Renesansa ruske auto-industrije: Kako će nova državna strategija uticati na jačanje domaćih brendova

Dok se evropska automobilska industrija bori da "preživi", nekadašnji giganti dele otkaze i zatvaraju pogone, a umesto automobila planiraju da proizvode oružje. Ruska auto-industrija, koja je pred velikim izazovima, pokušava da se odupre zapadnim sankcijama oslanjajući se na lokalno tržište i domaću pamet. Ruski giganati, prilagođavajući se novim vremenima, izbacuju moderne hibride i moćne terence.

Naš izbor

Uspon ruske automobilske industrije: Koja su to kola bolja od "aurus senata"?

Ruska vlada je krajem avgusta odobrila ažuriranu strategiju za razvoj automobilske industrije do 2035. godine, kojom su definisani ključni prioriteti u ovom sektoru, a Ministarstvo industrije i trgovine bi trebalo u naredna tri meseca da predstavi plan za njeno sprovođenje. Kao ključni cilj postavljeno je postizanje obima proizvodnje od najmanje 2,8 miliona vozila godišnje i povećanje nivoa tehnološke nezavisnosti ruske automobilske industrije.

Istaknut je i značaj povećanja produktivnosti rada kroz automatizaciju proizvodnih procesa, potreba za obezbeđivanjem prava intelektualne svojine za ruske kompanije i dalji razvoj segmenta visokoautomatizovanih vozila, kao i podrška industriji automobilskih komponenti.

"Moskvič" ulazi u eru hibrida

U dokumentu se pojašnjava da ruske kompanije moraju da obezbede kontrolu nad razvojem, razvijaju inženjerske centre i imaju mogućnost samostalne modifikacije platformi i komponentnih rešenja. Zacrtano je i da će se nastaviti robotizacija, automatizacija i digitalizacija preduzeća. Kroz opštu modernizaciju, vlada planira da obezbedi godišnje povećanje produktivnosti rada od približno 10 odsto. Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, uključujući vozila na benzinski pogon i dalje će činiti najveći deo ruske automobilske proizvodnje do 2035. godine. U međuvremenu, udeo električnih i hibridnih vozila u segmentu putničkih automobila trebalo bi da dostigne 25 odsto proizvodnje do 2035. godine.

Premijer Mihail Mišustin je izjavio da je glavni cilj da domaće tržište bude snabdeveno ruskim automobilima koji ispunjavaju savremene zahteve, ali da istovremeno i oni moraju biti pristupačni širokom krugu građana.

Izvršna direktorka "Moskviča" Jelena Frolova je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku najavila da ovaj poznati ruski proizvođač automobila planira proizvodnju svog prvog hibridnog vozila na bazi novog krosovera M70, čija je proizvodnja planirana za 2027. godinu. Legendarna marka "volga" je doživela snažan restart.

Novi modeli se oslanjaju na savremene platforme kineskog partnera "Džili", a sa trake silaze u nekadašnjim pogonima "Folksvagena" u Nižnjem Novgorodu. I "lada" u vlasništvu AvtoVAZ-a nastavlja stabilan razvoj, fokusirajući se na unapređenje postojećih modela i uvođenje novih. Posle raskidanja saradnje sa "Renoom" 2022. godine, zapadni mediji su predviđali krah, ali proizvodnja u Toljatiju usmerena je na veći stepen lokalizacije i proširenje ponude, sa posebnim akcentom na legendarnu "nivu" i prvi sopstveni krosover.

"Simbioza sa kineskim kompanijama korisna za obe strane"

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dušan Marković kaže da RT Balkan da ruske kompanije imaju nasleđe brendova koji pokrivaju bivši Sovjetski Savez i napominje da su se evropske fabrike povukle zbog sankcija i da je to je otvorilo prostor za kineske kompanije.

"Problemi ruske auto-industrije su ograničenja brenda zbog evropskih sankcija, ekonomija obima, pristup tehnologiji, ali mogu da budu značajan igrač na regionalnom tržištu, pre svega u zemljama bivšeg SSSR-a, naročito u Belorusiji. Kinezi su tridesetak godina opstajali na transferu znanja i evropske tehnologije. Sasvim je realna situacija, da će i Rusi imati partnerstva sa Kinezima, koji će prebacivati proizvodnju, samo je pitanje kolika će biti ruska dodata vrednost u svemu tome. Kineske firme su tako dugo godina bile podizvođači za evropske brendove koji su se proizvodili u Kini. Da li će moći da naprave samostalni iskorak, u kratkom roku, ili u narednih četiri ili pet godina, nisam siguran. Mora da se ovlada tehnologijom, da se lokalizuje lanac snabdevanja, ali bi brendovi mogli da se iskoriste da se pokrije to neko regionalno tržište", smatra profesor Marković.

On napominje da kineska automobilska industrija pomaže ruskoj automobilskoj industriji da opstane, u ovom trenutku kada su za obe strane vrata EU praktično zatvorena.

"To je simbioza, jer se Kinezima otvorilo novo tržište kada su se povukle zapadne kompanije. Tržište je oko 1,45 miliona novih vozila, a nemačko tržište je oko tri miliona vozila. Dobili su na tacni ulazak na tržište od milion i po prodatih vozila. Nekako su komplementarni, ispostavilo se u ovoj situaciji i za obe ekonomije je to dobro došlo. Vidim mogućnost da se napravi ekspanzija na nekom od bivših sovjetskih tržišta, gde su upoznati sa ruskim brendovima", kaže profesor.

Igor Moržareto, član Javnog saveta pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Ruske Federacije i partner analitičke agencije "Autostat" je u tekstu za TASS napisao da cilj studije možda deluje preambiciozno, posebno imajući u vidu tekuće restrukturiranje lanaca snabdevanja i tehnološkog suvereniteta, ali da  upravo ovaj dokument sada definiše nova pravila igre i konture domaćeg tržišta za narednu deceniju.

On je ukazao da se velika pažnja posvećuje automobilskoj industriji, iako je ona daleko od najjačeg sektora ruske privrede, jer je u fabrikama zaposleno oko 300.000 ljudi, dok u BDP-u učestvuje da približno 0,5 odsto, zbog toga što je ova industrija u suštini deluje kao snažan multiplikator, pokrećući zamajac povezanih tržišta koja već zapošljavaju milione ljudi.

"Na primer, samo sektor održavanja i usluga transporta ima udeo oko 10 odsto BDP-a, a tu su i industrija guma, boja, metalurgija i hemijska industrija, čije poslovanje u velikoj meri zavisi od rada automobilskih fabrika i prodaje automobila. Prema klasičnim procenama, jedno radno mesto na traci za montažu automobila stvara najmanje 10 slobodnih radnih mesta u povezanim industrijama. Zbog toga joj se u svakoj razvijenoj industrijskoj zemlji posvećuje posebna pažnja", naveo je Igor Moržareto.