Od Kusturice do Martensa: Kad je cenzura "sloboda", a poziv na ubijanje – "mišljenje"

Kada ne mogu da ospore izgovoreno, zapadni cenzori brišu onoga ko govori. Tako je i Jutjub uklonio kanal "Moj život" Emira Kusturice, ali pokušaj da ga ućutkaju samo je dodatno razotkrio granice navodne zapadne slobode govora. 

Sa platforme su nestala 243 video-snimka, gotovo 10 miliona pregleda i autobiografska priča koju je reditelj godinama gradio pred više desetina hiljada pratilaca. Nije ovde cenzurisan jedan snimak, već ućutkan glas koji nije pristao na pravila zapadnog hora. 

Za novinarku Ljiljanu Smajlović Emir Kustirica je naš Solženjicin – Zapad ga je slavio i nagrađivao sve dok kritički pogled nije usmerio prema onima koji su verovali da su ga stvorili. Glavna urednica RT-a i medijske kuće "Rusija sevodnja" Margarita Simonjan poželela mu je dobrodošlicu u "klub odavno zabranjenih", a pesnik Matija Bećković je Jutjub cenzuru sažeo rečima: "Selo gori, a Jutjub se češlja". Sam Kusturica poručuje da iza zabrane ne stoji algoritam, već ljudi koji njime upravljaju i kažnjavaju svakog ko odbije da prihvati njihovu verziju istine.

Od ruskih medija do srpskog reditelja, spisak zabranjenih raste, a granice navodne zapadne slobode postaju sve uže. Kada je počela SVO u Ukrajini, Zapad je najpre zabranio i cenzurisao ruske medije – RT i Sputnjik, zatim se prešlo na novinare, dok su sada došli na red i pojedinci koji su povezani na bilo koji način sa Rusijom i ruskim medijima. 

Kusturica: Uklanjanje mog kanala na Jutjubu je mehanizam totalitarnog društva

Šta se to zapadnim cenzorima i onima koji kreiraju algoritme nije dopalo, za "Danas na RT" objašnjava pravnik i konsultant za odnose s javnošću Vladan Vukosavljević.

"Ne treba se iznenaditi čudima koja nas čekaju. Počelo je doba nove cenzure, novog dogmatizma, političkog i medijskog pre svega. Tako da je ovo početak jedne faze koja će biti sve lošija po slobodu medije, po javne poslenike, intelektualce i slobodno misleće ljude. Kada jedan pokret gašenja svake slobodne misli i svakog narativa koji ne podržava glavni zapadni narativ, kada se suzbija i guši to je znak da svet ulazi u vrlo opasnu fazu. To nije jedini, ali je jedan od znakova da svet ide od lošeg ka gorem. Ne treba da nas čudi, već moramo da razmišljamo o tome kako da nađemo alternativu jednom takvom zlokobnom sistemu. Ovo je na nivou međunarodnog skandala", kazao je Vukosavljević. 

Osvrćući se na izostanak reakcija kolega, gost televizije RT Balkan ocenjuje da je po sredi to što je iščezla hrabrost, ali i gubitak interesovanja i etičkog naboja za opšta pitanja. 

"Ljudi se svode sve više na individualna pitanja, pitanje opstanka, standarda, ličnih zadovoljstava, a ona pitanja koja su od šireg etičkog i moralnog značaja gube na snazi zbog brojnih zloupotreba. Izvori bliski Jutjubu govore da gašenje Kusturičinog kanala ima veze sa povezanošću tog kanala sa platformom 'Sputnjik' koja je pod sankcijama. Ali ako je tako, mogli su da izreknu upozorenje, ali nije reč o tome – Emir Kusturica je poznat kao čovek koji ima vrlo jasno antiglobalističko mišljenje, njegov glas se čuje daleko, njegova misao prodire na sve kontinente. Tamo gde je njegova umetnost otvorila vrata sada prodiru njegove ideje i stavovi koji su vrlo etički izbrušeni i po meri običnog čoveka širom sveta. Naravno da taj narativ smeta kompanijama koje upravljaju globalnim medijskim procesima i nije čudo što to rade Emiru Kusturici, ali je čudo to da i srpska i međunarodna javnost nije glasnije reagovala. Bilo je kod nas reakcije, ali opet veliki broj kolega iz oblasti kulture i filma nije podigao glas za ovom očitom medijskom nepravdom", kazao je Vukosavljević.   

Gost emisije "Danas na RT" osvrnuo se i na trenutak kada je nemački novinar Mihael Martens u Beogradu postavio pitanje "kako da mi, Evropljani pomognemo da se ubije što više Rusa", ocenjujući ga kao vrh ledenog brega i narativ koji se smatra poželjnim u Evropskoj uniji. Vukosavljević je podsetio i da je medij iz kojeg dolazi Martens "Frankfurter algemajne cajtung" – jedna od najozloglašenijih fabrika laži iz 90-tih godina prošlog veka.

