Bledski forum izbledeo: Džabe je Slovenija slala pare Kijevu, Zelenski otkačio Janšu

U Sloveniji je i ove godine početak septembra obeležio Bledski strateški forum (BSF). Domaćini, vlada premijera Janeza Janše, pokušali su da skupu obezbede "međunarodni štimung" pozivom diplomata, političara i stručnjaka za međunarodne odnose, ne samo iz okruženja, već i iz Evropske unije, pa i sveta.

Naš izbor

Optužbe iz Slovenije: Marta Kos lagala u EP – dokazi da je radila za Udbu i u arhivu Srbije

Međutim, neslavno je propala želja da Sloveniju prikažu kao važnog igrača na međunarodnom parketu uprkos zvučnoj dilemi ovogodišnjeg BSF: "Kako Evropa u vreme geostrateških potresa može da ojača svoju bezbednost, digitalni suverenitet i ekonomsku konkurentnost".

Među poznatijim gostima našli su se premijeri iz okruženja (Peter Mađar iz Mađarske, Andrej Babiš iz Češke i Andrej Plenković, Hrvatska), ali ne i iz vrha briselske administracije. Umesto predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i šefice diplomatije EU Kaje Kalas, pojavile su se "treće violine" – slovenačka i hrvatska komesarka Marta Kos i Dubravka Šuica, pri čemu Janša nije našao ni sekundu vremena, uprkos njenim očekivanjima, za viđenje sa Martom Kos.

Podsetimo, Janša je uveren da je Kosova, zbog saradnje sa Udbom u vreme kada je bila novinarka, nepodobna za položaj koji zauzima.

Pored Janšinog poniženja Marte Kos, u ljubljanskim medijima je, umesto izveštaja o dometima ovogodišnjeg Bledskog foruma, centralno mesto zauzela vest da je šef kijevskog režima Vladimir Zelenski odbio Janšin poziv da dođe na Bled. I to uprkos činjenici da je Janšina vlada nedavno odobrila novu tranšu finansijske pomoći režimu u Kijevu, tešku pedeset miliona evra.

Šefa kijevskog režima je na Bledski strateški forum formalno pozvao kabinet predsednice republike Nataše Pirc Musar, a njegovom dolasku se radovao i premijer Janša. Šok je bio utoliko veći kada se shvatilo da je Zelenski jednim potezom "otkačio" i Janšu i Musarovu. Tako Slovenija ostaje jedna od retkih država članica Evropske unije na čije tlo Zelenski nije zgazio od početka sukoba u Ukrajini. Neki mediji čak tvrde da nije posetio "još samo dve države u Evropi", a jedna od te dve je – Slovenija. Slaba uteha je da je bila u Ljubljani krajem 2024. supruga ukrajinskog autokrate Elena Zelenska.

"Već godinama je želja vrha slovenačke države da Zelenski konačno poseti Sloveniju koja je jedna od retkih evropskih država koju od početka ruske invazije na Ukrajinu još uvek nije posetio. Među državama članicama nije bio još samo na Malti i u Luksemburgu. Zbog toga se u državnom vrhu i među diplomatama može primetiti veliko nezadovoljstvo", pišu vodeći ljubljanski dnevnici.

"Da sve bude gore po Janšu, upravo je on bio među prvim državnicima iz EU koji je išao marta 2022. na 'noge' Zelenskom kako bi mu izrazio podršku već na samom početku ruske posebne vojne operacije. Među odlučne pristalice Ukrajine ubrajao se i prethodni slovenački premijer Robert Golob", podseća ljubljansko "Delo".

Doduše, nikada nisu objavljene fotografije niti video-snimci koji bi potvrdili da se Janša zaista obreo u Kijevu marta 2022, već samo snimci iz unutrašnjih prostorija, što je izazvalo dodatne sumnje i čak podsmeh među slovenačkim analitičarima, a ni birači na tu aferu nisu zaboravili ni prilikom izbora iste godine, koje je Janša izgubio; povrh svega, dobro obavešteni novinar Džon Helmer, dopisnik australijskih medija iz Moskve, tvrdio je da se taj famozni susret uistinu dogodio u Poljskoj, što su potom potvrdili i izvori iz slovenačke policije.

