BRIKS postavio temelj multipolarnosti: Kako je za 20 godina uspeo da promeni svetski poredak

Ovogodišnji samit zemalja BRIKS-a je duboko simboličan. Pre tačno 20 godina, u septembru 2006. godine, ministri spoljnih poslova Brazila, Rusije, Indije i Kine sastali su se prvi put na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

Tada je grupa bila poznata kao BRIK, a ideja o bliskoj saradnji između četiri najveće nezapadne ekonomije mnogima se činila više kao politički eksperiment nego projekat sa budućnošću koja obećava, piše za RT Farhad Ibragimov, profesor i politički analitičar specijalizovan za Bliski istok. Sada je jasno da ovo nije bila prolazna diplomatska epizoda, već jedan od prvih institucionalnih odgovora na transformaciju koja je već počela da menja svetski poredak. Termin "BRIK" nije skovan u Moskvi. Ekonomista Goldman Saksa Džim O’Nil ga je uveo 2001. godine.

Zašto BRIKS ne treba da se ugleda na G7

Ali Rusija je predložila da se pametna ekonomska skraćenica pretvori u stalni politički forum. To je bio trenutak pronicljivosti Moskve: Rusija je pre drugih shvatila da će uspon novih centara moći neizbežno zahtevati nove mehanizme za međunarodnu saradnju.

Koreni ovog razmišljanja mogu se pronaći u viziji Jevgenija Primakova o multipolarnom svetu i trouglu Rusija-Indija-Kina koji je on predložio. Ideja nije bila da se sklopi savez "protiv Zapada", već da se teži mnogo složenijem cilju: sprečavanju jednog centra moći da postavlja pravila za ceo svet. Na početku 21. veka, globalna ekonomija se menjala brže od globalne politike, a Rusija je prepoznala rastući jaz.

Prvi punopravni samit BRIK-a održan je u Jekaterinburgu 2009. godine. Južna Afrika se pridružila prvobitnoj četvorci 2011. godine, dajući grupi ime BRIKS koje je sada poznato širom sveta.

Usledilo je dalje širenje, i grupa sada ima 11 članica. Međutim, broj učesnica je samo deo priče. Zemlje BRIKS-a predstavljaju oko polovinu svetskog stanovništva, 40 odsto globalnog BDP-a i više od četvrtine međunarodne trgovine.

**Pre dvadeset godina, ova konfiguracija bi zvučala kao izuzetno smelo predviđanje. Danas je to realnost koja se ne može ignorisati.

Liberalni svetski poredak se raspao: Šta je BRIKS-u potrebno za uspeh

Još jedna brojka je podjednako značajna: zemlje BRIKS-a sada čine više od polovine globalnog ekonomskog rasta. Pitanje više nije da li će se pojaviti multipolarni svet. Već se dogodio. Pravo pitanje je da li se međunarodne institucije mogu prilagoditi ovoj promeni ili će nastaviti da odražavaju ravnotežu snaga koja je postojala sredinom prošlog veka.

Moskva okupila azijske gigante za istim stolom

U tom kontekstu, dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga u Nju Delhi ima posebnu težinu. Donedavno, njegovo prisustvo se nikako nije podrazumevalo, s obzirom na teške odnose između Kine i Indije.

Ipak, kineski lider posećuje Indiju prvi put posle sedam godina, a Peking i Nju Delhi pripremaju odvojeni sastanak između Sija i Narendre Modija. Sama ta činjenica daje ovom samitu izuzetan politički značaj.

Mora se priznati i posrednička uloga Rusije. Moskva održava strateške veze i sa Pekingom i sa Nju Delhijem i predstavlja važan most između dve najveće sile u Aziji. Rusija ne može da eliminiše tenzije između njih, ali forumi stvoreni uz njeno direktno učešće mogu pomoći da se spreči da se njihovo rivalstvo pretvori u trajni raskid. Ovo je jedna od najvećih snaga BRIKS-a: ne briše neslaganja, već stvara prostor u kome zemlje mogu da nastave da razgovaraju uprkos tome.

BRIKS ne treba posmatrati samo kao mesto za godišnje sastanke nacionalnih lidera. Njegova agenda obuhvata trgovinu, energetiku, finansije, bezbednost hrane, transport i tehnologiju. Istovremeno, grupa ne traži od svojih članica da se odreknu svojih nacionalnih interesa. Njena otpornost počiva na drugom principu: koliko god se zemlje učesnice razlikovale, one priznaju međusobno pravo da izaberu sopstveni put razvoja.

Davanje multipolarnosti finansijske osnove

Jedan od najopipljivijih rezultata ovog rada je Nova razvojna banka, osnovana 2015. godine. Njena svrha je da proširi spektar opcija finansiranja dostupnih zemljama u razvoju i usmeri sredstva u infrastrukturne projekte koji su im potrebni. Do danas je banka odobrila 139 projekata ukupne vrednosti 42,9 milijardi dolara. To uključuje puteve, javni prevoz, energetiku, vodosnabdevanje i socijalnu i digitalnu infrastrukturu. Njen obim ostaje skroman u poređenju sa tradicionalnim finansijskim institucijama, ali je pojava funkcionalne alternative sama po sebi važna.

