Rusija
Lavrov o tri šanse koje je Evropa prokockala i rešenju za SVO: Neka Ukrajina sama bude "tampon zona"
Za Rusiju su bilo kakvi ljudi u vojnim uniformama, bilo kakvi vojni objekti legitiman cilj, i ne može biti govora ni o kakvoj varijanti koja bi u suštini replicirala članstvo u NATO-u, a da to članstvo nije formalno-pravno oformljeno, poručio je šef ruske diplomatije
Svi govore o tome da je Rusiji potrebna "tampon zona". Neka Ukrajina postane taj tampon, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanje američkog analitičara Endrua Napolitana u emisiji "Velika igra".
Govoreći o Evropljanima koji su, odmah nakon što su američki pregovarači stigli u Kijev i sastali se sa Zelenskim, održali narednu sesiju uz učešće evropskih predstavnika – Velike Britanije, Francuske i Nemačke, Lavrov je naglasio da se u Rusiji to naziva "klavir u grmlju", odnosno namerno nameštena "slučajnost".
Kako je istakao šef ruske diplomatije, uloga Evrope u ukrajinskim poslovima zaslužuje posebnog istraživača.
"Kao i njena uloga u razvoju naše planete u poslednjih pet stotina godina, tokom kojih su Evropljani neprekidno živeli na tuđ račun. Tu su i ropstvo, i kolonijalizam, i eksploatacija, i mnogo toga drugog. Ne zaboravimo ni to da su oba svetska rata počela u Evropi i u vezi s politikom evropskih zemalja", podvukao je.
Lavrov je istakao i Napoleonske ratove, kada je vođa ratoborne države okupio čitavu Evropu pod svoje zastave da napadne Rusiju, kao što je to učinio i Adolf Hitler.
"Tako da mnogi Evropu smatraju đavoljim plemenom svetske istorije. Uzgred, kada su kolonisti iz Evrope krenuli na američki kontinent (ne da na to retko podsećamo, ali ne treba ni zaboraviti), Katarina II je odigrala presudnu ulogu u podršci kolonistima protiv britanskih kolonizatora", podsetio je.
Napomenuo je da ne treba zaboraviti korene rusko-evropskih odnosa, koji su se različito razvijali u različitim periodima, uključujući i vreme Hladnog rata.
"Za vreme Velikog otadžbinskog rata i Drugog svetskog rata, savezništvo (o tome stalno govorim u svojim poslednjim nastupima) na kraju je odigralo veliku ulogu. Mnogi istraživači ističu da su Zakon o zajmu i najmu i severni konvoji dali značajan doprinos tome da Sovjetski Savez izdrži prvu godinu rata. Posle toga je usledila pauza, period iščekivanja. Neki istoričari danas taj period iščekivanja tumače kao pokušaj naših saveznika – Britanaca i Amerikanaca – da shvate na čijoj će strani prevagnuti prednosti", istakao je Lavrov.
Međutim, dodao je, otvaranje drugog fronta verovatno nije odigralo presudnu ulogu, ali to je bilo borbeno bratstvo.
"Dovoljno je pogledati filmsku hroniku susreta na Elbi da bi se razumelo da je to bilo vrlo iskreno od strane onih koji su se sa oružjem u rukama bili borili protiv nacizma. To je bio 'duh Elbe', ako hoćete. 'Duh Enkoridža' ne bih ovekovečio, ali u Enkoridžu nije bilo 'duha', nego razumevanja", pojasnio je šef ruske diplomatije.
Istakao je da su Evropljani imali ogroman broj prilika da odigraju konstruktivnu ulogu, kao i da oni sami za sebe smatraju da bez njih nema nikakvih pregovora, da moraju biti za pregovaračkim stolom i slično.
"Bili su za pregovaračkim stolom počev od decembra 2013. godine, kada je 'ključao' 'majdan', raspirivan, uzgred budi rečeno, i od strane nekih Evropljana i Vašingtona, kada je tadašnja zamenica državnog sekretara SAD Nuland lično rukovodila pripremom naoružanih militanata, deleći im 'keksiće i pitice'. I tada su Evropljani, u licu Francuske, Nemačke i Poljske, počeli da vode pregovore između tadašnjeg predsednika Ukrajine Janukoviča i opozicije koja je težila vlasti. Dana 21. februara 2014. potpisan je sporazum između Janukoviča i opozicije, garantovan, u suštini, od strane Evropske unije", naglasio je Lavrov.
