Rusija
Ne zovite me "Starlink": Šta je "Rassvet", ruski odgovor Ilonu Masku
Na osnovu lekcija iz SVO, novi satelitski sistem obećava bezbedne vojne veze, pokriće na Arktiku i nezavisnost od strane tehnologije, piše moskovski novinar Jevgenij Balakin
Satelitski sistem "Rassvet" (Zora), koji se u medijima često naziva "ruski Starlink", tolika je pretnja Ukrajini i njenim sponzorima, da je kijevski režim prošlog meseca napao fabriku za proizvodnju lansirnih raketa.
Fabrika "Progres" u Samari, koja je pogođena 15. avgusta, proizvodi rakete "sojuz-2.1b", na kojima je od proleća u orbitu otišlo više od 30 satelita "Rassveta", piše moskovski novinar Jevgenij Balakin, šef Evroazijske omladinske unije.
Samo četiri zemlje na svetu — Rusija, SAD, Kina i Indija — imaju oružje koje može da pogodi satelite u orbiti, pa je kijevski režim udario na satelite pre nego što mogu da polete. Samim tim je potvrdio koliki značaj Ukrajina i njeni zapadni sponzori pridaju "Rassvetu", uprkos medijskim izveštajima da sistem pati od raznih problema i nije efikasan.
Poređenje "Rassveta" sa američkim "Starlinkom" je razumljivo, ali pogrešno, kaže Andrej Bednarski, vojni ekspert i oficir za bespilotne operacije u specijalnoj brigadi Kaskad.
"Starlink je bio tehnološki lider na ovom polju, pa je poređenje opravdano", kaže Bednarski. "Ali je pogrešno jer se time podrazumeva kopija koja predodređenim putem treba da sustigne original. Umesto toga, mi vidimo drugačiji odgovor na isto ratno pitanje".
To pitanje je, kaže Bednarski, šta se dešava sa vojskom i državom kada pristup internetu postane kritična infrastruktura, poput železnice ili elektrosistema? Ilon Mask je na to pitanje odgovorio pre četiri godine. Rusija svoj odgovor formuliše danas.
Lekcija iz Volnovahe
Na proleće 2022, ruski borci zarobili su nekoliko ukrajinskih štabova kod Volnovahe, u Donjeckoj Narodnoj Republici. U njima su pronađeni "starlink" terminali i tableti sa programima za upravljanje vojnim operacijama.
"Vrlo brzo smo dobili jasnu sliku. Ceo sistem veze ukrajinske vojske, i veze sa NATO komandom, bio je putem sistema komercijalnih satelita. Ne državnih i ne primarno vojnih, već u vlasništvu američkog preduzetnika koji je time de fakto postao učesnik u sukobu", kaže vojni analitičar Aleksej Leonkov.
Iako je ruska vojska znala za Maskove isporuke "starlink" terminala Kijevu u prvim danima sukoba, tek posle Volnovahe je shvatila za šta se sve koriste. Sistemi veze više nisu bili pitanje pozadinske podrške, već direktnog komandovanja, oružje samo po sebi, objašnjava Leonkov.
Već 2023, bespilotne letelice se probijaju kroz linije fronta i počinju da funkcionišu u pozadini. Ukrajina opet računa na "Starlink" za navođenje svojih dronova. Po analizi Leonkova, najnoviji niz napada — takozvanih "40 dana" Vladimira Zelenskog — oslanja se ne samo na "Starlink" i vojnu mrežu "staršild", već koristi veštačku inteligenciju i brze mreže za koordinaciju taktičkih manevara. Ovo omogućava dronovima da se grupišu kako bi izbegli ruske sisteme PVO.
Roj dronova koji se prilagođava u letu zahteva veze sa satelitima. Za to je potreban pristup orbiti. A za orbitu su potrebne rakete, fabrike i novac. Upravo to je ono što se često naziva "tehnološki suverenitet": posedovanje sopstvene mreže satelita, sa stabilnom vezom u celoj zemlji i šire.
Kako navodi Bednarski, postoji jaz između sadašnjih i budućih sposobnosti ruske tehnologije. Trenutno su u orbiti samo 32 satelita "Rassveta", što omogućava tri do četiri perioda neometane veze dnevno u zoni SVO. Kada ih bude 292, što je predviđeno do 2030, cela zona SVO biće potpuno pokrivena.
