Rusofobija na kvadrat: Predsednici Slovenije preti ustavna optužba zbog prijateljice – Ruskinje

Dva istaknuta slovenačka pravnika podigla su Sloveniju na noge zbog prijateljstva predsednice republike Nataše Pirc Musar sa Ruskinjom. Zapravo se radi o ženi sa dvojnim državljanstvom jer osim ruskog, ima i slovenački pasoš.

Vruću političku raspravu i pozive na ustavnu optužbu predsednice Slovenije pokrenula je naizgled obična saobraćajna nesreća. Sa velikim zakašnjenjem saznalo se da se radilo o naletu službene limuzine slovenačke predsednice Nataše Pirc Musar na policijsko vozilo iz pratnje, 31. jula 2026. u tunelu Kastelec na primorskom auto-putu.

Predsednica Slovenije nije predložila mandatara za sastav vlade: Poručuje da su kandidati neiskreni

Ubrzo se "saobraćajka" izrodila u aferu čije detalje mediji raskrivaju sloj po sloj, zahvaljujući curenju šturih informacija iz vrha policije. Ukratko, vozač predsedničkog kombija udario je u zadnji deo pratećeg vozila zbog nepoštovanja bezbednosnog rastojanja. Tada se saznalo i da su pored predsednice, koja se vraćala sa odmora u Hrvatskoj, u vozilu bila i dva pripadnika obezbeđenja uz dve saputnice. Predsednica je zadobila prelom ključne kosti, a jedna od (tada) neimenovanih putnica teže povrede.

Pirc Musarova je kasnije potvrdila da nije bila vezana pojasom i to nazvala "velikom greškom". Kancelarija slovenačke predsednice je danima prećutkivala identitet saputnica, navodeći samo da su to "njene prijateljice". Sve dok novinar desničarskog tabloida nije obelodanio ime jedne od njih – Viktorije Krivoluckaje. Policija je potom potvrdila da je teže povređena saputnica državljanka Ruske Federacije.

Kancelarija predsednice to nije demantovala, uz napomenu da je reč o osobi koja od 2016. godine ima i slovenačko državljanstvo. Krivoluckaja, rodom iz Krasnojarska, sa porodicom Pirc Musar sarađuje od 2010, punomoćnik (prokurista) je u dva preduzeća čiji je direktor predsedničin suprug Aleš Musar. Slovenačku predsednicu je upoznala na kuglanju, a 2023. su postale državne prvakinje u parovima.

Simboliku slučaja pojačava jedan detalj: Nataša Pirc i Aleš Musar su vlasnici izvikane vile u selu Gornje Gameljne nadomak Ljubljane, u narodu poznate kao – Ruska dača. Zdanje je 1907. ljubljanski veletrgovac Franc Petrič preuredio u prigradsku rezidenciju u ruskom stilu, a Aleš Musar ga je 2016. kupio iz stečajne mase i obnovio uz oko 330.000 evra državnih subvencija. Isti Musar je 2018. u Londonu osnovao i preduzeće "Russian Dacha Ltd", porodica objašnjava da ono služi samo za zaštitu robne marke i da nikada nije poslovalo. Iz britanskog registra je izbrisano 14. jula 2026. – dve nedelje pre bizarne nesreće u tunelu.

Optužba: Druženje sa Rusima kao ustavni problem

Državna RTV Slovenije je 5. avgusta u udarnom terminu javila da bivši predsednik Ustavnog suda i sadašnji rektor Nove univerze Peter Jambrek priprema ustavnu optužbu protiv predsednice zbog "ugrožavanja državne bezbednosti jer se druži sa ruskim državljanima". Jambrek je narednog dana tu informaciju označio kao "neistinitu" i optužio javni servis da je lansirao lažnu vest. Ispostavilo se, međutim, da i nije izmišljena jer je istovremeno obznanio da je "druženje sa građanima iz države koja teško krši međunarodno pravo i spoljnopolitičke obaveze EU", zapravo (ne) delo kojim se Nataša Pirc Musar teško ogrešila o ustavni položaj predsednice Slovenije, u vezi članova 102, 104 i 105 Ustava.

Naš izbor

Nema kraja slovenačkoj rašomonijadi: Novog šefa parlamenta ruše na Ustavnom sudu

Jambreku se ubrzo pridružio i profesor ustavnog prava Rajko Pirnat, ministar pravosuđa u prvoj slovenačkoj vladi. Izjavio je da je predsednica "dužna da otkrije sve okolnosti odnosa sa ruskom državljankom" i da "ne može da se skriva iza privatnog prijateljstva", uz napomenu da je u Sloveniji "gotovo nemoguće" dobiti slovenačko državljanstvo bez odricanja od prethodnog.

Pirnata nije obeshrabrilo što javno dostupni podaci negiraju njegove tvrdnje – Slovenija je po članu 13. Zakona o državljanstvu od 1991. (godina otcepljenja od SFR Jugoslavije) naovamo dodelila više od 11.000 državljanstava, pri čemu nije tražila odricanje od matične države.

Iz kancelarije predsednice su potom kočoperno uzvratili pitanjem da li je onda jednako sumnjiv i krivičnog gonjenja vredan i sastanak sa izraelskom firmom "Black Cube" u sedištu SDS-a Janeza Janše uoči nedavnih parlamentarnih izbora.

