Projekat "Velike Kolumbije": Venecuela bez nafte, suvereniteta i izbora

SAD su uspešno sprovele napad velikog obima na Venecuelu, saopštio je 3. januara ove godine predsednik Amerike Donald Tramp. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova žena su kidnapovani i prebačeni na tlo SAD, pod lažnim optužbama za trgovinu narkoticima.

Današnju situaciju u Bolivarskoj Republici sažeto komentariše ruski gepolitičar Leonid Savin na sajtu "Regnum": "Venecuela je ostala bez nafte, bez ikakvog suvereniteta i bez izbora". Eto, to je način na koji SAD "grade demokratiju" u Venecueli.  

Rukovodstvo SAD i Venecuele nedavno je objavilo novi "strateški sporazum", prema kome će 65 milijardi barela teške sirove nafte Bolivarske Republike biti isporučeno Vašingtonu.

Tramp: Venecuelanska nafta uskoro u američkim strateškim rezervama

Na osnovu utvrđene vrednosti od 65 dolara po barelu – iako je tržišna cena u vreme sporazuma bila 88 dolara – Venecuela će dobijati samo 19 dolara od SAD. Ovaj sporazum obuhvata 17 zona ekstrakcije sirove nafte, uključujući jezero Marakaibo i nalazišta u blizini basena reke Orinoko.

Američke investicije, u iznosu od 100 milijardi dolara, navodno će biti uložene u modernizaciju venecuelanske infrastrukture. Današnji Karakas ovo predstavlja kao veoma koristan i unosan posao. Ipak, situacija u Venecueli je još uvek daleko od stabilne. Čavisti, kojih ima mnogo u Venecueli, kao i njihove pristalice širom Latinske Amerike, oštro su kritikovali ovaj nazovi sporazum, koji su nazvali "najnovijim korakom ka gubitku suvereniteta zemlje".

Ovo pitanje, međutim, treba posmatrati u mnogo širem kontekstu. Kao i američki rat u Iranu, ovo je deo američke geopolitike nafte. Posle otmice legitimnog predsednika Madura, u Venecueli su se odvijali događaji koji su sasvim suprotni duhu čavizma i usmereni direktno protiv suvereniteta Venecuele.

Operacija "Apsolutna odlučnost", piše geopolitičar Ron Aledo za sajt "Geopolitika", bila je operacija koju su sprovele američke obaveštajne agencije, pre svega CIA i DIA. Američke obaveštajne agencije su regrutovale na desetine pripadnika vojske i političara u Venecueli – pre svega generale i pukovnike, odgovorne za bezbednost Madura i protivvazdušnu odbranu Karakasa.

Pored toga, CIA i DIA, zajedno sa NSA, pružale su obaveštajne podatke za vojnu operaciju, kao što su lokacije sistema protivvazdušne odbrane, boravišta vojnih lidera lojalnih Maduru i kretanje njegovih telohranitelja. Krajnji rezultat: ovom zemljom danas sasvim nelegitimno vlada Delsi Rodrigez, koja je pristala na ulogu vazala SAD.

Amnestija za sve protivnike Uga Čaveza

Prvi sporazum sa SAD potpisan je već 21. januara. Vašington je Venecueli zabranio prodaju nafte drugim zemljama. Tridesetog januara, vršilac dužnosti predsednika Delsi Rodrigez objavila je amnestiju za sve koji su se protivili državnim vlastima od 1999. godine, otkako je Ugo Čavez postao predsednik republike.

Rodrigezova otkrila detalje "istorijskog" sporazuma: Amerikanci u venecuelanskoj nafti 25 godina

U februaru su kubanski savetnici i medicinsko osoblje napustili Venecuelu. Humanitarne pošiljke nafte na ostrvo su obustavljene, što je značajno pogoršalo energetsku krizu na Kubi. Štaviše, u maju je Venecuela izručila SAD i svog ministra industrije Aleksa Saba, koji je godinama uspešno zaobilazio američke sankcije. Nove vlasti u Venecueli su odbile da komentarišu izručenje Saba. U julu, nakon zemljotresa, vojno i tehničko osoblje iz SAD i Izraela stiglo je u zemlju. Venecuelansko rukovodstvo više ne pominje podršku Palestini.