Napomenuo je da je sporazum o održavanju prevremenih izbora bio je ustupak Janukoviča, koji se u periodu do prevremenih izbora odricao većine svojih ovlašćenja, a zemljom je trebalo da upravlja privremena vlada nacionalnog jedinstva.
"Već ujutro došlo je do državnog udara. Naoružani militanti su, ne mareći za sve te potpise Nemačke, Francuske i Poljske, zauzeli administrativne zgrade, a Zapad je sve to 'progutao'", podsetio je ministar spoljnih poslova Rusije.
Podsetio je na to da je predsednika Rusije Vladimira Putina, kada je sporazum već bio spreman za potpisivanje, pozvao tadašnji predsednik SAD Barak Obama i rekao mu da su se Ukrajinci dogovorili, da razume da se Rusima tamo ne sviđa sve, ali moli da ne odvraćaju Viktora Janukoviča od potpisivanja. Na to je ruski lider odgovorio da je to ipak nezavisan, svima priznat šef države, i da ga on ne može sprečavati ako on u tom svojstvu nešto potpisuje.
Potpisivanje je usledilo 21. februara 2014, a već 22. februara dogodio se državni udar. Tada su svi zapadni predstavnici Francuske, Nemačke, Britanije, već 22. februara, počeli da komentarišu vest da je Janukovič navodno pobegao i da ga nema u Kijevu, dok je u stvari on bio u Harkovu, na kongresu svoje stranke. Tada su Francuzi, Nemci i Britanci pisali da je "narod konačno napravio pravi izbor", a mastilo se još nije ni osušilo na dokumentu koji su garantovali Evropljani.
Lavrov je ukazao na to da su drugu šansu imali u februaru 2015, kada su, posle pregovaračkog maratona u Minsku, usaglašeni odgovarajući dogovori. Kako je podsetio, tamo su takođe stajali potpisi tadašnje kancelarke Nemačke Andele Merkel i predsednika Francuske Fransoe Olanda, zajedno s potpisom predsednika Rusije i tadašnjeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka.
"Pre par godina, i Merkel, već u penziji, i Oland, takođe u penziji, i Porošenko – sve troje, ne da su priznali iskreno, nego su čak s ponosom izjavili da nisu ni nameravali ništa da ispune, da im je očajnički bilo potrebno da 'kupe' vreme kako bi 'napumpali' Ukrajinu oružjem. To je bila još jedna evropska šansa", istakao je ruski ministar spoljnih poslova.
Treća evropska šansa usledila je u aprilu 2022, kada su ruski pregovarači u Istanbulu, isto kao i predsednik Rusije u Enkoridžu, prihvatili ono što je predloženo od Amerikanaca, a u Istanbulu od Ukrajinaca.
"Prihvatili su principe na kojima su bili spremni da izgrade već punopravan mirovni ugovor. Sve je to parafirano. Predsednik Rusije Putin je to više puta pokazivao, čak i pred televizijskim kamerama, kad god je tu temu razmatrao sa svojim sagovornicima. Tadašnji premijer Britanije Džonson je rekao da nikome ništa nije zabranio, nego da je samo izjavio da će, ako Ukrajinci žele da ratuju, Britanci biti uz njih. To je laž. Znamo šta je govorio. Arahamija, koji i danas predvodi frakciju 'Sluga naroda' u Vrhovnoj radi, priznao je da to nije tačno. Džonson je rekao Ukrajincima da ništa ne potpisuju", pojasnio je Lavrov.
Dodao je da su Evropljani imali i naknadne prilike da zauzmu isto tako razuman i odgovoran stav kao administracija Trampa, odnosno da pogledaju stvarne činjenice, stanje stvari na terenu, uključujući ljude koji tamo žive i njihovo mišljenje.
"Ne, oni nastavljaju da se penju 'na ogradu' sa koje će biti vrlo teško sići. Iz puta u put izjavljuju da Rusija mora pretrpeti 'strateški poraz'. Evo, baš pre nekoliko dana, ili šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, ili neko drugi od 'glava koje govore' Evropske unije, izjavili su da treba još dodati, da će, ako se doda još malo, 'Ukrajina sve pobediti'. Tobože, nikada i ništa neće priznati što narušava teritorijalni integritet Ukrajine", naglasio je Lavrov.
Napomenuo je da je to zato što Evropljani tvrde da Ukrajina brani evropske vrednosti.
Međutim, ukazao je šef ruske diplomatije, to je samootkrivanje, jer, ako je to tako, onda pod "evropskim vrednostima" podrazumevaju otvoreno ispoljavanje pravog nacizma, rasnu diskriminaciju, diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, po verskoj osnovi – suprotno Povelji UN, u kojoj se kaže da su svi dužni da poštuju ljudska prava nezavisno od pola, rase, jezika i vere.
