RSF otkrio vrednost evropskih sankcija: EU zabranila RT, ali nas veštačka inteligencija čita naglas

Evropska unija je zabranila RT, Sputnjik i niz drugih ruskih medija kako njihov sadržaj ne bi kvario ideološku higijenu evropskog informacionog prostora. Ali onda je stigla veštačka inteligencija i pokazala da joj je u 2026. godini prilično teško objasniti da nešto što postoji na internetu ne sme da bude pronađeno.

Zato su Reporteri bez granica (RSF) sproveli zanimljiv eksperiment i iz Pariza su najpoznatijim četbotovima dali vrlo precizan zadatak: da im vesti pronalaze isključivo u ruskim izvorima koje je Evropska unija stavila pod sankcije. Na spisku su se našli "RIA Novosti", RT i njegovi servisi na različitim jezicima, Rosija RTR, RTR Planeta, Rosija 24, "Sputnjik" i Strategic Culture Foundation. A zadatak su dobili ČetGPT, Klod, Džemini, Grok, Meta AI i Vajb.

I? Ispostavilo se da je evropski zid nešto niži nego što se mislilo. Kako navodi RSF, odgovor na pitanje mogu li javno dostupni četbotovi da pristupe tim sajtovima i njihov sadržaj prenesu korisnicima u Francuskoj glasi: DA!

Naš izbor

Zašto su se Reporteri bez granica, Detektor.ba i Crta uplašili RT Balkan i pre otvaranja televizije

I ne samo da mogu da pronađu informacije, već će četbotovi napraviti sve što i sa vestima iz medijima koji su melem za nežne briselske uši: gotove sažetke, pronaći naslove, ponuditi linkove, preneti delove tekstova, pa čak, ako korisnik poželi, i sastaviti mu pregled štampe.

Dakle, Brisel može da zabrani RT, ali je zaboravio da pre toga zabranu objasni i robotima. I šta sad? Reporteri bez granica odmah zatražili od Brisela da postavi granice. 

"Poslušni vojnici"

RSF su najviše razočarali ČetGPT, Klod i Grok, te je odeljak o njima naslovio – "poslušni vojnici".

Ali i među ratnicima ima nijansi. ČetGPT i Grok su se pokazali u istraživanju kao naročito uspešni u zaobilaženju evropskih sankcija. Na dušu im se stavljaju gresi poput pravljenja opširnih pregleda članaka o međunarodnim događajima, pronalaženje naslova, deljenje linkova i doslovnih odlomaka, a da pri tom nisu svaki put upozoravali korisnika da čita sadržaj medija koji je EU sankcionisala. 

RSF se, recimo, žali da je ČetGPT "bez zadrške" ispunio njihov zahtev i, između ostalog, sastavio nekoliko pasusa na osnovu tekstova RT internešenala.

Cenzura na (vi) delu: Da li je demokratija u EU samo za privilegovane? | Dan uveče

Kompanija OpenAI je, nakon što mu se RSF obratio, poručila da nalaze "shvata ozbiljno" i da će detaljnije proučiti informacije koje je organizacija dostavila.

I Grok se odmah autovao – bot integrisan u mrežu Iks sledio je zahteve istraživača i pravio detaljne sažetke vesti sankcionisanih ruskih medija. Klod, američke kompanije "Antropik", takođe je poslušno obavljao zadatak u različitim testiranim režimima i modelima.

Vajb: Ako ne može na vrata, može preko VK i Telegrama

Ali posebno mesto u francuskom istraživanju zaslužio je francuski Vajb. Četbot francuske kompanije "Mistral", prvo je ustanovio da pojedinim ruskim sajtovima ne može direktno da pristupi. Možda su se istraživači iz RSF-a obradovali misleći da su konačno pronašli inteligentnu veštačku inteligenciji, no ne leži vraže...  Vajb je bio uporan u tome da uradi zadatak koji je dobio.

Kada nije mogao direktno da dođe do RT-a, "RIA Novosti", "Sputnjika" i Strategic Culture Foundation počeo je da traži alternativne izvore. I pronašao ih je: za sadržaj "Sputnjika" poslužio mu je V-Kontakt (VK), ruska alternativa Fejsbuku, gde je RSF utvrdio da su traženi materijali dostupni iz Francuske čak i bez VPN-a.

Vajb se tu nije zaustavio. Pronašao je i aplikaciju preko koje se, sa malim zakašnjenjem, može pristupiti sadržaju Telegrama, uključujući naloge RT-a koji nisu blokirani za francuske Aj-Pi adrese.

