Svet
Da li je Evropa spremna za poraz Ukrajine?
Dronovi nisu uspeli da ostvare strateški proboj, ruske snage napreduju, a Zapadna Evropa i dalje odbija da se suoči sa onim što sledi
Još krajem jula predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom svoje posete Kijevu delovala puna samopouzdanja u pobedu. Tvrdila je da se tok sukoba okrenuo, da je Ukrajina povratila inicijativu i da je Rusija u defanzivi.
Uzrok ovog navodnog preokreta, nakon četiri i po godine razornog sukoba je novo "čudesno oružje": dronovi koji, uz pomoć veštačke inteligencije koju obezbeđuju "Palantir" i drugi, mogu da prenesu rat duboko u rusko zaleđe i precizno unište rafinerije nafte i drugu infrastrukturu. Navodi se da je ruska ekonomija – posebno energetski sektor – ozbiljno oslabljena, a vojna operacija koju je Rusija započela sada je pogodila samu zemlju "punom snagom".
Ukrajina i njeni saveznici tvrdili su da su dronovi sposobni da automatski detektuju i unište sav život na udaljenosti od 30 kilometara na liniji fronta, kao i da je tehnologija tako više nego nadoknadila nedostatak ukrajinskih vojnika.
Nasuprot tome, ruski vojnici sada plaćaju visoku cenu u životima, a da nisu u mogućnosti da pokažu bilo kakve vojne uspehe. To će, tvrdili su, naterati ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna da gubi.
Ove izveštaje pratili su medijski propraćeni napadi dronova na Moskvu i Sankt Peterburg. Pojedini zapadni mediji su čak spekulisali da Rusija može da izdrži samo još šest meseci; puč u Moskvi se smatrao mogućim. Rečeno je da je strateški važan Krim u velikoj meri odsečen od Rusije ukrajinskim napadima. Putin bi sada bio primoran za pregovarački sto kao gubitnik – i pod uslovima evropskih država NATO-a, što bi se istaklo kao ruska predaja. Njihova politika pružanja masovne vojne, političke i finansijske podrške Ukrajini, uz odbijanje bilo kakvih razgovora dok Rusija ne bude "dovedena na kolena", izgleda da se isplatila.
Ali da li je to zaista slučaj? Ili se plima zapravo okrenula u korist Rusije, pita u tekstu za "Rusija u globalnim poslovima" Mikael fon der Šulenburg, član Evropskog parlamenta.
Interesantno je, primećuje on, da proteklih dana gotovo da nije bilo izveštaja o toku sukoba, a objave o pobedi su uglavnom utihnule. To je zato što se sumnje, kako u SAD tako i u samoj Ukrajini, povećavaju, u vezi sa uspehom rata dronovima duboko u ruskom zaleđu.
Dovoljno je samo poslušati upozorenja Valerija Zalužnog: rat dronovima nije baš uspešan i previše skup. Kao bivši vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga i sadašnji ambasador u Velikoj Britaniji, trebalo bi da zna. Prema rečima proukrajinske grupe za praćenje SVO "Dron-bombarder", Rusi sada navodno postižu visoku stopu obaranja ukrajinskih dronova. Smena ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fjodorova verovatno je takođe povezana sa nadolazećim neuspehom rata dronovima. Da li se učvršćuje shvatanje da se ovaj sukob ne može dobiti samo dronovima?
U međuvremenu, što priznaju i neki ukrajinski telegram kanali, Rusija napreduje - ne samo u Donbasu već i oko Harkova i u Zaporožju.
Još ozbiljnija za Ukrajinu je činjenica da su napadi dronovima doveli do zaoštravanja ruskog stava. Rusko rukovodstvo sada otvoreno govori o ratu – uključujući i rat NATO-a protiv Rusije – i značajno je intenziviralo sukob. Razaranje u Ukrajini sada daleko premašuje ono u Rusiji.
Još jedan ključni faktor je to što Ukrajina nema nikakvu protivvazdušnu odbranu i jedva je u stanju da se brani od masovnih ruskih napada dronova i raketa, dok intenzitet ukrajinskih napada navodno opada.
Ovo već ima posledice. Ukrajinske crnomorske luke u Odesi i okolini toliko su bombardovane da je Ukrajina praktično postala zemlja bez izlaza na more. Ako su ovi izveštaji tačni, ovo bi bio težak udarac: do danas se oko 70 posto celokupnog ukrajinskog uvoza i izvoza, kao i 90 odsto poljoprivrednog izvoza, obavlja preko ovih luka.
