Ko stoji iza reči političara? AI sve češće "piše" njihove govore i zakone, pokazala studija

Veštačka inteligencija sve više ulazi u politički život, ali izgleda da građani ne znaju kada je ona korišćena za pisanje tekstova koje njihovi predstavnici iznose u parlamentu. Istraživači u Švedskoj i Velikoj Britaniji analizirali su više od 17.000 parlamentarnih tekstova objavljenih od 2021. do aprila 2026. godine i pronašli značajan broj dokumenata koji sadrže delove za koje se procenjuje da su nastali uz pomoć AI. Koristili su posebne AI detektore obučene da razlikuju pisanje čoveka od teksta koji su generisali modeli velikih jezika.

AI sve prisutnija u parlamentarnim dokumentima

Rezultati pokazuju da je oko 15 odsto britanskih parlamentarnih izjava analiziranih tokom 2026. godine sadržalo najmanje jedan pasus koji je klasifikovan kao tekst generisan uz pomoć AI. S druge strane, u Švedskoj je 9,4 odsto predloga podnetih tokom parlamentarne 2025-2026. godine sadržalo najmanje jedan takav pasus, što odgovara broju od oko 300 predloga.

Upotreba AI u parlamentarnim dokumentima značajno je porasla u odnosu na raniji period. U Velikoj Britaniji, udeo takvih tekstova iznosio je oko 3,5 odsto 2022. godine, dok je u Švedskoj bio 1,7 odsto tokom 2022-2023. godine.

Kada su istraživači analizirali cele tekstove, a ne pojedinačne pasuse, 6,5 odsto švedskih predloga klasifikovano je kao tekst nastao uz pomoć AI tokom poslednje parlamentarne godine. U Velikoj Britaniji taj udeo je u 2026. godini iznosio 2,1 odsto.

Istraživači traže veću transparentnost

Autori studije smatraju da bi upotreba AI u političkom radu trebalo da bude transparentnija. Kako navode, bez obzira na to u kojoj meri je veštačka inteligencija korišćena, nedostatak informacija o njenoj upotrebi može da nosi određene rizike.

Dodatni problem je to što tekstovi nastali uz pomoć AI često mogu da budu dobro napisani i ubedljivi. Zbog toga autori upozoravaju da greške u takvim tekstovima mogu proći neprimećeno.

Političari već priznaju da koriste AI

Ovi rezultati dolaze u trenutku kada pojedini političari već otvoreno govore o upotrebi generativne veštačke inteligencije u svom radu. Švedski premijer Ulf Kristerson je u avgustu 2025. godine otkrio da redovno koristi alate poput ČetGPT-a i francuskog četbota LeChat kako bi dobio "drugo mišljenje" o političkim pitanjima.

AI je, kako je naveo, koristio da proveri šta su druge zemlje uradile u određenim situacijama i da razmotri da li bi Švedska trebalo da postupi drugačije. Njegova sekretarka za štampu naknadno je navela da u te alate nisu unošene bezbednosno osetljive informacije. 

Studija tako otvara pitanje ne samo koliko političari koriste AI, već i koliko bi javnost trebalo da bude obaveštena o njenoj ulozi u tekstovima koje dobija od svojih izabranih predstavnika.

Kako su otkrivali upotrebu AI

Istraživači su napravili posebne sisteme za otkrivanje moguće upotrebe AI u švedskim i engleskim parlamentarnim tekstovima. Obučili su ih na ljudskim tekstovima nastalim pre šire upotrebe generativne AI, kao i na tekstovima koje je generisala AI na slične političke teme, prenosi "Juronjuz".

Detektori su potom korišćeni za analizu dokumenata, kako celih tekstova, tako i pojedinačnih pasusa. Tekst je označavan kao potpomognut AI ako bi najmanje jedan dovoljno dugačak pasus pokazao znake njene upotrebe. Ipak, analiza ne može da pokaže koji je konkretan AI alat korišćen, niti na koji način, već samo da u određenim delovima teksta postoje znaci upotrebe AI.