Društvo
UN upozoravaju: AI data centri troše sve više vode i struje, svet pred novim problemom
AI se sve češće predstavlja kao ključna tehnologija budućnosti, sposobna da reši niz globalnih problema. Ipak, iza brzog razvoja krije se i druga strana - velika potrošnja energije, vode i resursa, koja sve više brine stručnjake i ekološke organizacije. Zbog toga Ujedinjene nacije pozivaju vodeće AI kompanije da jasno prikažu stvarni ekološki uticaj svojih data centara i da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije.
Povod za upozorenje je nagli rast broja data centara širom sveta, koji predstavljaju temelj razvoja savremenih AI sistema. Brzo širenje ovih postrojenja poslednjih godina izazvalo je kritike ekoloških grupa zbog ogromne potrošnje struje i vode, ali i zbog nedostatka javnih podataka o njihovom stvarnom uticaju na životnu sredinu.
"Do 2030. godine oni bi mogli da troše više električne energije od svih zemalja i dovoljno vode da se zadovolje osnovne potrebe za 1,3 milijarde stanovnika podsaharske Afrike tokom cele godine", ukazao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš tokom Londonske nedelje klimatske akcije.
On je pozvao kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju da redovno mere i javno objavljuju podatke o potrošnji vode, emisijama ugljenika i korišćenju zemljišta, kao i da se obavežu da će do 2030. godine sve svoje data centre napajati isključivo iz obnovljivih izvora energije.
"Ako veštačka inteligencija namerava da pomogne u izgradnji bolje budućnosti, mora biti iskrena o tome koliko nas košta u ovom trenutku", rekao je Gutereš.
Tehnološke kompanije trenutno uglavnom računaju na dobrovoljno preuzete obaveze o smanjenju emisija štetnih gasova i povećanju udela obnovljivih izvora energije. Pojedine firme se okreću prirodnom gasu kao prelaznom rešenju, dok druge sve češće promovišu nuklearnu energiju kao način napajanja budućih AI projekata.
Gutereš je ocenio da svet i dalje kasni u ispunjavanju globalnih klimatskih ciljeva i kritikovao one koji se zalažu za veću upotrebu fosilnih goriva. Prema njegovim rečima, ubrzano pokretanje novih projekata zasnovanih na obnovljivim izvorima energije predstavlja jedan od najbržih načina za smanjenje štetnih emisija i smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
Sve veća potrošnja osnovnih resursa
Prema procenama naučnika, čak i jednostavan zadatak poput pisanja teksta od oko 100 reči uz pomoć AI četbota može da potroši približno pola litra vode. Ta količina uključuje i vodu koja se koristi za hlađenje servera, ali i onu potrebnu za proizvodnju električne energije koja pokreće ceo sistem. Kada se uzme u obzir da korisnici retko postavljaju samo jedno pitanje, već vode duže razgovore, ukupna potrošnja raste izuzetno brzo.
Pored toga, istraživanja pokazuju da bi globalna infrastruktura AI do 2027. godine mogla da troši između 4,2 i 6,6 milijardi kubnih metara vode godišnje.
Za sada nije jasno da li će koristi koje veštačka inteligencija donosi zaista nadmašiti resurse koje troši, ali očigledno je da svaki razgovor sa četbotom, koliko god delovao nematerijalno, ima vrlo konkretnu cenu za struju, infrastrukturu i vodu.
Live