"Zabranjen je ruski jezik. U Izraelu nisu zabranjeni ni arapski ni farsi. U Iranu nije zabranjen hebrejski, tamo rade sinagoge, tamo postoji sopstvena jevrejska zajednica. A Ukrajina je jedina zemlja koja je zabranila ne samo neki jezik, nego službeni jezik UN. Zbog toga tamo odbijaju da uslužuju ljude u prodavnicama, u školama su zatvorena sva odeljenja na ruskom jeziku, zatvoreni su mediji na ruskom jeziku, uključujući one u vlasništvu Ukrajinaca, zakonom je zabranjena kanonska pravoslavna crkva. I to su 'evropske vrednosti'", ukazao je Lavrov.
Napomenuo je da su, izgleda, "evropske vrednosti" i snimci koji se svakodnevno u izobilju mogu videti i na televiziji i na društvenim mrežama – kako teritorijalni centri za regrutovanje "busifikuju" građane, jednostavno ih hvatajući kao stoku po ulicama, i trpaju ih u autobuse.
"Tamo desetak zdravih muškaraca hvata jednog mladića, gura ga i vuče, da bi ga preobukli u vojnu uniformu, dali mu automat i nogom izbacili na front. Dakle, to ispada da su 'evropske vrednosti'", rekao je šef ruske diplomatije.
Lavrov je objasnio da zbog toga, kada Evropa govori da ona nešto "mora", on poručuje: "Imali ste toliko šansi, i sve ste ih prokockali. Zato sada, da bi vam ponovo na bilo koji način bilo povereno nešto, morate veoma da se potrudite da objasnite šta ste ovog puta smislili. A to će biti teško".
Lavrov je naglasio da postoji grupa podivljalih ljudi koji zahtevaju da se Ukrajini vrate granice iz 1991, da bi ponovo u pravi koncentracioni logor bacili ljude ruske kulture koji vekovima žive na tim zemljama.
Takođe, osim te grupe postoji i ona kod koje povremeno Rusija primećuje znake realizma.
"Evo, neki sada, uključujući predsednicu Finske i premijerku Italije, počinju da govore o neophodnosti hitnog prekida vatre. A iza toga se takođe krije želja da se dobije na vremenu – to svi odlično razumeju. A Zelenski to ni ne krije. I kaže: 'Hitno nam trebaju rakete za sisteme 'patriot' i još sredstva za protivvazdušnu odbranu, moramo sačuvati svoju državu'. I tako dalje", podvukao je ruski ministar spoljnih poslova, dodavši da većina koja poziva na prekid vatre kaže da, kad se zaustavi, neće priznati ništa od onoga što Rusija sada kontroliše.
Pored toga, neki govore da treba hitno zamrznuti situaciju, odmah dati Ukrajini, odnosno preostalom delu Ukrajine, garancije uporedive sa članom 5. Vašingtonskog ugovora, i na teritoriji koja ostane pod kontrolom Kijeva rasporediti međunarodne stabilizacione snage.
Lavrov je rekao da je Rusija na to već reagovala.
"Rekli smo da su za nas bilo kakvi ljudi u vojnim uniformama, bilo kakvi vojni objekti legitiman cilj, i da ne može biti govora ni o kakvoj varijanti koja bi u suštini replicirala članstvo u NATO-u, a da to članstvo nije formalno-pravno oformljeno", istakao je.
Ali najvažnije je to da i oni koji su spremni samo na "granice iz 1991" i zastupaju prekid borbenih dejstava odmah, i oni koji su za prekid borbenih dejstava uz nagoveštaj priznavanja onoga što se stvarno dogodilo na jugoistoku Ukrajine, govore o očuvanju režima koji sada vlada u Kijevu.
Lavrov je napomenuo da to znači da ostaju one karakteristike tog režima koje je već naveo: nacizam, agresivna rusofobija, kršenje ljudskih prava, prava na jezik, na izbor vere.
Dodao je da su nagovestili izbore, a sada svi kažu da to ne treba raditi.
"Od Amerikanaca bi zaista bilo čudno čuti prigovore protiv izbora – svake dve godine 'izvoli i održi' izbore. Amerikanci i ovde pokazuju realizam. A Evropa želi da sačuva otvoreno rusofobičan, agresivan, neonacistički režim. To je evropski plan. Ne vidim kako bi ruski narod mogao prihvatiti takav ishod", poručio je Lavrov.
