Najvažnija veština za decu u doba veštačke inteligencije: Roditelji je često nesvesno sputavaju

Veštačka inteligencija već može da napiše tekst, reši matematički zadatak ili pomogne u pronalaženju odgovora za nekoliko sekundi - zato se sve više postavlja pitanje kako će deca razvijati sposobnosti koje se ne mogu jednostavno prepustiti tehnologiji.

Prema stručnjacima, jedna od najvažnijih sposobnosti koju deca treba da razviju u doba AI jeste tolerancija na frustraciju.

To ne znači da deci treba namerno otežavati život ili ih izlagati nepotrebnom stresu, već treba da dozvolimo da se susretnu sa izazovom, greškom ili neuspehom, a da im pritom pružimo podršku, umesto da odmah rešimo problem umesto njih.

Dete će naučiti da ne odustaje

Kada se dete suoči sa problemom koji može da podnese i uspe da ga prevaziđe uz umerenu podršku roditelja ili staratelja, ono postepeno razvija istrajnost i upornost. Roditelj ne treba da preuzme zadatak čim dete naiđe na prepreku, već može da postavi pitanje koje će detetu pomoći da samo dođe do rešenja, pohvali njegov trud ili jednostavno prizna da je zadatak zaista težak.

Tako dete postepeno shvata da ono što mu je u početku bilo teško može postati lakše kroz vežbu. U svetu u kojem će AI sve više preuzimati rutinske i složene zadatke, sposobnost da istraje u neizvesnosti može postati posebno važna.

AI će dovesti do razvoja 170 miliona novih poslova: Koje veštine su potrebne mladima u Srbiji

Ne mora svaki problem da bude rešen odmah

Jedna od opasnosti upotrebe AI alata u detinjstvu jeste mogućnost da deca počnu da izbegavaju sam proces učenja. Problem je u tome što se deca ne razvijaju samo onda kada dođu do tačnog odgovora - važan je i put do njega.

Zato je korisno dozvoliti detetu da oseti nelagodu dok pokušava da reši problem. Na primer, ako dete tek uči da čita i muči se sa nekom rečju ili predškolac pokušava da sam zakopča jaknu, ne treba nužno odmah uskočiti i uraditi to umesto njega.

Bolje je dati mu vremena da pokuša samo, a zatim pohvaliti trud i način na koji je došlo do rešenja, a ne samo konačni rezultat. Na taj način dete uči da uživa i u samom traganju za odgovorom, a ne samo u trenutku kada je problem rešen, prema mišljenju pedijatrijskog hirurga i istraživača ranog detinjstva Dane Saskind, prenosi Si-En-Bi-Si.

Greške mogu da postanu deo kreativnosti

AI je privlačna upravo zato što može da ponudi brza rešenja bez mnogo muke i neuspešnih pokušaja, ali upravo su greške, nesavršenosti i neočekivani rezultati često ono što podstiče kreativnost.

Nesavršen crtež, neuspeli pokušaj nekog pokreta ili neslaganje sa drugom mogu biti neprijatni, ali takva iskustva deca uče da prilagođavaju svoje ideje, isprobavaju nova rešenja i razmišljaju drugačije.

Ako je, recimo, želelo da nacrta plavu vodu, ali je dobilo zelenu, to može postati močvara umesto jezera. Važno je i da dete ima mogućnost da pokuša ponovo - dodatni materijal, novi papir ili još jedan pokušaj mogu mu pokazati da prva verzija nečega ne mora da bude i konačna.

Korisno je i da deca vide odrasle kako greše. Tako mogu da shvate da greška nije nešto čega treba da se stide ili plaše, već deo procesa koji ponekad vodi do boljeg rešenja.