Uspon i pad F-35: Od vladara neba do preskupog "letećeg pingvina"

U poslednje vreme američki lovac F-35 opet privlači naslove: od uloge u ratu protiv Irana i isporuka drugim zemljama do nove rakete napravljene upravo za njega i nezamislivih operativnih troškova. Ruski vojni stručnjak Dmitrij Kornjev analizira za RT internešenel sudbinu ovog višenamenskog lovca pete generacije.

Najveća prednost F-35 je "nevidljiva" tehnologija, odnosno sposobnost ostavljanja minimalnog radarskog odraza. U čuvenom izveštaju iz 2015, jedan američki probni pilot je otkrio da je F-35 redovno gubio u vazdušnom dvoboju od lovca F-16D četvrte generacije. Novi "Lokidov" lovac prosto nije mogao da manevriše dovoljno brzo i okretno.

Ono što mediji nisu spomenuli je da se radilo o eksperimentalnom prototipu F-35, bez naprednog borbenog softvera, koji je pritom bio ograničen na 5,5 gravitacija pri manevrima, dok je F-16 bio u stanju da izdrži čak devet. Čim je F-35 dobio puni borbeni softver (počev od Bloka 3F), lako je izlazio na kraj sa lovcima četvrte generacije tokom vežbi. Međutim, ni tada nije pobeđivao manevrisanjem, već koristeći svoju "nevidljivost" da uopšte ne ulazi u blisku borbu, podseća Kornjev.

Nemaju gde da ih testiraju, kasne i bučni su: Kako je Belgija postala predmet podsmeha zbog F-35

Nevidljivost se ovde odnosi na niski odraz F-35 na radarima, zahvaljujući obliku aviona i specijalnim premazima koji upijaju radarske signale. Cela američka strategija u vazduhu se zasniva na pretpostavci da će nevidljivi avioni moći da ispale rakete dugog dometa pre nego što ih neprijatelj primeti, i tako izbegnu blisku borbu, napominje ruski stručnjak.

Druga velika prednost lovaca pete generacije je sposobnost da budu umreženi, upotrebom informacionih sistema koji im dozvoljavaju da u realnom vremenu dele podatke, ali i kontrolišu druge avione i bespilotne letelice. Tehnički govoreći, F-35 je već opremljen za takve operacije.

Problemi nastaju sa drugim karakteristikama. Na primer, lovci pete generacije trebalo bi da imaju moćne motore, sposobne da krstare iznad brzine zvuka. Iako F-35 formalno zadovoljava taj kriterij, verzija A se bori da održi nadzvučne brzine, dok su verzije B i C ograničene na najviše 1,2 maha, zbog rizika od topljenja repa i radarskog premaza. Toliko o "supersoničnom" lovcu!

Po svemu sudeći, za to su odgovorni nedostaci avio-motora F135 koji proizvodi "Pret & Vitni", koji po medijskim izveštajima pate od preteranog zagrevanja, prebrzog trošenja delova turbina, i nedostatka rezervnih delova.

Sve dok su "nevidljivi" F-35 u stanju da pogode cilj sa bezbedne udaljenosti, ovi problemi sa manevrisanjem nisu toliko važni. Ukoliko do bliske borbe ipak dođe, imaju problema kako sa lovcima četvrte generacije, tako i sa konkurencijom poput ruskog Su-57, na primer.

Povrh toga, troškovi upotrebe F-35 su astronomski. Ukupna cena dizajna, razvoja, proizvodnje i upotrebe ovog aviona već je premašila dva biliona dolara i nastavlja da raste. Reč je o najskupljem oružju u istoriji.

Trošak po satu letenja, jedino što zanima krajnje korisnike, takođe je izuzetno nepovoljan. Dok standardni F-16 košta oko 22.000 dolara po satu, za F-35 je ta cifra između 35.000 i 42.000, što je neprihvatljivo za avion u serijskoj proizvodnji.

Da li se turski san o F-35 zauvek srušio?

O izuzetno kompleksnom softveru za letenje i bojeva dejstva, koji ima preko 24 miliona komandnih linija, da se i ne govori.

Zašto se onda F-35 proizvodi u tolikom obimu? To je trenutno jedini lovac pete generacije na Zapadu, sa preko 1.300 proizvedenih primeraka i planovima za izgradnju još 2.000. Nekih 20 zemalja planira da ih u narednoj deceniji uvrsti u svoj arsenal. Zašto?

Ne toliko zbog tehnoloških i borbenih sposobnosti F-35, već zbog politike. To nije samo lovački avion, već simbol bliskog savezništva sa SAD. Zemlje koje kupe F-35 dobijaju određene povlastice od Vašingtona; na primer, Izrael ima odrešene ruke za borbene operacije i neograničen pristup američkom arsenalu. Što se Nemačke tiče, ona bi da kupi F-35 jer je to jedini avion trenutno na tržištu koji može da nosi američke nuklearne bombe koje se nalaze na nemačkom tlu u sklopu NATO programa "atomske razmene".

Zemlje poput Turske, Japana i Južne Koreje računaju na sposobnosti F-35 u umreženom ratovanju. Iako sve tri rade na domaćim alternativama američkom lovcu, one još nisu spremne. U međuvremenu su voljne da previde sve nedostatke "pingvina", kako ga nezvanično zovu piloti.

Za ove zemlje je ključno da održe dobre odnose sa SAD, što se lepo slaže sa potrebom da što pre dobiju napredne lovačke avione. Ma kolikom ruski Su-57 bio bolji, kupovina tih lovaca se nikako ne bi dopala ni Vašingtonu ni Briselu, zaključuje Kornjev.