Najavljeno je i obnavljanje odnosa sa Izraelom. Saradnja sa Iranom je sasvim prestala. Treba podsetiti da je Ugo Čavez govorio o vezama Venecuele sa Islamskom Republikom kao o "osovini dobra", koja se suprotstavlja "imperiji zla" – SAD. Istovremeno sa objavljivanjem ovog sporazuma, koji je odobrila i Narodna skupština Venecuele, Tramp i Rodrigezova su izjavili da je još prerano govoriti o održavanju izbora u Venecueli.

Jasno je da je Vašington prilično zadovoljan ovako poslušnim režimom, primećuje Savin. Treba očekivati i da će SAD uskoro zatražiti stacioniranje vojnih baza, pod izgovorom lažnim borbe protiv trgovine drogom – potez koji bi zahtevao izmenu ustava Bolivarske Republike.

Takođe, Rodrigezova shvata da je malo verovatno da će ostati na čelu republike nakon izbora, jer njeni potezi u potpunosti diskredituju nasleđe Čaveza i Madura. Ukoliko opozicija osvoji većinu, sadašnji vršilac dužnosti šefa države, dodaje ruski geopolitičar, mogli bi se lako naći na optuženičkoj klupi.

Projekat "Velike Kolumbije"

Priča da je za izbore u Venecueli još prerano, rezultat je, očigledno, dogovora između Bele kuće i novih venecuelanskih vlasti, smatra Savin. Vašington gleda na čitavu Latinsku Ameriku kao zonu direktnog interesa SAD.

Što se tiče geopolitike nafte, iranski faktor je, očigledno, i ovde odigrao značajnu ulogu. Prvobitni plan Vašingtona da porazi Islamsku Republiku i da preuzme kontrolu nad njenim resursima jednostavno nije uspeo.

Tramp zato pokušava da reorganizuje naftne aktive, računajući na političke dividende pred izbore za Kongres SAD. Značajno je i to što je državni sekretar Marko Rubio, tokom svojih kongresnih kampanja, dobio podršku od naftne kompanije "Ekson mobil". On je, u stvari, veoma aktivni lobista ove i drugih naftnih firmi, koji rukovodi operacijama protiv Venecuele i Kube.

Ukratko, kako uočava Aledo, cilj američkih operacija u Venecueli je promena socijalističkog režima, koga je ustanovio Ugo Čavez, instaliranje proameričke vlade, koju je lako kontrolisati, i otimanje ogromnih naftnih rezervi zemlje, kako bi se održala podrška američkom dolaru kao globalnom standardu za transakcije naftom.

Reč je, u stvari, o projektu stvaranja "Velike Kolumbije",  koji treba da odseče susedne zemlje – Kolumbiju, Ekvador i Gvajanu i čitavu Centralnu Ameriku od andskih zemalja i regiona Amazona – radi formiranja bloka pod kontrolom SAD.

Od "demokratije" do nafte: SAD preuzimaju kontrolu nad 65 milijardi barela venecuelanske nafte

Međutim, mnoge prepreke stoje na putu ambicioznih planova Vašingtona za "Veliku Kolumbiju". Nije slučajno što se Bela kuća plaši izbora u Venecueli. Takođe, ne iznenađuje ni to što investitori oklevaju da uđu na tržište ove sada nestabilne republike, dodaje Savin, gde bi situacija u svakom trenutku mogla da izmakne kontroli.

Sve u svemu, zaključuje ruski geopolitičar, za manje od šest meseci, rukovodstvo Bolivarske Republike Venecuele odustalo je od pozicije ove zemlje kao pokretačke snage multipolarnog sveta i bolivarskog socijalizma, i vratilo se u eru pre Uga Čaveza. Logika koja stoji iza ove geopolitičke kapitulacije je jasna: umesto da očuva svoj suverenitet, Venecuela se opredelila za apsolutnu potčinjenost SAD.

Predaja bivšeg ministra industrije Aleksa Saba, koji je godinama služio kao finansijski genije za čaviste i pomagao u zaobilaženju američkih sankcija, jeste samo jedan u nizu sramnih poteza vlade Delsi Rodrigez. Pa ipak, izgleda da problemi za Venecuelu i njen narod tek počinju.

Amerika sada, pod Trampom, praktikuje diplomatiju putem ubistava, otmica i atentata, piše publicista Brajan Entoni Reo za sajt "Nju istren autluk", i pretvara se u "bandu ubica i dželata", što će skupo koštati američki narod. Jer, kao što se Iran nije predao zbog ubistva svog vrhovnog verskog vođe, dodaje on, ni Venecuela se neće predati zbog podmukle otmice svog predsednika.