Endi Bernam, najnovija britanska marioneta: Vetrovi rata duvaju preko Lamanša

Evropski zvaničnici okupili su se 24. avgusta u Kijevu, kako bi obeležili 35 godina od proglašenja takozvane nezavisnosti Ukrajine, usred raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Obeležavanje 35 godina "ukrajinske državnosti" trebalo je da bude slavlje, veliki, ceremonijalni događaj. Međutim, kao što se primećuje u uvodniku na sajtu "Fondacija strateške kulture" (SCF), odziv inostranih zvaničnika ovog puta bio je više nego skroman.    

Na primer, nije bilo američkih zvaničnika, a evropski gosti su bili drugorazredni. Najviše rangirani predstavnik EU bio je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Moskva: Odgovor na ukrajinske udare britanskim oružjem – britanski vojni objekti u Ukrajini i van nje

Odsutni su bili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šefica EU za spoljne poslove Kaja Kalas. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc nisu se ni pojavili na "ceremoniji", na kojoj se nisu čule nikakve fanfare, nije bilo nikakve pompe. Događaj je, zapravo, protekao u tišini.

Sa jednim izuzetkom: "najveće" ime bio je britanski premijer Endi Bernam, koji se obratio okupljenima ispred katedrale Svete Sofije, rame uz rame sa Vladimirom Zelenskim. Inače, korumpirani režim Zelenskog se i dalje u Evropi veliča kao "uzorna evropska demokratija".

Bilo je to prvo putovanje Endija Bernama u inostranstvo, a njegov govor je trebalo da ostavi utisak na međunarodnoj sceni. Međutim, Bernam se, konstatuje SCF, ponašao kao školarac koji napamet čita tekst iz scenarija u kojem je hvalio Ukrajinu zbog njenih zabluda; njegov govor je bio bleda mešavina zapadnih klišea o današnjoj Ukrajini.

Uzgred, uprkos narativu ukrajinskih ultranacionalista i zapadnih medija, "državnost Ukrajine" je sasvim skorašnja, veštačka konstrukcija. Granice zemlje, stvorene 1991, nakon odvajanja od Sovjetskog Saveza, nisu bile "stare vekovima", kao što su pisali zapadni mediji, već su Krim, kao i mnogi drugi delovi Ukrajine, bili vekovima deo Ruskog carstva.

Naziv Ukrajina dolazi od ruske reči "Ukrajina". To je, zapravo, bila "krajina", "pogranična oblast" ili, jednostavno, pogranični region Rusije.

Bernam pleše onako kako mu drugi sviraju

Inače, Bernam nema velikog iskustva u međunarodnoj politici. Tačnije, nema nikakvog. Ranije, pre više od decenije, bio je ministar zdravlja u raznim laburističkim vladama.

U stvari, Bernam je uvek plesao tačno onako kako su mu svirali, primećuje čuveni britanski novinar Finijan Kaningem: on uopšte nije zainteresovan za unutrašnja pitanja Britanije, poput rasta cena životnih troškova, koji teško pogađaju Britance. Njegova jedina agenda je nastavak militarizacije propale britanske ekonomije.

I njegov režim je, slično kijevskom, marionetski, dodaje Kaningem, a jedini zadatak nove, marionetske vlade jeste da Britancima "i dalje prodaje rat protiv Rusije".

Kako pronaći novo topovsko meso

Londonske vlade, nestabilne zbog unutrašnjih razloga i skandala, poslednjih godina imale su praktično jednu konstantu: sprovođenje plana rata protiv Rusije, piše italijanski pisac Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine". Posredničkog rata, naravno, u kome su do sada koristili Ukrajince kao topovsko meso.

Krvožedni Albion: Kako London navodi na eskalaciju u Ukrajini | Dan uveče

Kolaps Kijeva je sada postao neizbežan, kaže italijanski autor, a lobiji koji podržavaju rat protiv Rusije moraju da pronađu druge koje će slati na front.

Neko vreme, izgledalo je kao da će to biti Nemačka kancelara Merca. Ako više nema Ukrajinaca, dobri su i Nemci. Ali, to je samo tako izgledalo, dodaje on, zato što unutrašnji problemi Nemačke sada čine ovu perspektivu sve daljom i sve nestvarnijom. Nemačka ima druge, hitnije probleme.

Tako se vlada iz Dauning strita, i svi oni koji vrebaju u mračnim hodnicima londonskog Sitija, našla na brisanom prostoru. Između ostalog, zato što se Britanija, ona prava Britanija, buni.

U Alsteru se Irska republikanska Armija (IRA) ponovo naoružava protiv "nove invazije stranaca", koju ohrabruje londonska vlada. Škotskom ponovo duvaju siloviti vetrovi, koji oživljavaju stare snove o nezavisnosti, tvrdi italijanski pisac.

Nezadovoljni su, najzad, i Englezi, koji se osećaju sve više marginalizovanim.

