pored toga, može da se prilagodi pojedinačnim korisnicima, na primer tako što pamti ono što je ranije rečeno.

Time se zamagljuje granica između bota i čoveka, pa razmena može da deluje više kao društvena interakcija, a veštačka inteligencija može da deluje "življe" nego ikada ranije.

"Korisnik deluje, robot odgovara, a ponovljenim izlaganjem korisnik vremenom internalizuje tu razmenu. Mašinsko učenje i veštačka inteligencija mogu da pojačaju ovaj proces tako što prilagođavaju ponašanje robota na osnovu unosa korisnika, omogućavajući personalizovanije i ljudskije oponašanje", navode.

Istraživači dalje pretpostavljaju da to utiče na našu sliku o sebi, kao i na način na koji doživljavamo sopstveni identitet.

Dok su povratne informacije koje dobijamo od stvarnih ljudi i koje utiču na naš osećaj sopstvenog identiteta često neočekivane i van naše kontrole, kod robota zasnovanih na veštačkoj inteligenciji one su potvrdne, zasnovane na statistici i vođene algoritmima. Njihova hipoteza je da bismo vremenom mogli da počnemo da odražavamo neke od obrazaca koje algoritam nagrađuje.

Da li AI menja način na koji doživljavamo sebe

Ovo nije prvi put da naučnici ukazuju na to da interakcija sa veštačkom inteligencijom nosi rizik da promeni naše razmišljanje i način na koji se izražavamo.

Ljudski mozak se i dalje razlikuje od veštačke inteligencije na brojne načine, a tim koji stoji iza studije zabrinut je da bi usluge posredovane veštačkom inteligencijom mogle da suze raspon veoma ljudskih načina na koje ljudi razumeju sebe i predstavljaju se drugima.

"Roboti i veštačka inteligencija sada su uobičajeni u korisničkoj podršci. Zato je važno da razumemo kako ljudi stupaju u interakciju sa njima, kako bi kompanije na najbolji način koristile tehnologiju koja im je na raspolaganju, a da istovremeno ostanu etične", navode stručnjaci.