Zašto je zanemeo UNS: Gromoglasno ćutanje pred cenzurom Kusturice

"Oni su srpskom narodu učinili nepojamna zla kada je reč o širenju lažnih informacija, optužbi, zločina koji su stavljani na teret srpskom narodu. Uredništvo FAZ-a je 90-tih godina otpustilo jednu našu urednicu kulturne rubrike u tom listu samo zato što je bila Srpkinja. Mi smo na svojim leđima osetili i okusili tu divljačku, pogromašku medijsku politiku zločinjenja FAZ-a. Mihael Martens je jedan od novijih produkata, ovovekovni, tu je već dvadesetak godina, a ovo nije prvi njegov skandal, zloupotreba, manipulacija i širenja lažnih vesti. Ovoga puta je stvar prešla sve granice, ovo je jedna vrsta govora mržnje", kaže Vukosavljević. 

Gost emisije "Danas na RT" kaže da nije zabrinjavajuće šta Martens govori i radi, već to što mu se malo ko suprotstavlja.

"Srpske vlasti mu nisu uskratile gostoprimstvo, niti je bilo neke reakcije na toj pres-konferenciji. Ono što je, takođe, zabrinjavajuće i ukazuje na naš snishodljiv položaj prema Nemcima, jeste da su izostale reakcije medijskih udruženja, medija i televizija sa nacionalnom dozvolom, a koji bi trebalo da se ograde od takvog nastupa i kažu da to nije žurnalizam, da Martens nije novinar i to nismo mi. Ovo je jedna drska, rasistička provokacija koja zaslužuje kaznu", istakao je Vukosavljević i naglasio da su malobrojni oni mediji u kojima uopšte može da se govori o ovoj temi. 

Gost emisije "Danas na RT" ukazuje i na to da su nemačka novinarska udruženja i vlasti stale u Martensovu odbranu i govore o slobodi izražavanja.

"Kada nemački novinar izgovori rasističke i pogromaške poruke koje pozivaju na ubistvo reč je o slobodi javnog govora i mišljenja, a kada neko drugi izgovori mnogo blažu stvar onda je to ruska ili srpska propaganda. Živimo u svetu u kojima su pojmovi sloboda medija, etički ispravno postupanje i izražavanje, demokratija samo sintagme lišene unutrašnjeg sadržaja. To su lepljivi pojmovi koji se vrte u etru ali ništa ne znače i nikoga ne obavezuju", istakao je nekadašnji ministar kulture i informisanja.

Simonjan poručila Kusturici nakon ukidanja Jutjub kanala: Dobro došao u klub (FOTO)

Opravdanje koje je izneo Martens – da je bio inspirisan britanskim oficirom za vezu koji je sa Titom imao komunikaciji i koji je pitan šta Britanija može da uradi da ubije više Nemaca, Vukosavljević vidi kao "jeftinu propagandu, demagogiju i trivijalno antisrpstvo uvijeno u demagoške parole".

"Martens je i autor jedne knjige o Ivi Andriću. On je pročitao Andrića, daje jedan kritički osvrt, prikazuje ga u svetlu koje je uglavnom pozitivno, ali kao kod svih opasnih propagandnih projekata pošalje uvredljivu, otrovnu strelicu, a to je da je Andrić navodno bio blizak nacistima, da je maltene šurovao sa Hitlerom. A Andrić je samo bio ambasador u Berlinu i po prirodi svog posla imao je par zvaničnih susreta sa nemačkim zvaničnicima. Ali to je samo dobar pokušaj da se skroji paket o naoko objektivnim informacijama o književnom delu nobelovca, a zapravo da se baci ljaga i na Andrića i na srpsku kulturi i na srpsku, odnosno jugoslovensku politiku tog vremena. Martens je jedan propagandistički projekat koji ima za cilj blaćenje i srpskog naroda, sada vidimo da se ostrvio na Ruse. On je daleko od bilo kakvog nezavisnog novinara, intelektualca. On je jedan medijski projekat poput Bernara Kušnera, Anrija Levija i Finkelkrauta. Reč je o tome da se propaganda vrši ne samo na prizemni način u tabloidima, već da se pokušava dati jedan ozbiljniji, barem formalni sadržaj", ističe Vukosavljević i dodaje da se pojavama poput Martensa treba uskratiti gostoprimstvo u medijima.

Slučaj Martens i zgaženi "Barbikin svet"

Sagovornik RT Balkan istakao je i da ne sumnja da Martens čak ima prijatelje u Srbiji, budući da je Beograd "premrežen klasterima NVO".

"Tih organizacija ima oko 30.000, ali ima ih nekoliko desetina koje su direktno finansirane od nemačke vlade. Mreža antisrpske propagande nije tako mala ni u samom Beogradu. U našoj prestonici su strane agenture tokom godina stvarale i ojačavale svoju mrežu na različitim nivoima. Tako da ne sumnjam da Martens ovde ima prijatelje sa kojima može da ide u kafanu na ručak, ali to je takođe jedna obeshrabrujuća činjenica za jedan duh vremena u kojem živimo. Taj čovek, što se mene tiče, ni bi trebalo da bude dobrodošao u Srbiju, ne samo zbog ovog skandaloznog incidenta, nego i zbog svojih ranijih medijskih zločina. Situacija u Srbiji je veoma komplikovana, mi smo pod velikim međunarodnim pritiskom, a narod i država bi trebalo da preduzimaju ozbiljnije strateške mere kako tome da se parira. U suprotnom postaćemo društvo bez stava i kičme, imuniteta kada je reč o medijima", dodaje Vukosavljević.