Da li je 2026. ključna godina: Kako su Rusija, Iran i Jemen promenili pravila igre

Prema rečima državnog sekretara Marka Rubija, suspenzija sankcija i sporazum o isporukama ruskog dizela između Vašingtona i Moskve pokazuju kako se posledice sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku sve više isprepliću.

"Ovi sukobi širom sveta počinju da se sudaraju jedni s drugim", izjavio je Rubio i dodao da je Beloj kući potrebno narednih 60 dana kako bi procenila koliko bi nove mere protiv Moskve koštale svetsku – u stvari, američku ekonomiju.

U Beloj kući dati su znaci za uzbunu, i to najvišeg reda, jer se američke strateške rezerve nafte ubrzano prazne. Stvari se za SAD komplikuju i ratom Jemena protiv Saudijske Arabije, koga je izazvao sam Vašington.

Kraj raskola Emirata i Saudijske Arabije? "Gardijan" piše da je pao dogovor o sukobu u Jemenu

Ova odluka je, uostalom, doneta svega nekoliko nedelja uoči novembarskih izbora za Kongres, u trenutku kada se američki predsednik suočava sa rastućim nezadovoljstvom zbog sve viših cena energenata.

Kuća Sauda u plamenu

Pođimo redom, sa informacijama sa jemenskog fronta, na kome nema dobrih vesti za Vašington, gde je, kako kaže pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa na svom blogu "Indi-ko", "kuća Sauda u plamenu".

Kompanija "Aramko" sada gori na više lokacija, uključujući i samo sedište ove korporacije. Prema rečima saudijskih zvaničnika upoznatih sa njegovim kretanjem, piše Samardživa, sada saudijski "klovn-princ" Muhamed bin Salman, koji se svojevremeno družio sa Džefrijem Epstinom, "neprestano putuje između strogo čuvanih palata, opremljenih bunkerima, a štiti ga posebno odabran bezbednosni tim".

Kuća Sauda u ovom trenutku, kaže ovaj autor, uprkos svemu, nastavlja sa napadima na Jemen – zemlju koja nema mnogo toga da izgubi – dok klan Saud može da izgubi sve, a upravo to i rade.

Kako je prenela iranska "Pres TV": "General Jahja Sari upozorio je da će, ukoliko saudijska koalicija izvede bilo kakav napad na Sanu, jemenske oružane snage gađati sedište 'Aramka' u Damamu, aerodrom 'Kralj Kalid' u Rijadu i rafineriju 'Aramka' u Rijadu". I, gle čuda, Saudijska Arabija je napala Sanu, a Jemen je održao svoje obećanje.

Kako je preneo Rojters, sedište kompanije "Saudi Aramko" u Dahranu u nedavnim jemenskim napadima pretrpelo je teška oštećenja. Požar se ubrzo proširio na nekoliko spratova, a neki delovi kompanije izmešteni su u kancelarije širom sveta.

Pitanje Saudijske Arabije

Da je Saudijska Arabija prava država, mogla bi da zaustavi jemenske napade u svakom trenutku, ali – nije. Uslovi koje Jemen postavlja Saudijcima su jednostavni, ali su za Saudijsku Arabiju apsolutno neprihvatljivi, jer oni nisu pravi narod ni država, već samo korumpirana porodica, kaže ovaj autor.

Pokret Ansar Alah završava većinu svojih saopštenja rečima: "Nastavićemo sa jednačinom 'opsada za opsadu' i 'eskalacija za eskalaciju', kao i sa gađanjem vojnih kapaciteta saudijskog neprijatelja, sve dok se agresija ne zaustavi i dok se ne okonča opsada naše zemlje".

Saudijska Arabija je "država" koliko i Ukrajina, UAE, Katar, itd. – ona samo sprovodi strategiju "američke imperije". Saudijska proksi vojska u južnom Jemenu se raspada i gubi teritorije, piše Samardživa, a sve što njihova vazdušna podrška može da učini jeste da bombarduje Jemen, bez ikakve mogućnosti da ga zauzme. Za to vreme, Saudijska Arabija trpi nesrazmerno žestoke udarce.

Huti napali predsedničku palatu u Jemenu: Premijer i članovi vlade bezbedni

Na iranskom frontu, pojačani su napadi u Ormuskom moreuzu. Amerika se hvalila time koliko nafte sprovodi kroz taj moreuz. Američka strategija u Ormuzu svela se na sitnu pirateriju, na šverc sirove nafte.

Baš u vreme njihovih besmislenih srednjoročnih izbora, piše ovaj autor, Iran je ponovo počeo da potapa brodove, a najveći deo njih pripada Saudijskoj Arabiji. Ovo nisu hici upozorenja, dodaje on, jer su mnogi brodovi, poput dva supertankera, nepovratno izgubljeni.

