Kijevski režim udara na pravoslavlje: Otimanje svetinja, ubistva i prebijanja sveštenstva| Dan uveče
Šta se zapravo dešava sa pravoslavljem u Ukrajini, da li je reč o širem političkom i institucionalnom obračunu sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, ko donosi odluke i ko stoji iza sve snažnijeg pritiska? O ovome za RT Balkan govorili su teolog Nejboša Lazić i direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" Vladimir Prebiračević
Pritisak na pravoslavlje u Ukrajini sve je jači – ubistva sveštenika, hapšenja, krivične prijave, pretresi i hramovi pod udarom, a poslednji događaji ovu priču dovode do usijanja.
U napadu na Svetogorsku lavru u delu Donjecke Narodne Republike pod kontrolom Kijeva, monah Varsanufije je izboden nasmrt, a još dve osobe su teško ranjene. U Žitomirskoj oblasti, službenici teritorijalnog regrutnog centra prisilno su mobilisali protojereja Alekseja Stužuka, nastojatelja crkve Kazanske ikone Bogorodice u Korostenju.
Samo dan ranije, u Gorlovki je u napadu dronom tokom bogosluženja ranjen episkop Mitrofan, sveštenik i dvoje volontera.
Ovo, međutim, nisu izolovani slučajevi. Prema izveštaju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, protiv sveštenika kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve vodi se više od 200 krivičnih postupaka, dok je oko 3.000 hramova, kako se navodi, pod pretnjom oduzimanja. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov taj dokument lično je uručio šefu vatikanske diplomatije.
Istovremeno, kao pokazatelj otpora vernika pritisku na kanonsku Crkvu, na sedmodnevnom krsnom hodu od Kamenec-Podoljskog do Počajevske lavre učestvovalo je, prema navodima ruske strane, gotovo 40.000 vernika, što se opisuje kao najveći broj učesnika u poslednjih nekoliko godina.
O tome šta se zapravo dešava sa pravoslavljem u Ukrajini, da li je reč o širem političkom i institucionalnom obračunu sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, ko donosi odluke i ko stoji iza sve snažnijeg pritiska, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su teolog Nejboša Lazić i direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" Vladimir Prebiračević.
Teolog Nejboša Lazić ocenio je da ono što radi kijevski režim nije novost, već oživljavanje određenih ideologija za koje se smatralo da su poražene.
"Te ideologije u svojoj biti imaju potrebu da, prilikom formiranja novog identiteta i zaokruživanja svog nacionalnog bića, proganjaju i uništavaju Crkvu, jer je doživljavaju kao poveznicu sa onim starim – sa onim što suštinski jesu, i sa onim novim – što žele da postanu", istakao je Lazić, dodajući da tu dolazi do problema.
Prema njegovim rečima, ljudi su prilično neobavešteni i često se i u našim medijima mešaju dve crkve, jer su im nazivi veoma slični – UPC, odnosno Ukrajinska pravoslavna crkva, i PCU, odnosno Pravoslavna crkva Ukrajine.
Lazić je istakao da je važno praviti razliku između Ukrajinske pravoslavne crkve i Pravoslavne crkve Ukrajine, navodeći da je PCU nastala od tri raskolničke strukture i da je njeno formiranje podržano državnim dekretom tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Kao paralelu naveo je primer Crnogorske pravoslavne crkve, koju je formirao Milo Đukanović, uz napomenu da je CPC registrovana kao nevladina organizacija na Cetinju.
On ističe da su klirici, odnosno lica koja sebe predstavljaju kao pripadnike duhovnog klira, sasluživali sa Mirašem Dedeićem.
"Ljudi koji se tako predstavljaju, koji se tako osećaju – to je valjda neka vrsta duhovnog transdženderizma, i to je, po svemu sudeći, usud našeg vremena", ocenio je Lazić.
Lazić podseća da su stradanja počela još 2015. i 2016. godine na zapadu Ukrajine, navodeći da je ta oblast u više navrata bila na udaru.
On je istakao da je otac Darko Đogo u ruskim crkvenim arhivima pronašao podatak da su isti ljudi koji su u 18. veku na zapadu Ukrajine bili angažovani na unijaćenju pravoslavnog stanovništva, po istoj misiji slati i u Bokokotorski zaliv.
"Ta paralela je još tada bila jasna", navodi Lazić.
On napominje da je takav pristup uvek pogrešan, jer, kako kaže, oni očekuju da će zastrašivanjem ljudi postići svoj cilj. Ističe da je to greška koju su pravili i Neron, Dioklecijan i drugi rimski carevi.
"Krv mučenika je uvek seme za nove hrišćane. Hrišćani se sokole, mučeništvo je u etosu i veri samog hrišćanstva i zbog toga je nemoguće ubiti čoveka koji veruje u Vaskrsenje", naglašava gost RT Balkan.
Vladimir Prebiračević istakao je da su događaji u Ukrajini strašni, ali da, nažalost, nisu novi.
"Rat protiv pravoslavlja traje vekovima, a ovo što se sada dešava na prostoru bivše sovjetske republike Ukrajine, od 2014–2015. godine, protiv ruskog stanovništva, prosto sopstvenog, ukrajinskog stanovništva koje je verujuće, samo je nastavak onoga što je bilo na prostoru bivše Jugoslavije, ili, da kažemo, na prostoru srpskih zemalja – teritorija gde je živelo srpsko stanovništvo", napomenuo je on.
Podsetio je da je za vreme Nezavisne Države Hrvatske (NDH) postojao pokušaj formiranja Hrvatske pravoslavne crkve, navodeći da se slični pokušaji, kako ocenjuje, pojavljuju i danas – u Crnoj Gori, ali i na Kosovu i Metohiji, gde se, kako je rekao, nastoji formirati "Kosovska posebna pravoslavna crkva", i to u srpskim manastirima.
"Naravno da su to figure i u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji smešne, ali to u nekom momentu može prerasti u nešto mnogo gore i zato se mora na vreme reagovati, kako bi se te aktivnosti suzbile", upozorio je Prebiračević.
Live