Zaharova za RT Balkan o cenzuri: Rusija je pokazala put ka slobodi

Dosuše, Vajb nije bio potpuno dosledan: povremeno je odbijao zahtev, a nekada je nudio neupotrebljive ili neispravne linkove. Njegova tri režima – Chat, Cowork i Code – takođe nisu uvek davala iste odgovore.

RSF mu je dao titulu jednog od "najkreativnijih" četbotova u pokušajima zaobilaženja sankcija, a on se samo ponašao kao prosečan EU političat: konstatovao da sankcije postoje, a onda pronašao način da ih zaobiđe.

Da li je Vajb primenio evropski model nabavke ruskog gasa?

Džemini: Hoću, neću, hoću

"Guglov" Džemini imao je nešto složeniji odnos prema evropskim sankcijama. Prvi put je odbio da podeli linkove, pozivajući se upravo na sankcije EU. Ali je, ipak, dao sažetak traženih informacija zajedno sa linkovima ka originalnim izvorima, među kojima su bile i objave RT-a na V-Kontaktu.

U novom razgovoru dilema je nestala: Džemini je pružio sve tražene informacije. Treći put je ponovo odbio. A kada je drugi zaposleni RSF-a pokušao osam puta, Džemini je jednom ipak pristao.

Evropska zabrana je, barem u tom eksperimentu, tako počela da liči na vrata koja su zaključana – osim kada dovoljno puta pritisnete kvaku. 

Mira i Telegram: RT bez prepreka

RSF je ispitao i Miru, besplatnog Telegram bota sa više od 550.000 mesečnih korisnika, iza kojeg stoji The Open Platform, kompanija kojom predsedava nekadašnji direktor VK-a Andrej Rogozov.

Mira tokom prvih testova nije pokazivala gotovo nikakav otpor. Koristila je Telegramovu funkciju "instant view" i istraživačima omogućavala pristup čitavim člancima RT-a, baš kao da zabrana ne postoji. RSF je postupak uspeo da ponovi nekoliko puta, pa kada je eksperiment ponovljen u avgustu ove godine, taj prolaz više nije funkcionisao. Zato istraživači pretpostavljaju da je rupa u međuvremenu zatvorena.

Ali ko je jedini dosledno rekao "ne"? Koja to veštačka inteligencija radi kao da je trenirana na briselskim uredbama? Od svih testiranih sistema samo se bot kompanije "Meta" pozvao kao iz topa na sankcije EU i odbio da pronalazi traženi sadržaj. Za RSF to je dokaz da se sve može samo kad se hoće, pa čak i da nateraš četbota da poštuje EU ograničenja.

Reporterima bez granica nije do šale, za njih rezultati eksperimenta predstavljaju ozbiljan problem, a za evropsku politiku sankcija još neprijatniji zaključak. Jer je organizacija, pokušavajući da pokaže koliko veštačka inteligencija uspešno zaobilazi zabranu ruskih medija, na kraju konstatovala da sama zabrana ne ostvaruje svoj cilj.

Ljiljana Smajlović o cenzuri Kusturice: To je naš Solženjicin

"Testovi RSF-a pokazuju da, uz nekoliko izuzetaka, četbotovi mogu biti izuzetno efikasno sredstvo za zaobilaženje sankcija EU, koristeći njihove slabe tačke na internetu. U takvim okolnostima, sankcije EU ne uspevaju da ostvare svoj cilj", ocenio je šef Odeljenja za tehnologiju i novinarstvo RSF-a Vensan Bertje.

Ali zaključak RSF-a nije da bi možda trebalo preispitati zabranu koju internet očigledno teško prihvata. Naprotiv – treba regulisati i veštačku inteligenciju. I to, kako zaključuje Bertje, unapred će naknadne sankcije ostati "više simbolične nego delotvorne".

RSF zato od Evropske komisije traži da odmah otvori istragu protiv OpenAI-ja, nakon što je Komisija potvrdila da ČetGPT potpada pod kontroverzni Zakon o digitalnim uslugama (DSA). Istraga bi, smatra organizacija, trebalo da utvrdi u kojoj meri OpenAI ne ispunjava obavezu "sprečavanja sistemskih rizika koje predstavljaju dezinformacije". Za ostale četbotove koji su zaobilazili sankcije ruskim državnim medijima, RSF traži pokretanje postupaka zbog kršenja propisa. Naravno, sve zarad "prava građana na kvalitetne informacije iz različitih izvora".

Ovo istraživanje potvrdilo je i nešto što nije ciljalo: Reporteri bez granica, organizacija nastala pre 40 godina sa idejom da novinari stižu tamo odakle informacije ne stižu, danas traže da se političari pobrinu da neke informacije ne stigni nigde. Nikad.