Krvožedni Albion: Kako London navodi na eskalaciju u Ukrajini | Dan uveče
Gde se sve nalaze britanski tragovi u Ukrajini, zašto su odnosi Moskve i Londona pali na najniže grane i zašto je Moskva najavila da bi britanska vojna postrojenja mogla da postanu mete, za RT Balkan objasnili su istoričar prof. dr Miloš Ković i pravnik, analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović
Odnosi Rusije i Velike Britanije pali su na neviđeno nizak nivo – Britanija pojačava vojnu podršku Kijevu, Moskva povlači ambasadora iz Londona, a kanali za komunikaciju između dve zemlje gotovo da su zatvoreni.
Tenzije su dodatno porasle nakon što je "Sandej tajms" objavio da ukrajinske snage već šest meseci koriste britanske dronove čak i u napadima na civilnu infrastrukturu.
Umesto smirivanja situacije, London je najavio novu vojnu podršku Kijevu. Britanski premijer Endru Barnam poručio je tokom posete Ukrajini da će London dostaviti poverljive podatke neophodne za proizvodnju komponenata raketa dugog dometa "storm šedou".
Moskva je na to upozorila da London sve direktnije učestvuje u sukobu, dok je iz Kremlja stigla poruka da se prikupljaju podaci o mogućim mestima proizvodnje ovih raketa.
Nakon napada "storm šedou" na Donjeck, u kojem je ranjeno osmoro civila, među kojima i dvoje dece, Moskva je dodatno pooštrila upozorenja Londonu, navodeći da bi britanska vojna postrojenja mogla postati mete.
Odnosi dve zemlje tako ulaze u novu, opasniju fazu, dok se u Britaniji sve više govori i o riziku od direktnog sukoba sa Rusijom.
O britanskim tragovima u Ukrajini i sve većem vojnom angažovanju Londona u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su istoričar prof. dr Miloš Ković i pravnik, analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović.
Ković je rekao da je reč o spremnosti Britanije da ide sve dalje u procesu eskalacije, uz napomenu da u britanskim medijima gotovo da nema vesti o tome šta London zapravo radi na istoku.
"Izgleda da se tamo to doživljava kao rutinska stvar", ocenio je Ković.
Istakao je da britanske vlasti očigledno veruju da ih takva politika neće mnogo koštati.
"Oni očigledno računaju da ih to neće mnogo koštati, da im se može. To se moglo očekivati, jer je novi premijer iz stare ekipe, još iz vremena Tonija Blera i Gordona Brauna", pojasnio je.
Ković je ukazao da je Bernam "prikočio" kada je reč o Bliskom istoku, odnosno Izraelu i Palestini, ali i Iranu, verovatno zato što je kritičar Trampove spoljne politike u meri u kojoj mu je to moguće.
Zbog toga, kako je naveo, ostaje zanimljivo pitanje zašto Britanija nastavlja da eskalira situaciju u Ukrajini, a objašnjenje za to vidi u dubljem kulturnom sloju.
"Ja bih objašnjenje za to tražio u jednom dubljem kulturnom sloju, duboko ukorenjenoj rusofobiji. To je nešto što je duboko ukorenjeno u britanskoj javnosti, britanskim upravljačkim elitama, medijima, poslovnim krugovima. Prosto, to je nešto što strukturno određuje politiku Bernama", ocenio je Ković.
To nije morala da bude sudbina Velike Britanije, kaže Ković podsetivši da je bio pokušaj laburista da se, kao ističe, jednim odlučnijim pravcem u levo, odmaknu od te politike.
"Ali vidimo da Bernam nastavlja tamo gde je stao Kir Starmer i kuda su išli njegovi prethodnici", naglašava Ković.
Branko Pavlović ocenjuje da se britanska politika prema Rusiji ne može razumeti ako se posmatraju pojedinačni slučajevi, već da sve treba sagledati u širem kontekstu rusofobije i nastojanja da se Ruskoj Federaciji nanese strateški poraz.
Pavlović naglašava da danas Britaniju vode ljudi koji sprovode pogrešne politike, ali da, iako više nemaju realnu veličinu koju sebi pripisuju, i dalje mogu da nanesu veliku štetu.
"Ovo je jedan vozić promašenih ličnosti koji vode promašene politike, postavljajući se i dalje kao da su oni neka Great Britain, a u stvari više nikakve njihove realne veličine nema u bilo kojim realnim razmerama, ali mogu da nanose veliku štetu. Oni su još sposobni da nešto razaraju, sapliću, otežavaju", naveo je Pavlović.
Prema njegovoj oceni, britanska politika prema Rusiji trenutno počiva na dva pravca. Prvi je, kako kaže, pokušaj da se poveća broj žrtava u Ruskoj Federaciji i da se ruski predsednik Vladimir Putin dovede u situaciju da povuče potez koji bi potom mogao biti predstavljen kao dokaz da je su oni bili u pravu kada su tvrdili da je "Rusija uvek bila nikakva".
"Oni jure dokaz da bi opravdali svoju rusofobiju", rekao je Pavlović.
Drugi pravac, je, prema njegovim rečima, to što su Britanci ideološki zarobljenici koji su slepi za činjenice i veruju da neki ekonomski pokazatelji ukazuju na iscrpljenost Rusije, što je nije tačno.
"Svi makroekonomski pokazatelji Rusije u poređenju sa EU i Velikom Britanijom govore u prilog Moskvi. Veći BDP, znatno manja zaduženost u odnosu na BDP, niža stopa nezaposlenosti i veće devizne rezerve, uprkos brojnim sankcijama", naglasio je Pavlović.
On je napomenuo da, za razliku od Rusije, Britaniju i EU niko ne sankcioniše, "osim Trampa i njih samih".
Pavlović je istakao da je London odlučio da Ukrajini da licencu za proizvodnju raketa jer Britanija sama nema kapacitete da ih proizvodi u dovoljnim količinama.
"Opasno su podigli lestvicu mogućeg odgovora Rusije, ali mislim da se to ipak do kraja godine neće desiti, zato što bi to konsolidovalo javno mnjenje koje je načeto i u Francuskoj, i u Nemačkoj, i u Britaniji, a koje je protiv takve politike – ne što su manje rusofobni, nego zato što je to glupo, uništava ih", zaključio je Pavlović.
Live
