Ekonomija
Evropa gleda Rusiji u leđa: Kako su propali svi pokušaji sloma ruske ekonomije
Ruska privreda je prošle godine postala četvrta najveća svetska ekonomija, sa BDP-om koji je prvi put premašio sedam biliona dolara, a podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da je tu poziciju zadržala i u 2026. Ispred ruske privrede su samo Kina, SAD i Indija, dok su sve evropske ekonomije, uključujući i nemačku - iza
Rusija je ove godine učvrstila četvrtu poziciju, među najvećim svetskim ekonomijama po paritetu kupovne moći. Ekonomisti ukazuju da su uspehu ruske ekonomije, uprkos američkim i evropskim sankcijama, doprineli značajne domaće sirovine, vešto upravljanje postojećim resursima i okretanje ka novim tržištima, pre svega u azijskim zemljama.
Ruska privreda je prošle godine postala četvrta najveća svetska ekonomija, sa BDP-om koji je prvi put premašio sedam biliona dolara, a podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da je tu poziciju zadržala i u 2026. Ispred ruske privrede su samo Kina, SAD i Indija, dok su sve evropske ekonomije, uključujući i nemačku - iza. Prema prognozi MMF-a, BDP Rusije u smislu pariteta kupovne moći dostići će približno 7,34 biliona dolara ove godine.
Stručnjak za ekonomsku diplomatiju Siniša Pepić kaže za RT Balkan da vest o Rusiji kao četvrtoj ekonomiji sveta po paritetu kupovne moći nije samo statistički zanimljiv podatak, već pokazatelj da su procene o brzom ekonomskom slomu pod teretom sankcija bile preterano pojednostavljene. On ukazuje da paritet kupovne moći, za razliku od nominalnog BDP-a, bolje odražava stvarni obim robe i usluga koje jedna ekonomija može proizvesti i potrošiti unutar sopstvenog sistema.
"U tom smislu, ruska pozicija govori o značajnoj proizvodnoj, energetskoj i resursnoj bazi, kao i o sposobnosti ekonomije da se prilagodi promenjenim uslovima. To, naravno, ne znači da sankcije nemaju ekonomsku cenu. One utiču na pristup kapitalu, tehnologiji, pojedinim tržištima i dugoročnu strukturu rasta. Međutim, nisu dovele do sistemskog sloma koji se u jednom periodu gotovo podrazumevao. Ključni razlog je što savremena globalna ekonomija više nije koncentrisana oko jednog centra", objašnjava Pepić.
On ukazuje da trgovinski tokovi mogu da se preusmeravaju, nova tržišta preuzimaju deo potražnje, a energetski, robni i finansijski odnosi sve više se diverzifikuju.
"Upravo zato je važnija šira poruka, svet više nije jednopolaran ni u ekonomskom smislu. Kina, Indija, Rusija i druge velike ekonomije stvorile su dovoljnu ekonomsku masu da globalni tokovi više ne zavise isključivo od jednog političkog i finansijskog centra. To ne znači kraj dominacije Zapada, ali znači kraj perioda u kojem je bilo realno očekivati da se velika ekonomija jednostavno administrativno isključi iz svetskog sistema", smatra Siniša Pepić.
Prema preliminarnoj proceni ruske federalne službe za državnu statistiku, "Rostata", ruska ekonomija je u drugom kvartalu ove godine porasla za 1,3 odsto na godišnjem nivou, nakon pada od 0,2 odsto u prvom kvartalu. Podaci "Rostata" bili su bolji od procena Ministarstva ekonomskog razvoja i Centralne banke Rusije, koje su očekivale rast od 0,9, odnosno 0,8 odsto.
"Važno je to što vidimo oživljavanje privatne potrošnje, uključujući i korišćenje akumuliranih sredstava koja su stanovništvo i preduzeća prethodnih godina, između ostalog, formirali i putem depozita", naglasio je ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov.
Stručnjak za berzu Andrej Smirnov, ukazuje da je ulazak Rusije u red najvećih svetskih ekonomija, u kombinaciji sa drugim faktorima, pokazatelj suvereniteta zemlje i sposobnosti da vodi nezavisnu makroekonomsku politiku.
"To što je neka zemlja među najvećim svetskim ekonomijama ne znači mnogo samo po sebi, ali stope ekonomskog rasta i uspešan otpor politici izolacije su već druga stvar. U kombinaciji sa razvijenom odbrambenom industrijom i poljoprivrednim sektorom, ovo nam omogućava da govorimo o suverenitetu zemlje, sposobnosti da vodi nezavisnu makroekonomsku politiku i da deluje kao pokretač dedolarizacije i multipolarnosti", primetio je berzanski analitičar.
Zamenik premijera Aleksandar Novak je nedavno izjavio da je ruska ekonomija pokazala otpornost i porasla za više od deset odsto u protekle tri godine i poručio da sankcije nisu uspele i neće uspeti da slome Rusiju. On je ukazao i da je ruska ekonomija sve više orijentisana na domaću potražnju, pri čemu je doprinos neto izvoza ekonomskom rastu značajno opao u poslednjih pet godina.
Bivši turski poslanik i profesor ekonomije Oguz Ojan je rekao za RIA Novosti da Rusija ima kolosalne rezerve prirodnih resursa, što joj daje značajno mesto u globalnoj ekonomiji, ali da je članstvo zemlje u BRIKS-u takođe dalo značajan doprinos jačanju ekonomije. On je napomenuo da pozitivan uticaj ima i jačanje ekonomskih veza Moskve sa Kinom i Iranom.
Za građane je mnogo više od velikih brojki značajno to kako žive. Podsetimo samo na šok koji je pre dve godine doživeo američki novinar Taker Karlson, kada je ušao u prodavnicu u Moskvi. On je ispričao kako se "neprijatno iznenadio cenama", jer je račun bio četiri puta manji nego što je očekivao.
"U početku me je zabavljalo, a onda sam postao opravdano ljut", rekao je Karlson ističući da u ovom slučaju poređenje Rusije i SAD ne ide u prilog Vašingtonu.
Karlson je sa svojim timom posetio prodavnicu u Rusiji i u korpu ubacivao proizvode koje bi mu bili potrebni za nedelju dana. Nije gledao na cene, ali je u glavi proračunavao koliko bi ga otprilike isti proizvodi koštali u SAD. Okvirno je procenio da bi račun u Americi bio 400 dolara. Međutim, račun koji je platio u Rusiji iznosio je svega 104 dolara.
"Mogućnost da vidite kakve su cene ovde i kako ljudi žive radikalizuje vas protiv našeg rukovodstva. U krajnjem slučaju, upravo sam se tako osećao – radikalizovano", izjavio je američki novinar.
Zato je važan paritet kupovne moći, jer omogućava realno poređenje životnih standarda, cena i ekonomske snage među različitim državama i pokazatelj je kako zapravo ljudi žive, odnosno da li se efekti rasta privrede prelivaju i u njihove novčanike.
Live
