Tajni život "Građanskih inicijativa": NVO sa političkom biografijom

Nevladina organizacija "Građanske inicijative", koja sebe predstavlja kao pokretač građanskog aktivizma, već tri decenije pojavljuje se na politički najužarenijim tačkama u Srbiji.

Poslednji put pažnju dela javnosti privukli su 2. septembra, kada su studenti u blokadi izašli pred novinare kako bi predstavili tvrdnje o prisluškivanju i špijuniranju učesnika studentskog pokreta. Za mesto konferencije izabran je "Prostor Miljenko Dereta" u Beogradu.

Ime bi moglo da zvuči tek kao omaž političkom i građanskom aktivisti, osnivaču i dugogodišnjem direktoru "Građanskih inicijativa", ali veza nije samo simbolična: na sajtu prostora kao nosilac autorskih prava navedene su "Građanske inicijative", dok javno dostupni poslovni podaci pokazuju da je ova NVO, uz Rukometni klub "Dorćol", jedan od vlasnika preduzeća "Prostor Miljenko Dereta".

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Ko stoji iza "Proglasa"

To, naravno, nije dokaz da "Građanske inicijative" upravljaju studentskim pokretom, ali jeste razlog da se postavi pitanje: kako to da se ova nevladina organizacija toliko često nađe u neposrednoj blizini inicijativa koje vrlo brzo iz sfere "građanskog" zakorače duboko u političku?

Od 1996, preko "Proglasa", do blokada

Istorija same organizacije nudi odgovor. Na sajtu navode da su nastali 1996. kada je grupa istaknutih NVO aktivista, uključenih u antiratni pokret i "nenacionalističku demokratsku opoziciju", prepoznala potrebu za stvaranjem "društvene, građanske baze" koja bi mogla da podrži demokratske promene.

Danas kao svoju misiju navode podsticanje aktivizma, podržavaju građane u udruživanju i zajedničkom delovanju, kritički promišljaju sistem i predlažu njegove promene.

Politika se, dakle, možda ne nalazi u nazivu organizacije, ali društvene i sistemske promene sasvim otvoreno se nalaze u njenom opisu posla.

Granica između građanskog aktivizma i političkog delovanja postala je posebno zanimljiva u novembru 2023. godine, kada je javnosti predstavljen "Proglas" – formalno nestranačka inicijativa poznatih javnih ličnosti koja je pozivala građane da izađu na izbore i angažuju se za "drugačiju Srbiju".

RT Balkan je tada proverom podataka o internet domenu otkrio zanimljiv trag: domen proglas.co.rs registrovale su upravo "Građanske inicijative". I to istog onog dana kada je "Proglas" i predstavljen javnosti.

Kao adresa registranta navedena je Ulica kneza Miloša 4, odnosno adresa Kuća ljudskih prava i demokratije, zgrada u kojoj su smeštene "Građanske inicijative", Beogradski centra za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.

A kada su krajem 2024. počeli studentski protesti, "Građanske inicijative" više nisu bile samo organizacija čiji se trag mogao pronaći u infrastrukturi jedne ranije građanske inicijative. Ovaj put svoju poziciju objavili su sami. U februaru 2025. saopštili su da "od početka studentskih protesta javno i nedvosmisleno podržavaju sve njihove zahteve". Istim dokumentom obznanili su i da obustavljaju saradnju sa zakonodavnom i izvršnom vlašću Srbije, odnosno članstvo u radnim grupama Vlade, ministarstava, savetima i drugim telima.

Država na vrata, diplomate za vratom

Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, policija je 25. februara 2025. godine ušla u prostorije nekoliko nevladinih organizacija radi prikupljanja dokumentacije u okviru provere mogućeg nenamenskog trošenja sredstava USAID-a.

Među organizacijama čije je poslovanje proveravano bile su CRTA, Trag fondacija, Centar za praktičnu politiku i "Građanske inicijative", koje su postupanje policije opisali kao "policijsku raciju" i napad na civilno društvo.

Pogled na listu njihovih donatora pokazuje i zašto bi pitanje njihovog finansiranja moglo da bude politički osetljivo: pored USAID-a, tu se nalazi i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), Evropska komisija, Fridom haus, ambasade SAD, Velike Britanije, Holandije i Norveške, Fondacija za otvoreno društvo i Kosovska fondacija za otvoreno društvo.

A onda je provera domaćih NVO za svega 48 sati postala pitanje međunarodne diplomatije. Samo dva dana nakon policijske akcije u Beograd je stigao tadašnji specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin. Objavio je da je došao kako bi izrazio solidarnost sa civilnim društvom u Srbiji posle, kako ih je nazvao, "sumnjivih akcija policije protiv nevladinih organizacija".

I u toj podršci nije bio usamljen: na fotografiji koju je objavio našli su se i tadašnji šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre, francuski ambasador Pjer Košar i predstavnici Nemačke, Italije, Velike Britanije i civilnog sektora.

Ne postoji dokaz da je Saracinova poseta zaustavila istragu, ali je hronologija zanimljiva sama po sebi: država pokreće proveru, civilni sektor govori o pritisku, a samo dva dana kasnije stiže demonstrativna međunarodna podrška.

Veliki javni epilog provere "Građanskih inicijativa", barem prema javno dostupnim podacima, do danas nije saopšten.

Svaka od ovih činjenica pojedinačno možda nekome i može da izgleda beznačajno, ali kada se poređaju dobija se prilično dosledna tridesetogodišnja putanja organizacije koja nema poslaničke mandate ni stranačku knjižicu, ali već tri decenije ima zavidno bogat politički život u Srbiji, iako građani Srbije nikada nisu imali prilike da se o tome izjasne.