Kraj sukoba u Ukrajini

Pitanje je zašto Saudijska Arabija radi to što radi, kao i zašto su SAD povele rat protiv Irana i Rusije, ili zašto EU nastavlja da naoružava Ukrajinu.

Saudijci su samo zastupnici (proksiji) jednog drugog zastupnika – SAD – kaže ovaj autor; oni nastavljaju obrazac lažnih država, poput Ukrajine, i produžavaju agresiju, umesto da prihvate da je bitka izgubljena, i da su njihovo poniženje i propast uzaludni.

Nema dobrih vesti za Vašington – i Brisel – ni sa ukrajinskog fronta. Naprotiv, u pitanju je radikalna prekretnica, nešto što se već neko vreme osećalo u vazduhu, kaže italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine".

Očigledno je da je ranije Moskva težila političkom rešenju, nastavlja ovaj autor, ali od tada je proteklo mnogo vode – možda i previše.

Zato je sada neophodno, piše Marćiljano, potpuno eliminisati problem Ukrajine, uništavanjem onoga što je još preostalo od njene industrijske i transportne infrastrukture, kao i uništavanjem vojske, koja je već u rasulu, dodaje on, uprkos njenim otrovnim, očajničkim napadima na civilne ciljeve u Rusiji.

Kremlj: Rusija izvodi udare odmazde, potezi Kijeva poslednji izraz agonije režima

To je smisao upozorenja Moskve civilnom stanovništvu u Kijevu i saveta zapadnim ambasadama – da smesta napuste grad. Ako ostavimo po stranu zvaničnu retoriku, ambasade su upozorenja koja stižu iz Moskve shvatile sasvim ozbiljno i svoja predstavništva izmeštaju u Lavov, ili čak na teritoriju Poljske. To je završna faza rata u Ukrajini, zaključuje ovaj autor, koja poprima sve mračnije tonove – boje tragedije.

Bliski istok – apsolutni tektonski epicentar

Godina 2026. ostaće upisana u svetskoj istoriji kao ključna godina u padu unipolarnog (čitaj: zapadnog) sveta, tvrdi gepolitičar Mohamed Lamin Kaba sa Panafričkog univerziteta.

Bliski istok više nije poprište perifernih, regionalnih kriza, ili poprište napetosti koje imaju samo lokalni značaj. Zapravo, on je (ponovo) postao apsolutni tektonski epicentar, seizmograf koji precizno beleži sve važne promene u svetskim odnosima moći.

Godina 2026. biće upisana u istoriju kao godina geopolitičkog raskida: arogancija Vašingtona ovde se neposredno sudarila sa geopolitičkom stvarnošću.

Zapad je u celini pretrpeo sistematsko poniženje neviđenih razmera, piše Kaba. Brzo i neuredno premeštanje američke vojne opreme iz njenih baza na Bliskom istoku i u Evropi na druge, udaljene destinacije, dodaje on, ne odražava nikakav suptilni ili proročki taktički manevar; reč je, naprosto, o strateškom povlačenju i o apsolutnom padu američke vojne i političke moći.

Uzgred, pad američke moći označava i kraj "Paks judaika" – sna o "Velikom Izraelu". Pri tom, svaka odluka Bele kuće ima za cilj da zaustavi, ili barem odloži, neminovni pad.

Savez Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje

Konfliktna konfiguracija Bliskog istoka je samo deo mnogo šire slagalice, koja se proteže od Zapadne Azije do Severne Evroazije. "Američki bezbednosni kišobran" pokazao se savršeno beskorisnim, kao i trojni pakt iz Meke između Pakistana, Turske i Saudijske Arabije.

Tramp: SAD razgovaraju sa Rusijom i Kinom o smanjenju nuklearnog naoružanja

Izrael se suočava sa strateškom i diplomatskom izolacijom bez presedana u njegovoj istoriji. Izraelska vojska trpi stalno i razorno iscrpljivanje na nekoliko istovremenih frontova.

Američko-izraelska doktrina kratkog i pobedonosnog rata je definitivno propala. Tel Aviv neumitno tone u veliki egzistencijalni ćorsokak, napušten od svog američkog saveznika, koji više nije u stanju da održi ni sopstveno strateško vojno prisustvo u regionu. Politički i diplomatski manevri Donalda Trampa svode se teatralno poziranje, a njegovi medijski ultimatumi i pretnje su mahanje praznom puškom.

Zapravo, zaključuje ovaj autor, ovo poziranje je gest očaja, koji samo ubrzava pomeranje težišta globalne politike ka Evroaziji. Kina obezbeđuje svoje strateške zalihe energije kroz dugoročna ekonomska partnerstva sa Teheranom, a Rusije zaključava evroazijski prostor, pružajući visokoprecizne obaveštajne podatke Iranu. Severna Koreja neprekidno jača arsenal balističkih raketa bloka...

Politička, ekonomska i vojna integracija Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje (CRIC) postala je neosporna geopolitička realnost. Američka hipermoć se pretvara u himeru, avet...