Sve to je pokrenulo nešto što je mnogo gore od nevezanog bezbednosnog pojasa u kolima – da li 2026. godine razgovor sa strancem ruskih korena postaje krivična radnja u Sloveniji, članici Evropske unije?

Da apsurd bude potpun, Nataša Pirc Musar je od stupanja na predsedničku dužnost jedna od najzagriženijih zagovornica tvrde linije Zapada prema Moskvi: rusku intervenciju u Ukrajini redovno naziva agresijom, u junu 2024. je posetila Kijev i Buču i najavila nastavak humanitarne, materijalne i vojne pomoći režimu Vladimira Zelenskog, propovedajući briselsku zapovest o pomaganju "koliko god bude potrebno", da bi u novembru iste godine "prvi muž Slovenije" Aleš Musar sa svim počastima ugostio Elenu Zelenski.

U februaru 2024, na dvogodišnjicu početka rata, javno je – pred mikrofonima, sladunjavim glasom otpevala ukrajinsku narodnu žalopojku, i pride je objavila i na sajtu. Višak cinizma je da se na udaru najuglednijih slovenačkih pravnika i perjanica desnice našla političarka koja samoinicijativno uči ukrajinski da bi pevala tamošnje narodne pesme, uz doslednu podršku posredničkog rata zapadnih država protiv Rusije – samo zato jer joj je prijateljica Ruskinja i poseduje kuću sa pridevom "ruska" u imenu.

Naš izbor

Bumerang negativnih kampanja u Sloveniji: Jezičak na vagi partija kritična prema pomoći Kijevu

S druge strane, i nije neobično što se našla na meti istih onih koji su, posle sticanja slovenačke nezavisnosti februara 1992. usvojili tajni akt kojim su sprovodili "brisanje" ljudi iz drugih republika nekadašnje zajedničke države, oduzimajući im osnovna prava pod izgovorom da su "agresori". Sada se isti obrazac na osnovu kojeg nisu uništeni životi ne samo šačice bivših oficira JNA, već i oko 5000 maloletne dece i više od 27.000 civila, prenosi na novi nivo – progona "unutrašnjeg neprijatelja zbog saradnje sa spoljnim".

Prava opasnost najnovijih dešavanja u Sloveniji krije se upravo u kriminalizaciji prekograničnih međuljudskih kontakata, koje je čak i u vreme hladnog rata promovisala "treća korpa" Povelje organizacije KEBS. Ideja da je kontakt sa pripadnikom "pogrešne grupe" sam po sebi prekršaj ili čak kažnjiva radnja nije nova, a podozrenje izaziva i izvor te prakse.

Opasnost kontakta 

Nirnberškim zakonima su 15. septembra 1935. godine odnosi između Jevreja i "građana nemačke krvi" proglašeni zločinom, nazvanim "Rassenschande"  (Rasenšande). Manje je poznato šta je poslužilo kao model za to. Na sastanku kod ministra pravde Franca Girtnera 5. juna 1935, kojem je prisustvovao i kasniji predsednik Narodnog suda Roland Frajsler, nemački pravnici su detaljno, kako svedoči uredno sastavljen zapisnik, razmatrali američki rasni zakon.

Sovjetski Savez je 15. februara 1947. zabranio brakove između građana SSSR i stranaca, a član 58 Krivičnog zakonika je sankcionisao prepisku sa strancem kao dokaz "antisovjetske aktivnosti". Logika je uvek ista: pojedinac je odgovoran za to sa kim se druži. A pravnici su toj logici uvek davali svoj pečat zdušne podrške.

Slično postupa i Sud pravde EU koji proglašava (bez prava na odbranu i žalbu!) krivim svakoga ko prkosi cenzuri i prenosi bilo kakvu informaciju iz "zabranjenih" ruskih medija. Čime je 300 godina prosvetiteljstva preko noći bačeno na đubrište istorije. Istina u EU više nije odbrana od krivičnog gonjenja, jer ste unutar "briselske tvrđave" krivi ako napišete da je "nebo plavo" i ako ste tu rečenicu preuzeli iz zabranjenog ruskog medija, kao što je RT.

Mediji, intelektualci i političari širom Evrope na sve to – ćute! Pa šta je onda logičnije nego otići i korak dalje od zabrane navodno "lažnih (ruskih) informacija", do zabrane kontakata sa "nepodobnim" ljudima? I baš tu smo sada.

Ono što su evropski političari posejali manično šireći rusofobiju zarad navodno "višeg cilja", borbe protiv Rusije, to sada žanju. I zato je meta napada danas i uzorno rusofobna i prema Ukrajini uvek snishodljiva – Nataša Pirc Musar. Ako je u državi ispod Alpa čak i predsednica sumnjiva zbog "veza" sa Rusijom – šta tek mogu da očekuju oni koji ne mogu da se pohvale dugogodišnjom antiruskom mržnjom?

Na kraju, ostaje otvoreno i pitanje koje u slovenačkoj raspravi još niko nije postavio: ako je za društvo opasno da je prijateljica predsednice iz Rusije, doduše nastanjena u Sloveniji pre više od decenije i vlasnica slovenačkog pasoša – kakva je onda država koju rusofobi tako bojevito "štite"?