Island danas odlučuje vikinški ili EU put: Na referendumu pitanje suvereniteta, ribe i rata

Islanđani danas izlaze na referendum na kojem će odlučiti da li njihova zemlja treba da obnovi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. U gotovo potpuno podeljenom društvu iza jednostavnog pitanja "da" ili "ne" otvorene su mnogo krupnije dileme – od suvereniteta nad bogatim ribolovnim vodama do straha da bi članstvo malu ostrvsku državu još čvršće vezalo za sve militarizovaniju politiku Brisela.

Vulin: Zašto Islanđani zaslužuju da budu pitani, a Srbi ne?

Pitanje na koje oko 265.000 birača treba da odgovori večeras do 22 sata glasi: "Da li Island treba da nastavi pristupne pregovore sa Evropskom unijom?" Referendum nije pravno obavezujući i ne predstavlja glasanje o samom članstvu, ali ukoliko pobedi "da", Rejkjavik bi obnovio pregovore sa Briselom, dok bi eventualni konačni sporazum o pristupanju morao da bude stavljen na još jedan referendum.

Poslednje ankete pokazuju koliko je zemlja podeljena. Istraživanje "Maskine" davalo je blagu prednost pristalicama nastavka pregovora – 51,3 prema 48,7 odsto – dok je "Galup" samo dva dana kasnije zabeležio gotovo obrnut odnos: 51,6 odsto za "ne" i 48,4 odsto za "da".

Island je zahtev za članstvo podneo 2009. godine, posle finansijskog sloma koji je pogodio zemlju. Tri najveće banke propale su u istoj nedelji, islandska kruna je potonula, a inflacija naglo porasla. Tada su socijaldemokrate tvrdile da bi članstvo u EU i uvođenje evra zaštitili zemlju od budućih potresa. Island se, međutim, od krize oporavio brže od pojedinih članica EU koje su prošle kroz oštre programe štednje, a nakon promene vlasti pregovori sa Briselom zamrznuti su 2013. godine.

Riba kao pitanje suvereniteta

Više od decenije kasnije, jedno od najosetljivijih pitanja ostalo je isto: ko će odlučivati o islandskoj ribi?

Zvuči nebitno, ali je zapravo ribarstvo jedan od stubova islandske privrede i izvoza, a protivnici članstva strahuju da bi prihvatanjem zajedničke politike EU u oblasti ribarstva Rejkjavik deo kontrole nad svojim bogatim ribolovnim područjima prepustio Briselu.

Ministarka spoljnih poslova: Island bi mogao da pretekne Crnu Goru i postane 28. članica EU

Zagovornici EU tvrde da bi Island mogao da pokuša da ispregovara posebne uslove. Evroskeptici, međutim, podsećaju da nijedna članica nije dobila potpuno izuzeće od zajedničke politike u toj oblasti.

"Suprotno tvrdnjama vlade, članstvo u Evropskoj uniji nije sporazum skrojen po meri, u kojem svaka zemlja bira delove koji joj odgovaraju, a odbacuje ostale", upozorila je liderka Partije nezavisnosti Gudrun Hafsteinsdotir.

Profesor Univerziteta Bifrost Eirikur Bergman slikovito je opisao političku osetljivost tog pitanja, rekavši da bi svaki islandski političar koji bi se odrekao suvereniteta nad vodama zemlje "bio proteran iz zemlje".

Od Trampa do straha od militarizacije EU

Ovogodišnja kampanja, međutim, dobila je i snažnu geopolitičku dimenziju. Pristalice EU kao novi argument za članstvo navode izjave američkog predsednika Donalda Trampa o preuzimanju kontrole nad susednim Grenlandom. Prema njihovom tumačenju, pripadnost briselskom carstvu pružila bi Islandu dodatnu zaštitu u sve nestabilnijem međunarodnom okruženju.

Ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir poručuje da je za Island važno da bude deo "grupe zemalja sličnih stavova koje zajedno stoje iza principa i vrednosti". Ali bivši premijer i lider Partije centra Sigmundur David Gunlaugson smatra da se Trampovim izjavama pridaje preveliki značaj.

"Mogu da razumem da je to iritantno i zabrinjavajuće za naše prijatelje na Grenlandu i u Danskoj, ali ne mislim da bi trebalo previše čitati iz te hiperbole", rekao je Gunlaugson, dodajući da nikada nije verovao da postoji "stvarna mogućnost" američke invazije.

"Uvek sam na to gledao kao na jednu od njegovih smicalica", dodao je.

Protivnici pristupanja upozoravaju da bi Island ulaskom u EU mogao da izgubi deo samostalnosti u spoljnoj politici i da se dodatno veže za blok koji se, prema njihovoj oceni, ubrzano militarizuje. Pokret "Levica protiv EU" upozorava da se Evropska unija "ubrzano kreće ka militarizaciji" i postavlja pitanje da li Islanđani žele da "svoju decu i društvo pripremaju za budućnost služenja pod oružjem evropske vojne sile".

Bivši islandski ambasador u Briselu Gunar Palson otišao je korak dalje, ocenivši da EU kojoj je Island razmišljao da pristupi 2009. više nije ona ista EU.

"EU je sada, prvi put u svojoj istoriji, direktna strana u vojnom sukobu u Evropi", naveo je Palson, ukazujući i na ekonomske posledice prekida veza sa ruskim energentima.

Island je već duboko na Zapadu

Island, ipak, nije vojno neutralna zemlja. Jedan je od osnivača NATO-a i, iako nema sopstvenu stalnu vojsku, sa Sjedinjenim Američkim Državama ima sporazum o odbrani još od 1951. godine. Na ostrvu se nalazi baza "Keflavik" koju koriste snage NATO-a, kao i mreža radarskih stanica koje su zvaničnici Alijanse nazivali "očima i ušima NATO-a na severu".

Značaj Islanda dodatno određuje njegov geografski položaj. Zemlja leži na strateškom prostoru između Grenlanda i Velike Britanije, na takozvanom GIUK (Grenland, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo) prolazu kojim ruski brodovi i podmornice izlaze u severni Atlantik.

Island je, osim toga, već deo Evropskog ekonomskog prostora i Šengena i primenjuje veliki deo propisa EU, ali bez prava glasa u institucijama EU.

A šta ako pobedi "da"?

Čak ni pobeda pristalica nastavka pregovora ne znači da je put ka Briselu izvestan.

Ministarka spoljnih poslova Islanda strahuje od "bregzit trenutka" na referendumu o pristupanju EU

Gunlaugson dovodi u pitanje i samo značenje pozitivnog ishoda referenduma, tvrdeći da je pitanje formulisano toliko široko da bi buduća vlada mogla jednostavno da pita Brisel šta nudi Islandu i, ukoliko ponuda ne bude prihvatljiva, ponovo obustavi proces.

"Ako kasnije postanem ministar spoljnih poslova ili premijer, da li sam ispunio tu obavezu tako što sam jednostavno pitao EU: 'Šta ste spremni da nam ponudite?' I da li je time moj posao završen", upitao je bivši premijer.

Tako Islanđani danas formalno ne odlučuju da li će ući u Evropsku uniju. Odlučuju tek da li će ponovo otvoriti vrata pregovorima koje su zatvorili pre više od decenije.

Ali iza tog pitanja stoji mnogo krupnije: koliko je ova ostrvska zemlja spremna da za mesto za stolom u Briselu prepusti onoga što je vekovima ljubomorno čuvala – kontrolu nad sopstvenim resursima i pravo da sama odlučuje o svom putu.