Janša to nikada nije priznao, ali je zbog navodne "posete Kijevu usred ruske agresije" u pojedinim međunarodnim, a naročito domaćim medijima ostao upamćen kao "heroj".

Medvedčuk: Mir bi značio kraj političke karijere Zelenskog

Zato nije malo onih koji u "korpi" (odbijanju) Zelenskog da sada uzvrati posetu Sloveniji vide i šamar Janši, iako aktuelni slovenački premijer važi za jednog od najzagriženijih jastrebova unutar EU kada je u pitanju podrška posredničkom ratu Zapada protiv Rusije. Uz to je Slovenija, iako manja država u bloku evropske dvadeset i sedmorice, Ukrajini namenila relativno veliku i svakako velikodušnu pomoć – finansijsku, humanitarnu, razvojnu, a naročito vojnu.

Pored novca, Slovenija je poslala put Kijeva i tenkove M-55S, borbena vozila pešadije M-80, oklopna vozila BOV, HMMWV, oružje, municiju i dronove. Tu treba izdvojiti slovenačku pošiljku od 28 tenkova M-55S u vrednosti od približno 27 miliona dolara i 35 borbenih vozila M-80 u vrednosti od oko 25 miliona dolara. Radi se o oklopnim vozilima Jugoslovenske narodne armije (JNA) koja je Slovenija prema dogovoru iz 1991. sa tadašnjim saveznim vlastima trebalo "samo da čuva do okončanja pregovora o sukcesiji". A nikako da svojevoljno otuđi. Još manje da pošalje u borbu protiv ruske vojske.

S obzirom na to kolika je veličina Slovenije, nema sumnje da se radilo o impresivno velikoj pomoći, mada su se pre svega tenkovi loše pokazali u Ukrajini, pa su mediji nevoljno objavili da ih je nekoliko brzo uništeno. Ukupna pomoć Ljubljane vlastima u Kijevu je, prema procenama nemačkog instituta Kil, dostigla oko 452 miliona evra, što je za Sloveniju prilično veliko opterećenje u visini od 0,6 odsto BDP-a.

I list "Delo" je jula 2026. godine objavio da, prema podacima Kilskog instituta, ukupna vrednost slovenačke pomoći iz svih izvora (uključujući i evropske) prosleđene Ukrajini iznosi nešto manje od pola milijarde evra. U međuvremenu građani države koja je čak i u ustav unela da je "socijalna" – sve lošije žive. Na desetine hiljada slovenačkih građana nema pristup zdravstvu iako uplaćuju sve socijalne doprinose, saobraćajnice su u lošem stanju, nema učitelja, "beli mantili" beže u zemlje koje su zapadno od slovenačkih međa, iako ni tamo plate nisu više ono što su nekad bile.

Ali ni sve to – žrtva koju su u ime slovenačkih poreskih obveznika protekle tri i po godine podnele slovenačke vlasti – očigledno nije bila dovoljna da Zelenskog odobrovolji u tolikoj meri, da poseti Bled.

Rudi Bregar, jedan od poznatih slovenačkih komentatora, sve to vidi ovako:

"Janez Janša se godinama predstavlja kao jedan od najodlučnijih evropskih potpornih stubova Ukrajine i često ističe svoju posetu Kijevu u martu 2022. godine. Zato bi dolazak Zelenskog na Bled za njega nesumnjivo bio važan politički uspeh. Ali do toga nije došlo. Cinično gledano, priča je prilično jednostavna: kod kuće možeš da gradiš imidž velikog međunarodnog igrača, ali u svetskoj politici o tvojoj težini ne odlučuju govori pred domaćim biračima, već koliko si drugima zaista potreban i koliko prostora ti posvete u svom dnevnom rasporedu. Janša je Zelenskog pozvao. Zelenski je odlučio da poziv ignoriše. Možda je to samo 'kalendarska' odluka, pa nije našao vremena. A možda i mali podsetnik da se politički uticaj ne meri po tome koliko se važnim osećaš kod kuće, nego koliko te važnim vide drugi".