Francuski izbori: Novi košmar za NATO? | Dan uveče

Francuska bira novog predsednika u maju sledeće godine, ali predizborna atmosfera se već oseća u vazduhu. Emanuel Makron odlazi posle dva mandata, Eduar Filip i Žan-Lik Melanšon već najavljuju kandidature, ali nad trkom se ponovo nadvija ime Marin Le Pen.

Makron: Si Đinping uskoro dolazi u Pariz

Posle godina u kojima je Nacionalno okupljanje bilo na korak od vlasti, pitanje je da li će 2027. taj poslednji korak konačno napraviti.

I zato Francuska neće birati samo Makronovog naslednika — biraće između nastavka dosadašnjeg političkog kursa i mogućnosti njegovog potpunog zaokreta, u trenutku kada Pariz pokušava da sačuva uticaj i u Evropi i u svetu. 

NATO se sprema za veoma realnu mogućnost da bi sledeći francuski predsednik mogao da napravi rupu u savezu.

Dok se savez bori sa sumnjama u vezi sa odbrambenom posvećenošću Vašingtona Evropi i ponovo se naoružava u strahu od navodne ruske pretnje, nedavne ankete u Francuskoj pokazuju da oko polovine francuskih birača na izborima sledeće godine podržava tvrdokorne kandidate koji imaju ozbiljne primedbe na NATO.

Marin Le Pen iz desničarske stranke Nacionalno okupljanje želi da izvuče Pariz iz integrisane komande bloka, dok je Žan-Lik Melanšon, tvrdi levičar, rekao da želi da napusti savez. 

Prema istraživanju anketarske kuće Haris-Interaktiv-Toluna koju je francuski list "Mond" objavio 24. avgusta, Le Penova uživa stabilnu podršku između 35 i 38 odsto birača, dok podrška Melanšonu raste, i sada iznosi između 16 i 17 odsto, u odnosu na 12 odsto u aprilu.

Povlačenje Francuske – jedine nuklearne sile EU – iz NATO-a, dovelo bi u pitanje francusko razmeštanje snaga u Rumuniji i Estoniji, ograničavajući pristup ključnoj opremi za bojno polje i otežalo vojnu koordinaciju među 32 članice.

O tome su u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili Dušan Gujaničić, sa Instituta za političke studije, i Nikola Perišić, politikolog.

Gujaničić je kazao da stvari neće ići ni brzo ni lako. 

"Izbori u Francuskoj su najverovatnije najpraćeniji izbori u svetu, posle američkih. Francuski predsednik ima zaista velika ovlašćenja i nadležnosti kako se Francuskoj ne bi nikada ponovila istorijska sramota 1940. godine kada je pokorena", kazao je Gujaničić. 

Ocenio je da je Francuska najvažnija država Zapadne Evrope, a kao neke od razloga naveo je to što je stalna članica Saveta bezbednosti UN, pored Velike Britanije je jedina nuklearna sila. 

Najnepopularniji francuski predsednik "merka" povratak: Spremam se

Istakao je da su dva od tri favorita dosta kritični prema NATO, ali je dodao da ne veruje da bi neko tek teko izvukao Francusku iz Alijanse. 

"Ta bojazan neimenovanih evropskih diplomata je delimično opravdana, ali stvari neće ići ni brzo ni lako", naveo je Gujaničić. 

Perišić je kazao da se sada već nalazimo u periodu kampanje i da je političari koriste da bi pridobili svoje glasače. Naveo je primer Đorđe Meloni koja se ponašala potpuno drugačije nakon što je došla na vlast u odnosu na ono što se govorilo u kampanji. 

"Jasno je da je situacija kompleksna i da nije tako jednostavno pitanje da li će Francuska napustiti NATO, već će se gledati njen interes", kazao je Perišić, ocenivši da neće biti krupnog zaokreta. Ocenio je da je Francuska značajna evropska država, ali da nema uticaj u EU koji joj pripada. 

Gujaničić je kazao da je Nikola Sarkozi vratio Francusku u integrisanu komandu NATO-a i poništio odluku Šarla de Gola, što je bio korak unazad. Istakao je da Francuska ovim nije ništa dobila i to je bila prevashodno odluka jednog čoveka i njegovih saveznika iz senke. 

Perišić je naveo da Marin Le Pen zastupa suverenizam koji postaje veoma značajan u Evropi i da je pokretač svega bio Tramp. Istakao je da je pozicija Francuske u EU veoma značajna za budućnost same EU. 

"Reforma EU je neizbežna i mora da se desi u nekom trenutku. EU ostaje u drugom planu i zbog toga je neophodna reforma", naveo je Perišić. 

Gujaničić je ocenio da o sudbini predsedničkih izbor odlučuje mnogo toga, jer Makron više nema pravo da se kandiduje, a nije pozvao i verovatno neće pozvati glasače da glasaju za nekog od kandidata. 

Istakao je da Le Pen ima stabilno glasačko telo sa mogućnošću rasta i očekuje da će ona ući u drugi krug, ali da je sada pitanje ko je njen protivkandidat za drugi krug.

Od De Gola do Makrona: Mesto gde svaki francuski lider pravi iste greške

Perišić je ocenio da je zanimljiv spektar kandidata koji se javlja u Francuskoj i da prvi put imamo u novijem periodu da je predsednik završio drugi krug i da nema više mogućnosti da se kandiduje. 

"Makron je uspeo da promeni tok političkog delovanja u Francuskoj sa svojom strankom i veoma je važno da vidimo ko može da se nametne kao kandidat koji je blizak Makronu", kazao je Perišić. 

Prema njegovom mišljenju Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon imaju stabilno biračko telo i potrebno je dopreti do neopredeljenih birača.