Odgovarajući na pitanje o tome šta se može učiniti da Rusi mogu da se osećaju sigurnim da se za 25 godina nešto slično neće ponoviti, šef ruske diplomatije je spomenuo "tampon zonu".
"Svi raspravljaju o tome da je Rusiji potrebna 'tampon zona'. Neka Ukrajina postane taj tampon", naglasio je on.
Lavrov je napomenuo da su i on i Putin podsećali na to kako je nastala današnja Ukrajina.
"Kada su voljom sovjetskog rukovodstva zapadne teritorije priključene Sovjetskom Savezu, na kojima su vekovima živeli snažno nacionalistički nastrojeni predstavnici različitih evropskih narodnosti. Ali da bi se taj radikalizam nekako prigušio, odlučeno je da se taj on 'razblaži', kako mi kažemo, tako što su iskonski ruske teritorije priključene tim novim zapadnim zemljama. I sve to se zvalo Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika. Nje više nema", napomenuo je ministar spoljnih poslova Rusije.
Naglasio je da je ova prilično veštačka tvorevina, koja kao država postoji tek nekoliko decenija, postojala u okviru jedinstvene države koja je obezbeđivala i prava svih naroda koji žive u Sovjetskom Savezu, i svoju sopstvenu bezbednost.
"Kada je ta kombinacija ježa i uplašene srne postala nezavisna, i kada su posle raspada Sovjetskog Saveza vrlo brzo počele da izbijaju na površinu te duboke, civilizacijske protivrečnosti između 'zapadnjaka' i Rusa koji naseljavaju jugoistok Ukrajine, to je postalo zaista izvor trvenja", podvukao je.
Kako je dodao, te protivrečnosti je Evropa prilično ozbiljno podsticala od samog početka. Podsetio je na "majdan" iz 2004, kada su Amerikanci i Evropljani odbili da priznaju rezultate drugog kruga predsedničkih izbora i primorali Ustavni sud Ukrajine da presudi da se održi treći krug, iako to Ustav ne predviđa.
"Održali su treći krug i izabrali koga je trebalo. Tada su, još pre glasanja, iz Evropske unije počeli da se čuju javni zahtevi: 'Ukrajinci moraju da odluče s kim su: s Rusijom ili sa Zapadom'. To 'ili-ili', to suprotstavljanje svih koji ne žele da prekinu veze s Rusijom evropskim vrednostima, u njima živi odavno", napomenuo je Lavrov.
Istakao je da je činjenica da Ukrajina, koju je Rusija priznavala kao legitimnu pojavu u svetskoj politici, više ne postoji. Oni su nezavisnost današnje Ukrajine priznali smo na osnovu Deklaracije o nezavisnosti usvojene 1990. godine u kojoj je proglašeno da će ukrajinska država biti i ostati bez nuklearnog oružja, neutralna, vanblokovska.
"Sada se sve te tri zakletve jednostavno ignorišu. Zelenski je još početkom 2022. javno rekao da su, tobože, napravili grešku što su se odrekli nuklearnog oružja. Mnogi političari počeli su ozbiljno da nagoveštavaju da bi trebalo iskoristiti postojeće znanje i tehnologije, u stvari razvijene još u sovjetsko doba, da bi se vratili tom statusu. O NATO-u čak i ne želim više da govorim. Svi tvrde da će im članstvo u Severnoatlantskom savezu i Evropskoj uniji garantovati bezbednost. Od sada je Evropska unija isti takav vojni blok kao i NATO. Sva ona obeležja proglašena temeljima ukrajinske države, koja su nam omogućila da je priznamo kao nezavisan subjekat međunarodnih odnosa, izgubljena su", poručio je Lavrov.
Na pitanje koliko će još trajati SVO, Lavrov je istakao da je Putin nedavno rekao da "rat nije baš zahvalna stvar za prognoziranje, ali činjenica je da napredujemo, da se iz dana u dan krećemo napred".
"Mnogo će zavisiti od toga koliko će razumni biti saveti koje će ukrajinskom režimu dati njegove gazde. Zasad ne čujemo pametne savete, postoje samo pozivi, zahtevi da se sve više Ukrajinaca baca u to ložište – kroz hvatanje civila na ulicama, guranje u vozila, odvođenje na front na klanje, i kroz mnoge druge postupke na koje navode Ukrajinu, uključujući i to da trpi bedno, jednostavno katastrofalno stanje onoga što se ranije zvalo ekonomijom", poručio je šef ruske diplomatije.
Live
