Crvena lampica za obrazovni sistem: Zašto su rezultati na PISA testu najlošiji do sada

Petnaestogodišnjaci iz Srbije ostvarili su najlošiji rezultat na PISA testiranju od kada Srbija učestvuje u tom međunarodnom istraživanju. Rezultati su objavljeni juče na globalnom nivou, a odnose se na testiranje sprovedeno 2025. godine. Iz sve tri oblasti - matematika, čitalačka pismenost, nauka, ostvarili su rezultat koji je daleko ispod proseka zemalja OECD-a i mnogo lošiji od rezultat prethodnog ciklusa 2022. godine. 

Iz naučne pismenosti đaci iz Srbije imali su u proseku 429 poena (prosek OECD-a 482), čitalačke pismenosti prosek je bio 415 poena (prosek OECD 461), a iz matematike 417 poena (OECD-ov prosek 463 poena). U prethodnom ciklusu 2022. prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali naučne pismenosti bio je 447 bodova, iz čitalačke pismenosti 440, a iz matematičke pismenosti 440 bodova.

Objavljeni rezultati PISA testiranja: Kakvi su rezultati učenika iz Srbije?

Od učenika se na PISA testiranju ne traži da znaju definicije, formule, već se iz sve tri oblasti meri funkcionalnu pismenost, odnosno da li đaci naučeno znaju da primene u praksi. Kada se poeni prevedu u procente dolazi se do podatka da je u nauci 43 odsto učenika iz Srbije ispod osnovnog nivoa kompetencija, u čitanju ih je 47,6 odsto, a u matematici čak 52,7 odsto.

To znači da skoro polovina đaka prve godine srednje škole ne razume pročitani tekst, a više od polovine matematičke operacije ne zna da primeni u praksi. 

Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnike Srbije i profesor srpskog jezika u srednjoj školi kaže da ovakav rezultat nije iznenađenje za nju, ali da jeste razočaravajući.

"Unija godinama insistira na manjem broju učenika u odeljenju, kako bi se lakše radilo i kako bi deca imala više vremena da se u toku jednog časa posvete nekoj temi koja se obrađuje. Čini mi se da je veliki problem i motivacija za učenjem", rekla je Gašić za RT Balkan.

Smatra da su nastavni planovi i programi preobimni i da su učenici u osnovnim i srednjim školama preopterećeni.

"Ako vi morate obimne nastavne jedinice da stavite u mali broj časova, onda žurite, pretrčavate gradivo, deca samo stiču širu sliku umesto da se konkretno posvete predmetu. Društvo za srpski jezik i književnost više od deceniju govori da maternji jezik moramo da dobije status nadtredmeta, jer deca koja ne znaju da čitaju, ne poznaju svoju kulturu teško mogu da se snađu u svakodnevnom životu", navela je ona.

U Srbiji je PISA 2025 istraživanje trebalo da se obavi tokom marta i aprila prošle godine u 240 odabranih škola, ali zbog obustave rada u jednom broju obrazovnih ustanova, pomereno za sredinu septembra te godine. U izveštaju OECD-a koji se odnosi na Srbiju stoji i napomena u kakvim su društvenim okolnostima đaci u Srbiji radili PISA testiranje. 

Đaci Srbije opet ispod evropskog proseka u kreativnom mišljenju: Nisu samo oni krivi

"Rezultati PISA testa za 2025. se znatno razlikuju od prethodnih rezultata. Ove promene su primećene u kontekstu rasprostranjenih štrajkova studenta i nastavnika u godini pre testiranja", saopštio je OECD, dodajući da taj kontekst treba imati na umu prilikom tumačenja rezultata testiranja.

Gašić kaže da nema sumnje da su društvene okolnosti uticale na rezultate PISA testiranja.

"Deca ne žive u nekom izdvojenom balonu, odlično osećaju sve što se dešava, vide. Često su žrtve nekih odluka nas odraslih. Upravo je to najveći problem, što su oni često kolateralna šteta", navela je ona.

Da bi imali kompletnu sliku, treba napomenuti da je kod petnaestogodišnjaka u Srbiji između dva ciklusa istraživanja (2025. i 2022.) zabeležen pad od čak 18 poena u nauci, 26 u čitanju i 23 u matematici. Učinak učenika u zemljama OECD-a je opao, ali ne toliko. Prosečan pad u OECD zemljama iznosio je tri poena u nauci, 14 u čitanju i devet u matematici.

Da bi se bolje razumelo treba imati u vidu i sledeći podatak. Prema analizama OECD-a, oko 20 PISA poena odgovara prosečnom napretku koji učenici tog uzrasta ostvare tokom jedne godine školovanja. Prosečan pad Srbije u tri oblasti iznosi oko 22 poena što približno odgovara jednoj godini učenja.

Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja nacionalna koordinatorka PISA testiranja kaže za RT Balkan da je mnogo faktora dovelo do ovakvih rezultat.

"Da li smo očekivali ovakve rezultate to ne znam. Lično sam mislila da će doći do pada, zato što je obrazovanje potpuno skrajnuto u Srbiji. Zapravo, rezultati pokazuju naš odnos prema obrazovanju", navela je ona.

Najveći pad u Srbiji je zabeležen iz čitalačke pismenisti, ali su je značajan pad zabeležen i u naučnoj oblasti. 

"Iz nauke nam je kroz sve dosadašnje cikluse bio stabilan rezultat, sada beležimo veliki pad", ukazala je ona. 

Smatra da je obustava nastave u školama mogla da utiče na rezultate, ali ne tako direktno.

Naš izbor

Koordinator PISA testiranja u Srbiji za RT Balkan: 40 odsto 15-godišnjaka funkcionalno nepismeno

"PISA je takvo istraživanje koje ne ispituje programska znanja koja su se učila u određeno vreme, pa je tada bio štrajk, prekid nastave i učenici ga nisu savladali. To istraživanje ispituje kompetenciju, jednu opštu sposobnost učenika koja se izgrađuje kroz godine školovanja. Naravno štrajkovi i prekidi nastave jesu nešto što oduzima na kvalitetu obrazovanja zato što je neredovno, zato što je isprekidano", istakla je ona.

Kada se uporede rezultati učenika iz Srbije ostvareni na poslednjem PISA testiranju sa prosekom zemalja OECD-a u nauci đaci u Srbiji zaostaju za 52 poena,  čitalačkoj pismenosti i matematici po 46 poena. To je zaostatak u učenju za više od dve godine.

"To je tužno. Neki njihovi vršnjaci koji su isto pametni i sposobni kao i oni, od svojih škola dobiju mnogo više podsticaju i dospeju daleko dalje nego naša deca koja su investirala isto vreme u svoje obrazovanje, a nisu dobili zauzvrat to što je moglo da se ostvari u tom periodu", navela je ona. 

PISA testiranje je najveće globalno istraživanje, gde se meri koliko učenici naučeno iz tri oblasti znaju da primene u praksi. U 2025. godini učestvovalo je 760.000 učenika iz 91 zemlje.

PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila sedam puta. Preskočeno je samo 2015. godine.