Četvrt veka posle 11. septembra: Amerikanci se više plaše domaćih neprijatelja nego stranih terorista

Dvadeset pet godina nakon napada 11. septembra, koji su promenili američku spoljnu politiku i pokrenuli decenije ratova pod zastavom "borbe protiv terorizma", Amerikanci se danas više plaše terorističke pretnje iz sopstvene zemlje nego one koja dolazi iz inostranstva.

Prema najnovijem istraživanju Rojtersa i Ipsosa, 33 odsto Amerikanaca smatra da najveću pretnju njihovoj bezbednosti predstavlja domaći terorizam, dok strani terorizam navodi svega 20 odsto. Još 42 odsto najveću opasnost vidi u nasumičnim činovima nasilja, poput masovnih pucnjava.

Promena je posebno upečatljiva kada se rezultati uporede sa 2013. godinom: tada je strani terorizam većom pretnjom smatralo 28 odsto Amerikanaca, a domaći 21 odsto.

Porodice žrtava 11. septembra digle glas protiv Mamdanija: "Nije dobrodošao na komemoraciju"

Kada su ispitanici direktno upitani odakle dolazi veća opasnost od ideološki motivisanih napada, razlika je još veća: 61 odsto navodi domaće ekstremiste, a 34 odsto ekstremiste iz inostranstva.

Ratovi nisu vredeli cene

Napadi Al Kaide 11. septembra 2001. godine, u kojima su oteti avioni udarili u Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon, odveli su SAD u rat u Avganistanu i označili početak višedecenijske američke borbe protiv terorizma.

Četvrt veka kasnije, međutim, Amerikanci nisu uvereni da je cena tih ratova bila opravdana: čak 48 odsto ispitanika smatra da rat u Avganistanu nije bio vredan svojih posledica, dok svega 21 odsto misli da jeste.

Gotovo identičan sud imaju o Iraku: 51 odsto ocenjuje taj rat negativno, a samo 21 odsto pozitivno.

Upravo je nezadovoljstvo dugotrajnim američkim ratovima bilo jedan od faktora koji su svojevremeno pomogli političkom usponu Donalda Trampa, koji je obećavao da SAD više neće uvlačiti u beskrajne sukobe.

Ali istraživanje pokazuje da Amerikanci nisu oduševljeni ni njegovim ratom protiv Irana, pokrenutim pre šest meseci. Samo 25 odsto smatra da je taj sukob bio vredan cene, dok 54 odsto kaže da nije.

Bezbednost da, nadzor ne

Nasleđe 11. septembra ipak ostaje duboko ukorenjeno u američkom društvu: šest od deset Amerikanaca kaže da povremeno razmišlja o napadima, a približno isti broj podržao bi vojni odgovor SAD ukoliko bi zemlja ponovo bila meta velikog terorističkog napada.

Većina smatra i da su pojačane bezbednosne kontrole uvedene nakon 2001. dale rezultate. Čak 71 odsto demokrata i 75 odsto republikanaca ocenjuje da su strože kontrole na aerodromima vredne neprijatnosti koje donose putnicima.

Ali kada je reč o nadzoru sopstvenih građana, raspoloženje je potpuno drugačije. Čak 65 odsto Amerikanaca protivi se tome da obaveštajne službe bez sudskog naloga nadziru elektronske komunikacije američkih državljana.