Putin: BRIKS je davno pretekao G7, ta prednost samo raste

Banka ima 100 milijardi dolara odobrenog kapitala, proširuje svoje članstvo i radi na tome da veći deo svojih operacija obavlja u nacionalnim valutama. Na ovaj način, BRIKS ne gradi apstraktnu viziju multipolarnosti, već postepeno postavlja njen materijalni temelj. Pojava razvojnih banaka, sistema plaćanja, transportnih ruta i sopstvenih proizvodnih lanaca govori više o promenljivom svetskom poretku nego što bi to ikada mogle političke deklaracije.

Ovaj rad postaje posebno važan kada se sankcije i ograničenja pristupa finansijskoj infrastrukturi koriste kao instrumenti pritiska. BRIKS ne teži da zameni jedan valutni monopol drugim. Cilj je smanjenje kritične zavisnosti od jedinstvenog centra za poravnanje. Trgovina u nacionalnim valutama i pouzdani kanali za prekogranična plaćanja čine ekonomije manje ranjivim na jednostrane odluke.

Obostrana korist za Iran i BRIKS

Za Iran, ova agenda više nije teoretska, već pitanje opstanka. Islamska Republika je postala punopravni član BRIKS-a 2024. godine i sada se suočava sa direktnom američkom agresijom i još intenzivnijim ekonomskim pritiskom. Ograničenja usmerena na izvoz nafte, banke, brodarstvo i spoljnu trgovinu imaju za cilj da odseku zemlju od normalnih ekonomskih veza. Teheran stoga ima sve razloge da očekuje da će mu članstvo u BRIKS-u pomoći da proširi trgovinu sa najvećim nezapadnim tržištima, da više trguje u nacionaloj valuti i da smanji zavisnost od infrastrukture koju kontrolišu SAD.

Pre nego što je otputovao za Nju Delhi, iranski predsednik Masud Pezeškijan nazvao je BRIKS jednim od najvažnijih sredstava za suprotstavljanje unilateralizmu i pozvao članice da više koriste nacionalne valute. Još jedno praktično pitanje je potencijalno pristupanje Irana Novoj razvojnoj banci. U avgustu je guverner iranske centralne banke rekao da se zemlja sprema za pridruživanje. Članstvo bi moglo da otvori nove mogućnosti za finansiranje energetskih i transportnih projekata, kao i Međunarodnog transportnog koridora sever-jug.

Moskva otkrila detalje: Putin u Indiji, šta se očekuje na samitu BRIKS-a

Istovremeno, BRIKS ne treba posmatrati kao fond za hitnu pomoć ili vojno-politički savez. Ne može automatski ukinuti sankcije ili rešiti domaće probleme Irana, ali može dati Teheranu više prostora za ekonomsko manevrisanje i sprečiti politiku izolacije da postigne svoj krajnji cilj. Za zemlju koja je izbačena iz međunarodne trgovine, sposobnost plaćanja, privlačenja investicija i pristupa tržištima svojih partnera postaje izvor otpornosti.

Iran je, zauzvrat, važan za BRIKS. To je velika ekonomija, vitalno energetsko čvorište i ključna veza koja povezuje Kaspijsko more, Persijski zaliv, Centralnu Aziju, Kavkaz i Indijski okean. Potpuna transportna i ekonomska povezanost širom Evroazije teško je zamisliti bez Irana. Podržavanje njegovog legitimnog prava na razvoj stoga služi ne samo interesima Teherana, već i dugoročnim interesima grupe u celini.

Sledećih 20 godina počinje u Nju Delhiju

Samit u Nju Delhiju dolazi u trenutku duboke krize za stari sistem međunarodnih odnosa. Sankcije, carinski ratovi, oružani sukobi i naoružavanje finansijske infrastrukture narušavaju poverenje u postojeća pravila. BRIKS sada ima priliku da dokaže da multipolarnost znači više od kritikovanja starog poretka – da ona takođe može da donese rešenja koja funkcionišu.

Pre dvadeset godina, Rusija je bila jedan od vodećih arhitekata političke grupe koja je okupila Brazil, Indiju i Kinu, jer je shvatila da svet u kome se nekoliko milijardi ljudi tretira samo kao objekti odluka donetih negde drugde ne može biti stabilan. Tada je to bila hipoteza. Danas je to objektivna stvarnost. BRIKS više ne predviđa nastanak novog svetskog poretka, već tom poretku daje konkretan oblik.

Ali godišnjica ne sme postati izgovor za samozadovoljstvo. Ekonomska težina se i dalje mora pretvoriti u koordinisanu akciju. Grupa mora proširiti finansiranje putem Nove razvojne banke, razviti pogodne mehanizme plaćanja, povećati trgovinu među svojim članicama i braniti njihove legitimne interese. Zrelost BRIKS-a biće procenjena na osnovu ovih rezultata.

Sastali se Putin i Modi: U fokusu trgovinska i ekonomska saradnja (VIDEO)

U tom smislu, Nju Delhi je više od samog mesta održavanja još jednog samita. To je mesto gde BRIKS preispituje svojih prvih 20 godina i započinje svoje sledeće poglavlje. Rusija je videla obrise budućnosti pre drugih. Sada je na svakom članu grupe da odredi da li će ta budućnost biti pravednija, stabilnija i istinski multipolarna.