Bernam – novi "heroj radničke klase"

O tome zašto je Bernam preuzeo Dauning strit svedoči izjava britanskog savetnika za nacionalnu bezbednost lorda Pitera Riketsa, koji predstavlja istinski glas establišmenta, piše britanski novinar. Rikets je, na dan stupanja premijera na dužnost, za Si-En-En izjavio da će Bernamov pravi "zadatak" biti da iskoristi svoje "odlične komunikacijske veštine", kako bi britanskoj javnosti "prodao" agendu podrške za huntu u Kijevu.

Zato je, svega nedelju dana nakon što je postao premijer, Bernam ugostio šefa kijevske hunte, ali to nije učinio u Dauning stritu, već u najvećoj britanskoj pomorskoj bazi u Portsmutu, na nosaču aviona "Kvin Elizabet".

"Nije slučajno što se ovde sastajemo", rekao je tada Zelenskom i naglasio da "Britanija nastavlja da sto odsto podržava Ukrajinu", i da je to jasan "signal Rusiji da London neće odustati" od podrške kijevskoj hunti.

Treba još jednom podvući, kaže Kaningem, da Zelenski nije bio primljen u Dauning stritu 10: bio je dočekan na nosaču aviona, što je poruka koja govori sama za sebe.

Bernam je, barem na rečima, veoma zabrinut zbog pogoršanja uslova života Britanaca. On, takođe, gradi svoj imidž "heroja radničke klase", što je pokazao smanjenjem cena karata u autobusima i piva u londonskim pabovima.

Puč u organzaciji britanskog establišmenta

Posle sastanku u Portsmutu, Bernam je rekao da je Zelenskom obećao povećanje isporuke dronova i antibalističkih raketa. Bernam je saopštio i da će London olakšati pristup Ukrajini britanskom sistemu za elektronsko ratovanje. Na dnevnom redu u Portsmutu bila je i britanska pomoć ukrajinskim trupama kako bi pojačale napade u Crnom moru.

Zaharova: Izbor britanskog premijera je vic pod nazivom "zapadna demokratija"

Zelenski je rekao da se raduje osnivanju "velike, velike fabrike" u Britaniji za proizvodnju dronova. Ali, ukoliko se to desi, dodaje Kaningem, Bernam stavlja Britancima na čelo metu zbog moguće, ili izvesne, ruske odmazde.

Od 2022. godine, Britanija je poslala 25 milijardi funti (33 milijarde dolara) novca britanskih poreskih obveznika Ukrajini. Prema sporazumu o "odbrani", koji je Starmer potpisao 2025. godine, Britanija se obavezala da će svake godine isporučivati tri milijarde funti korumpiranom kijevskom režimu.

Bernamov pravi zadatak je da nastavi ionako ogromnu britansku pomoć Ukrajini. On je peti premijer od 2022. godine, kada je Boris Džonson odigrao odlučujuću ulogu u eskalaciji rata u Ukrajini.

Starmer je bio vatreni pristalica kijevske hunte, koji se zakleo na "nepokolebljivu podršku" Kijevu. Ali, kako tvrdi britanski novinar, problem sa Starmerom je bio što nije bio dovoljno dobar za establišment, jer se usprotivio povećanju vojnog budžeta na 3,5 odsto BDP-a.

To je 11. juna, dovelo do ostavke ministra odbrane Džona Hilija, što je ubrzalo Starmerov pad. Nedelju dana nakon što je Hili podneo ostavku, Bernam je postao poslanik u parlamentu.

Britanski mediji su o postavljanju Bernama govorili kao o "krunisanju". Ali, zapravo, kaže Kaningem, to je bio puč koji je orkestrirao britanski establišment, kako bi postavio popularniju figuru u Dauning stritu, koja će moći da nastavi da sprovodi istu militarističku agendu.

Vetrovi rata koji bi mogli da prerastu u oluju

Starmer je ismejan i odbačen. Imenovan je Bernam, piše Kaningem, koji je samo "novi marionetski premijer, koji nije morao se javno takmiči za mesto premijera".

Uzaludni rat protiv Rusije je samo deo razloga zašto britansko društvo propada, piše Kaningem. Bernam je postavljen da izvrši sve ono što mu se kaže.

Neki Britanci su možda zadovoljni zbog jeftinijih autobuskih karata i nižih cena piva, dodaje britanski novinar, i zbog toga ne primećuju da "novi vozač u Dauning stritu vozi britanski autobus preko litice, ka totalnom ratu".

Bernamova vlada, međutim, tvrdoglavo nastavlja svojim putem. A to je, piše Marćiljano, samo još jedan dokaz ko su pravi gospodari svih londonskih vlada, od vlade Borisa Džonsona, preko Liz Tras, čija je vlada trajala koliko i glavica salate u supermarketu, sve do, zaključno, Bernama.

Pravi problem je u tome što se Moskva umorila od ove igre. Povlačenje ambasadora iz Londona poslalo je jasan signal Bernamu, kako primećuje Kaningem,  i dodaje da on ne čita istorijska dela, nego stripove.

Ako London nastavi da igra ratne igre sa Rusijom, Moskva je sada, tvrdi Marćiljano, spremna da mu zada odlučan udarac.

Vetrovi rata sve jače duvaju preko Lamanša, dodaje Marćiljano. Uskoro bi mogli da prerastu u oluju, ne samo u Londonu.