Američki kongresmeni predložili "Zakon Srbija": Sankcije zbog Rusije, Kine i Irana

Tek što su Beograd i Vašington podigli odnose na nivo strateškog dijaloga, iz američkog Kongresa stiglo je upozorenje Srbiji – približite se Zapadu, udaljite od Rusije, Kine i Irana i ispunite američke zahteve u oblasti unutrašnje politike. U suprotnom – rizikujete sankcije. 

Ovu poruku donosi republikanac Džo Vilson, kopredsedavajući američke Helsinške komisije i jedan od visokopozicioniranih članova Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma. On je, zajedno sa demokratom Bilom Kitingom, predstavio dvostranački predlog zakona simbolično nazvan "Zakon Srbija".

Pun naziv je Supporting the Rule od law, Building Institutional Justice and Accountability Act – Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti. A Vilson nije ostavio mnogo prostora za nagađanje kome je inicijativa namenjena. 

"Sa zadovoljstvom predstavljam dvostranački Zakon SRBIJA! Pod predsednikom Vučićem, Srbija se svesno sve više udaljavala od vladavine prava i približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu", napisao je Vilson na Iksu.

Dodao je i da "uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, Vučićeva vlada preti da destabilizuje region, ali i šire", zaključujući da "narod Srbije zaslužuje bolje".

Američki "Hil" ocenjuje da je "zakon poruka solidarnosti sa studentskim antikorupcijskim protestima" koje je pokrenula tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024, ali i dvostranačka poruka predsedniku Srbije da odgovori na zahteve i prekine veze sa američkim protivnicima.

Naš izbor

Balkanska laboratorija američke demokratije: Strogo kontrolisane ekonomije i dresirani mladi lideri

Isti medij ukazuje da ovaj nastup dvojice kongresmena stoji u prilično oštrom kontrastu sa uglavnom dobrim odnosima koje Vučić ima sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Podsećaju i da Tramp sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine iz 2020. ubraja među svoje mirovne uspehe, dok je Vučić u intervjuu za "Brajtbart" u maju isticao veliku podršku koju američki predsednik uživa među Srbima. U julu su SAD i Srbija održale i prvi strateški dijalog, što je tumačeno kao značajno podizanje nivoa odnosa dve zemlje.

Sada bi upravo taj dijalog mogao da postane sredstvo pritiska.

Moskva, Peking i Teheran kao uslov za razgovor sa Vašingtonom

Predlog Vilsona i Kitiga zahteva da američki državni sekretar u okviru strateškog dijaloga sa Beogradom obavezno otvori četiri grupe pitanja. Na prvom mestu su odnosi Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom. Slede slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije, javne nabavke i reforma vladavine prava, a zatim "jačanje demokratskog upravljanja", slobode medija i slobode okupljanja.

I nije reč samo o preporuci. Najkasnije deset dana pre sastanka u okviru strateškog dijaloga, američki državni sekretar morao bi da obavesti nadležne odbore Kongresa da će ta pitanja zaista biti pokrenuta i da im dostavi plan kako će to učiniti. Ukoliko takva potvrda izostane, prema predloženom tekstu, zvaničnicima Stejt departmenta ne bi bilo dozvoljeno da učestvuju u strateškom dijalogu, niti bi za njega mogla da budu trošena predviđena sredstva.

Predlog predviđa i finansijske sankcije i zabrane izdavanja viza osobama koje, prema oceni Vašingtona, doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet zemalja regiona, podrivaju demokratske procese ili institucije, učestvuju u korupciji ili teškim kršenjima ljudskih prava.

Ko je Džo Vilson

U Predstavnički dom ušao je još od 2001. godine i danas je kopredsedavajući američke Helsinške komisije, tela američke vlade i Kongresa koje se bavi bezbednošću, ljudskim pravima i saradnjom na prostoru OEBS-a. U njegovoj radnoj biografiji stoji i da je visokorangirani član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, član njegovog Pododbora za Evropu, a ima i dugogodišnju ulogu u Odboru za oružane snage. U julu je jednoglasno izabran za predsednika Komiteta za politička pitanja i bezbednost Parlamentarne skupštine OEBS-a, što mu daje dodatni uticaj upravo u evropskim bezbednosnim pitanjima.

Njegov spoljnopolitički profil je nedvosmislen – jedan je od najglasnijih zagovornika oštrog kursa prema Moskvi. U avgustu je sa demokratama i republikancima predstavio i novi zakon o sankcijama Rusiji i Iranu, a predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina redovno naziva "ratnim zločincem".