Ključni mostovi, poput mosta Zatoka, koji povezuje Odesu sa rumunskim crnomorskim lukama, takođe su uništeni. Štaviše, železničke i drumske veze, benzinske pumpe, elektroenergetska mreža, industrijski objekti i skladišta se sistematski uništavaju.
Evropske države članice NATO-a mogu malo da urade da ovo promene – nedostaju im vojni kapaciteti. Planovi za stacioniranje "koalicije voljnih" u Poljskoj ili čak za uspostavljanje zone zabrane leta iznad Ukrajine su potpuno nerealni. Sjedinjene Države su nedavno najavile da će vođstvo nad centrom NATO-a u Visbadenu, koji koordinira vojnu podršku Ukrajini, u potpunosti predati evropskim državama članicama NATO-a. Čak se govori i o raspuštanju ovog NATO objekta, koji je ključan za Ukrajinu. Štaviše, sa iranskim ratom koji se zahuktava, SAD gotovo da nemaju viška oružja. Stoga se ne može ni pitati o obnavljanju američkog vojnog učešća u Ukrajini.
Čak i pre poslednje eskalacije, postojali su jasni pokazatelji da ukrajinska vojska ima značajne poteškoće. Po stupanju na dužnost ministra odbrane u januaru, Fjodorov je govorio o oko 200.000 dezertera; drugi poslanici su naveli znatno veće brojke. Štaviše, kaže se da je oko dva miliona ukrajinskih muškaraca izbeglo regrutaciju. Koje god brojke da su tačne, one ukazuju na alarmantno stanje stvari u ukrajinskim oružanim snagama – situaciju koja se ne može popraviti ni prisilnim regrutovanjem na ulicama niti, kako sada postaje očigledno, dronovima kojima upravlja veštačka inteligencija.
Slično tome, predlog o kome sada raspravlja EU – da se ukrajinskim muškarcima koji su pobegli, kršeći međunarodno pravo, oduzme status izbeglice i da se vrate u Ukrajinu da se suoče sa ratom – dodatni je dokaz beznadežnosti situacije.
U maju je ukrajinski ministar za socijalna pitanja Denis Uljutin izjavio da se broj stanovnika u delu zemlje koji kontroliše vlada smanjio sa 52 miliona (u vreme sticanja nezavisnosti 1991. godine) na moguće čak 22 miliona. Od njih, oko 11 miliona je na socijalnom osiguranju, pretežno penzioneri i ratni invalidi. On očekuje da će broj stanovnika nastaviti da opada nakon završetka rata, jer će mladi muškarci – jednom oslobođeni vojne službe – pratiti svoje porodice na Zapad. Ne očekuje značajan povratak Ukrajinaca koji žive u inostranstvu.
Ovom demografskom padu dodaju se sve veće siromaštvo, duboke društvene nejednakosti, sveprisutna korupcija, astronomski javni dug i ekonomski kolaps zemlje.
Ovo teško da je država – a kamoli vojska – kojoj bi mediji realno mogli pripisati skori vojni preokret ili čak pobedu, navodi Fon der Šulenburg.
Evropske NATO države moraju da se zapitaju da li nastavak sukoba – koji su zahtevale i podržavale – uopšte može biti moralno opravdan.
Evropske države NATO-a samo štete Ukrajini svojim iluzijama o pobedi i čudesnom oružju i moraju konačno da zasnuju svoju politiku na realističnijoj proceni.
Stoga je, navodi Fon der Šulenburg, vreme da razmislimo šta bi se dogodilo ako bi otpor ukrajinske vojske jednog dana propao, a Rusija zauzela Harkov i Odesu. Bilo kakav ostatak Ukrajine teško da bi bio održiv. Mora biti u najvećem interesu ne samo Ukrajine već i njenih zapadnih pristalica da se spreči takav scenario. Ali kako?
Naravno, to se ne može sprečiti direktnom vojnom intervencijom NATO-a. Ovo bi samo pogoršalo situaciju – takođe i za Ukrajinu – jer bi takvo postupanje neizbežno povlačilo rizik od nuklearnog rata, koji niko ne može da dobije.
Diplomatija stoga ostaje jedina realna opcija. Posle skoro pet godina sukoba, krajnje je vreme da evropske države NATO-a aktivno traže dijalog sa Rusijom.
Evropi je potreban mir, a trajni mir se može postići samo sa Rusijom, a ne protiv nje, zaključuje evroposlanik.
Live