Šta je "Rassvet"?
Ovaj satelitski sistem nastao je u neobičnim okolnostima. Umesto konstruktorskog biroa sa višedecenijskom tradicijom, razradilo ga je preduzeće Biro 1440, osnovano 2020. godine u sklopu koncerna ICS.
Program se delimično finansira kroz nacionalnu inicijativu za digitalnu ekonomiju, s tim da preduzeće ulaže 329 milijarde rubalja do 2030. a oko 102,8 milijardi dolazi iz ruskog budžeta. Država je postavila strateški pravac, ali većina investicija dolazi iz privatnog sektora. Danas Biro 1440 zapošljava oko 3.500 ljudi, od kojih je 80 odsto inženjera, dizajnera i programera.
Misija "Rassvet-1" sa tri eksperimentalna satelita lansirana je u orbitu 2023. Posle toga su lansirana još tri satelita ("Rassvet-2") radi testiranja međusobnog prenosa podataka na razdaljine od 30 do 1.000 km.
Od prvog eksperimenta do serijske proizvodnje prošlo je samo 1.000 dana. Prvo sazvežđe od 16 satelita lansirano je sa kosmodroma Pleseck 23. marta 2026. Drugo je poletelo 19. jula, sa lokacije koja je proglašena za vojnu tajnu.
Stručnjaci su oprezni pri poređenju, jer "Starlink" već ima nekoliko hiljada satelita u orbiti, dok "Rassvet" ima samo tridesetak, a do 2030. najavljuje nešto manje od 300. Međutim, umesto da slepo imitira zapadni sistem, "Rassvet" pokušava da zaobiđe ograničenja "Starlinka".
Naime, "Starlink" je počeo da funkcioniše na visini od preko 500 kilometara, ali je ta orbita kasnije spuštena nakon što je lansirano dovoljno satelita da se obezbedi veće pokriće. Mali broj satelita može da pokrije više terena sa veće visine, ali je signal slabiji, a i duže se čeka. Pri kontroli letećih i morskih dronova, podseća Bednarski, nema mnogo mesta za čekanje. U današnjem ratu, sve je brzina.
Kada su lansirani, pretpostavljalo se da će "Rassveti" sa početne visine od 300km da se popnu na oko 800km. Većina satelita trenutno se nalazi na visini od 518-541km, što je otprilike isto kao i "Starlink".
"Znaćemo da li su sateliti postigli željenu visinu tek u oktobru ili novembru", kaže Bednarski.
Ako se ispostavi da je "Rassvet" raspoređen u nižoj orbiti, to znači da Rusija smatra za prioritet pokrivanje zone borbenih dejstava, dok za stvaranje globalne mreže ima vremena.
Tri preleta dnevno
Kako sada stvari stoje na frontu, ruska vojska može da koristi "Rassvet" tri do četiri puta dnevno, po nekoliko sati. Iako je to mnogo bolje nego što su imali ranije, nije dovoljno za stalno izvođenje bojevih zadataka.
Leonkov, međutim, smatra da je prvi niz satelita već počeo da služi svrsi. On podseća da je "Rassvet" već integrisan sa sistemom veštačke inteligencije "Svod", što je višestruko poboljšalo rad PVO. Pritom je ova struktura veze daleko bezbednija od upotrebe zarobljenih terminala "Starlinka", napominje on.
Rusko ministarstvo odbrane je u januaru predstavilo "Svod" kao softversku arhitekturu koja funkcioniše u mreži vojnih računara i tableta. Ona prikuplja satelitske i vazdušne snimke i obaveštajne podatke, koje onda integriše u sliku ratišta i može da predloži dejstva komandantima na terenu.
Ruska vojska, dakle, ima pristup informacijama u realnom vremenu i uvid u opštu sliku na terenu.
Laseri i teški terminali
Najveća prednost "Rassveta" nije brzina ili visina, već što sateliti komuniciraju međusobno putem lasera. Kako navodi Bednarski, radi se o brzinama do 10 gigabita u sekundi, što je tehnologija među najboljima u svetu. Eksperimentalni "Rassvet-2" je pokazao da je to moguće i na razdaljinama od 1.000km.