Vilsonov odnos prema Srbiji, međutim, ne počinje sa "Zakonom SRBIJA". Republikanski kongresmen nedavno je poručio da Beograd treba da prestane da kupuje ruske energente, postane član ne samo EU već i NATO-a, odnosno "deo zapadne civilizacije, jer će zapadna civilizacija pobediti". Nezavisnost tzv. Kosova nazvao je "veoma važnom", a Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu bazom koja može da ugrozi i ovu lažnu državu i Severenu Makedoniju.

Dok je govorio o približavanju Srbije Zapadu, Vilson je istovremeno predvodio grupu od 41 kongresmena iz obe stranke koja je tražila da se zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. ne održi u Beogradu već u njegovoj Južnoj Karolini, navodeći kao jedan od razloga veze Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom i njen odnos prema tzv. Kosovu. Rojters je zabeležio i da je Vilson kao jednu od prednosti Čarlstona naveo to što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera Južne Karoline, mogao da pomogne da delegati budu dobro dočekani.

Naš izbor

Srbija i region po meri Vašingtona: Pisali zakon za Pentagon, propisali politiku Balkana

Američkoj javnosti poznat je i po kontroverzama, a najpoznatiju je izazvao 2009. godine kada je, usred obraćanja tadašnjeg predsednika Baraka Obame povodom reforme zdravstva, iz klupe povikao: "Lažete!" Predstavnički dom ga je zbog tog ispada i ukorio, ocenivši da je prekršio pravila pristojnosti i degradirao zasedanje. 

Ali tako oštri nisu bili kada se naredne godine našao pod lupom zbog troškova službenih putovanja. Pošto se sumnjalo da je Vilson zadržao deo novca namenjenog za putne troškove, slučaj je prosleđen odboru za etiku Predstavničkog doma na dalje razmatranje. Ishod – Odbor je odlučio da ne preduzima dalje mere protiv Vilsona. 

O tome ko je Džo Vilijams možda najbolje svedoči njegova uloga u jednom kontroverznom događaju iz 2003 – kada je Esi Mej Vašington-Vilijams otkrila da je vanbračna ćerka njegovog političkog uzora, nekadašnjeg segregacioniste Stroma Turmonda, Vilson je njeno istupanje nazvao neprimerenim i tvrdio da se time "blati" ugled čoveka "visokog integriteta". Pošto je i Turmondova porodica priznala da je njena priča istinita, Vilson se, posle burne kritika izvinio, ali je ostao pri stavu da je svoje poreklo trebalo da sačuva u svoja četiri zida.

I demokrata i republikanac

Ali Vilson nije nastupio sam, koautor "Zakona SRBIJA" je demokrata Bil Kiting, takođe član Odbora za spoljne poslove i vodeći demokrata u Pododboru za Evropu.

"Demokratija, vladavina prava i borba protiv korupcije moraju ostati ključni stubovi bilateralnih odnosa SAD i Srbije", poručio je Kiting.

U samom predlogu zakona direktno se pominje i tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, uz zahtev za "potpunu, transparentnu i nezavisnu istragu", kao i navodi o prekomernoj upotrebi sile prema demonstrantima. Od američkog državnog sekretara tražilo bi se da vrši pritisak na Vladu Srbije da obezbedi takve istrage i odgovornost zvaničnika.

"Suverena Srbija", ali bez "malignog uticaja"

Možda je, međutim, najzanimljivija formulacija kojom sami predlagači opisuju kakvu Srbiju Sjedinjene Države žele.

"Sjedinjene Države imaju trajni interes za stabilnu, demokratsku i suverenu Srbiju koja je posvećena regionalnom miru i bezbednosti, čvrsto usidrenu u evroatlantskim institucijama i oslobođenu malignog spoljnog uticaja", stoji u predlogu zakona.

A šta se pod tim "malignim spoljnim uticajem" podrazumeva, Vilson je u svojoj objavi već preveo sa diplomatskog jezika: Rusija, Kina i Iran.

Tako se samo mesec dana posle početka strateškog dijaloga Beograda i Vašingtona pred Srbijom pojavljuje zanimljiva američka ponuda: strateški dijalog – ali uz razgovor o tome sa kim Srbija sme da bude strateška.

A ako Vašington ne bude zadovoljan odgovorom, na stolu su – sankcije.