AI će dovesti do razvoja 170 miliona novih poslova: Koje veštine su potrebne mladima u Srbiji

Veštačka inteligencija već menja način rada kompanija, banaka, fabrika, medija, trgovine i brojnih drugih industrija, a za prilagođavanje tim promenama više nije dovoljno samo imati programere. IT sektor neće nestati zbog razvoja AI, već će se redefinisati, smatra izvršni direktor Srpske IT asocijacije Marko Vučetić za RTS.

Istovremeno, jedan od najvećih problema za mlade koji tek ulaze na tržište rada vidi u jazu između znanja koja nudi obrazovni sistem i veština koje privreda traži, naročito kada je reč o upotrebi AI.

"Prema podacima MMF-a, 40 odsto globalnih zanimanja će se redefinisati i to je neminovno. AI je brža od svih mogućih alata koji su se pojavljivali u prethodnom periodu i siguran sam da će to tako i biti", rekao je Vučetić za RTS.

Na AI gleda pre svega kao na alat koji može da olakša rad, poveća produktivnost i doprinese većim finansijskim prilivima. Ipak, prihvatanje nove tehnologije nije jednako među svim generacijama, a prema istraživanjima na koja se poziva, u Srbiji i dalje postoji otpor prema njenoj upotrebi.

"U Srbiji, kada čitamo istraživanja, dominira aspekt da ljudi ne žele veštačku inteligenciju. Jednostavno imaju neku barijeru da je koriste. Posebno pričamo o starijim generacijama koje su u odmakloj fazi karijere. Tu imamo dosta odbojnosti", objasnio je Vučetić.

Uvođenje AI nije jeftino ni za kompanije

Primena AI donosi nove mogućnosti, ali podrazumeva i značajna ulaganja. Vučetić ukazuje da troškovi implementacije veštačke inteligencije u poslovanje kompanija nisu mali, a jedan od faktora su i takozvani token krediti.

Od video-igara do četbotova: Kako objasniti detetu šta je veštačka inteligencija

"Primećujemo da su takozvani tokeni krediti (unapred kupljena digitalna valuta koja se troši svaki put kada AI obradi ili generiše deo teksta, slike ili koda kroz programski sistem) poprilično skupi. Čak se i u Americi povela diskusija o tome da li vredi više koristiti te tokene i AI ili ipak zaposliti nekog mlađeg", objasnio je Vučetić.

Juniorima sve teže do prvog posla

Potražnja za IT stručnjacima na tržištu je u padu, a posebno težak položaj imaju oni koji tek započinju karijeru - svega pet do 10 odsto oglasa za posao u ovom sektoru namenjeno je juniorima. Upravo zbog položaja mladih na tržištu rada, kao jedan od ključnih nedostataka prepoznato je znanje iz oblasti AI i sposobnost njene praktične primene.

"Uvideli smo situaciju i želeli da na neki način pomognemo mladim ljudima koji tek ulaze na tržište rada. Ključna veština koja nekako nedostaje, između onoga šta privreda traži i onog što obrazovanje nudi, je uglavnom znanje i primena AI", navodi Vučetić.

Potrebna obuka i van IT sektora

Poznavanje AI, međutim, neće biti važno samo programerima. Vučetić smatra da je potrebno masovnije osposobljavanje ljudi za korišćenje AI i u drugim oblastima, jer će razvoj tehnologije istovremeno gasiti postojeća i stvarati nova radna mesta.

"MMF kaže da će nestati 90 miliona poslova, ali da će nastati novih 170 miliona. Na kraju dana se opet svodi na to da će doći nove pozicije i da je poenta da prepoznamo taj momenat", rekao je Vučetić.

Prema tom viđenju, ključni izazov neće biti samo očuvanje postojećih radnih mesta, već i priprema radnika za nove pozicije koje će nastati sa širom primenom AI.

Obuka za mlade trajaće dva i po meseca

Do 5. avgusta otvorene su prijave za "AI boot camp", na čijem programu je, prema rečima Vučetića, radilo oko 20 senior stručnjaka angažovanih na velikim globalnim projektima iz oblasti AI. Tokom dva i po meseca obuke, mladi će savladati osnovne pojmove, praviti sopstvene VI agente i aplikacije i rešavati konkretne probleme iz privrede.