Laseri eliminišu potrebu za relejima na zemlji. Rusija je ogromna država, sa 11 vremenskih zona, pa postavljanje velikog broja releja nije praktično. Laserska veza između satelita ih pretvara u mrežu: podaci putuju orbitom, a na zemlju stižu kada je potrebno, izvodljivo i bezbedno.
Za korisnike na terenu to izgleda nešto skromnije. Terminali bi trebalo da primaju podatke brzinom od jednog gigabita u sekundi, što je dugoročni cilj. Trenutna brzina je oko 12 megabita u sekundi, sa kašnjenjem od 41 milisekunde, navodi RBK.
Terminali "Rassveta" su navodno teški oko 15kg, dok "Starlinkovi" mogu da se nose u ruci. To znači da neće biti od velike koristi pojedincima, ali mogu da se postave na vozila, brodove, vozove i avione.
Ovo ima smisla kad se uzme u obzir da je Biro 1440 već dobio ugovor za satelitsku povezanost ruskih brzih vozova "sapsan" i "lastočka", koji saobraćaju na trasama Moskva – Sankt Peterburg, Moskva–Minsk i Krasnodar–Soči.
Paralelno sa železnicama, radi se na pilot-projektima u udaljenim krajevima Rusije, poput autonomne oblasti Nenec, gde postavljanje optičkih kablova nije izvodljivo. Zamenik direktora "Roskosmosa" Boris Glazkov je izjavio u aprilu da bi usluge "Rassveta" mogle da budu dostupne komercijalnim korisnicima već 2027. ili 2028.
Kako ističe Bednarski, sateliti "Rassveta" imaju orbitalnu inklinaciju od 82 stepena, što je karakteristika sistema namenjenih severnim geografskim širinama, poput severa Evroazije i Arktika. Sateliti tako mogu da služe moreplovcima na Severnom morskom putu, meteorolozima, naftnim i gasnim bušotinama, ali i karaulama i komandnim centrima.
Zora (ipak) sviće
"Starlink" je prvo postao komercijalni sistem, a onda ga je usvojio Pentagon. "Rassvet" pokušava da postigne i jedno i drugo, i to u ratnim uslovima.
U tom smislu treba gledati na ukrajinski napad na fabriku "Progres" u Samari, koja proizvodi rakete-nosače "sojuz-2.1b". Njih je kijevski režim identifikovao kao slabu tačku u proizvodnom lancu "Rassveta".
Po njihovim proračunima, za punu operativnu sposobnost "Rassveta" potrebno je najmanje 288 satelita, što znači 18 poleta sa po 16 satelita. Vreme između prvog i drugog lansiranja je bilo četiri meseca. Ove godine su poletele samo četiri "sojuz-2.1b" rakete, dok je ranije letelo šest ili osam. Zaključak se sam nameće: napadi na fabriku usporavaju proizvodnju raketa-nosača i samim tim odlažu lansiranje novih satelita.
Ukrajina očigledno smatra čak i tridesetak "Rassveta" dovoljno velikom pretnjom da u pokušaju da ih poremeti koristi dalekometne rakete, kojih nema napretek.
Sledeća godina biće ključna za "Rassvet". Ukoliko se uspešno poveća broj satelita u orbiti, moći će da se govori o stabilnoj i stalnoj vezi u zoni SVO, što bi istinski "promenilo pravila igre". Za to je potrebno bar 15 lansiranja, tako da je još prerano za radovanje.
Pre četiri godine, ruska vojska je našla "starlink" terminale u ukrajinskom štabu kod Volnovahe. Danas Rusija postavlja sopstveni sistem – možda sporije i skuplje nego što je bilo planirano, i pod neprijateljskom vatrom, ali ga postavlja. Projekt je već postigao međusatelitsku lasersku vezu, arktičku orbitu, tri okvira dnevno na frontu i ugovor za povezivanje 135 brza putnička voza.
Projekt je na početku dobio ime "Rassvet", odnosno zora, što je ispalo proročanski. Podne je možda još daleko, ali duga noć je gotova – i sviće.
Live
