Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja: Zašto se danas strogo posti i izbegava crvena hrana

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja.

Ovom svecu posvećeno je šest praznika u toku godine, a na današnji praznik predviđen je strogi post.

U narodu se ovaj praznik naziva se i jesenji Sveti Jovan, ili Jovan Glavosek, pa i Jovan Sekovan.

Obeležava dan kada je car Irod iz Galileje, koji je živeo suprotno svim Božijim i ljudskim zakonima, naredio da se odseče glava pravdoljubivom Jovanu Krstitelju jer je Preteča sa javnih mesta osuđivao cara.

Po želji nove careve žene, Jovanova glava je odsečena, odnosno, "usekovana" i doneta na tanjiru.

Ovaj dan je izabran za obeležavanje smrti Svetog Jovana jer je 29. avgusta po starom kalendaru osveštana crkva koju su na grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.

Zašto se danas strogo posti i šta, prema običajima, ne treba raditi

Danas se strogo posti, po mogućnosti praktikuje se tzv. "suhojedenje" - odnosno jede se samo nekuvana, suva posna hrana. Izuzetak je ako je praznik u subotu ili nedelju, kada se razrešava na ulje i vino.

Blagočestivi običaj je da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodu na tanjiru.

Na današnji dan se ne rade teži poslovi, odlazi se u polja i beru lekovite trave, ali se vodi računa da se ne radi ništa oko semenja.

Slavi se kao krsna slava, a održavaju se i vašari.

Sveti Jovan se naziva Krstitelj, jer je krstio Isusa Hrista i u njemu prepoznao Sina Božijeg, a slavi se i 20. januara.

Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, 1914. godine rođen je patrijarh Pavle.