Denda o Srbiji i BRIKS-u: "Nećemo, valjda, ostati zarobljeni u Evropi koja se sprema za ratove"

Sve je spremno za početak 18. samita BRIKS-a u Nju Delhiju. Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je u indijsku prestonicu, gde se sastao sa domaćinom skupa, premijerom Indije Narendrom Modijem, a uoči samita obratio se i učesnicima Poslovnog foruma BRIKS-a.

Upravo je Putin svojim nastupom, prema oceni novinara i dugogodišnjeg dopisnika iz Kine Milorada Dende, praktično zadao ton ovogodišnjem okupljanju.

"Sama činjenica da se uoči samita održava Poslovni forum BRIKS-a dovoljno govori o tome šta je preokupacija zemalja BRIKS-a u svetu koji se menja. Ekonomija, visoke tehnologije, veštačka inteligencija i razvoj svih oblika saradnje zauzimaće sve značajnije mesto u njihovim odnosima", rekao je Denda za emisiju "Danas na RT".

Kako ističe, reč je o procesu koji se više ne može posmatrati sa strane.

Putin na forumu BRIKS-a: Svet se menja, dolaze nove lokomotive razvoja

"Ako se na jednom mestu okuplja polovina svetskog stanovništva, oko 40 odsto svetske ekonomije i blizu 30 odsto svetske trgovine, onda je to mesto u koje treba uperiti pogled i pažljivo pratiti šta se događa", kaže gost televizije RT Balkan.

"Stari lideri razvoja odlaze"

Denda podseća na Putinovu poruku da stari centri svetskog razvoja postepeno gube nekadašnju ulogu, dok se pojavljuju novi.

"Putin je rekao da odlaze stari lideri razvoja. Nije rekao gde su a, naravno, misli se na Zapad. Koncept razvoja sveta polako se istrošio i dolaze novi centri. To su upravo oni koji se okupljaju u ŠOS-u i BRIKS-u", navodi Denda.

A brojke koje je izneo gost emisije "Danas na RT" najbolje pokazuju razmere promene:

"Pre četvrt veka više od 50 odsto svetskog BDP-a ostvarivao je Zapad, odnosno G7. Sada su oni na oko 28 odsto, dok se zemlje BRIKS-a približavaju cifri od 50 odsto, tačnije sada su na oko 40 procenata. To je prava slika koliko se svet menja i koliko će se tek menjati".

Borba za očuvanje starih privilegija

Na pitanje kako na stvaranje novog poretka gledaju zemlje BRIKS-a, a kako NATO, Vašington i kolektivni Zapad, Denda ocenjuje da je reč o borbi za očuvanje dosadašnjeg sistema moći.

"Ovi drugi nastoje da očuvaju dosadašnji poredak, privilegije i sve što je proizilazilo iz njihovog viševekovnog vladanja svetom. Zato je to nimalo laka, grčevita borba da se sačuvaju privilegije i monopoli i da se druge zemlje spreče u razvoju", kaže on.

U tom kontekstu posmatra i aktuelna dešavanja oko Irana i Persijskog zaliva.

"Na prvi pogled to deluje kao regionalna stvar, kao netrpeljivost Amerike prema Iranu. Ne. Radi se o krupnim geostrateškim pomeranjima", smatra Denda.

BRIKS pozvao na reformu MMF-a i Svetske banke

On ukazuje da su u BRIKS-u okupljeni neki od najvećih svetskih proizvođača, ali i potrošača energije.

"Iran, Saudijska Arabija i UAE su veliki proizvođači nafte i gasa, dok su u istom okviru i najveći azijski potrošači. Više od 40 odsto nafte Irana, Saudijske Arabije i Emirata ide u Aziju, pre svega u Kinu i Indiju. Kod UAE taj procenat dostiže oko 90 odsto. To pokazuje koliko je bezbednost Persijskog zaliva neodvojiva od razvoja i napredovanja Azije", objašnjava Denda.

Zbog toga, kako ocenjuje, američki rat protiv Irana treba posmatrati i kroz širu borbu oko buduće ekonomske arhitekture sveta.

Rusija i Kina – saradnja će biti sve veća

BRIKS je, ocenjuje, značajno doprineo i produbljivanju saradnje Rusije i Kine.

"Kada je Putin govorio o razmeni najnovijih tehnologija, mislio je pre svega na Kinu. Ta saradnja će biti sve veća i, prema onome što se najavljuje i sporazumima koji se zaključuju, stalno će napredovati. Na forumu u Vladivostoku su potpisani ugovori vredni preko 60 milijardi dolara između Kine i Rusije", podseća Denda.

Govoreći o suštinskoj razlici između BRIKS-a i ŠOS-a sa jedne i zapadnih struktura sa druge strane, gost televizije RT Balkan ukazuje na potpuno različite koncepte međunarodnih odnosa.

"Ako imate na jednoj strani one koji gađaju cevovode i onemogućavaju dotok nafte i hrane zemljama – šta je to? Nasilje i bespravlje. To je stvaranje zakona džungle kojem se treba suprotstaviti", kaže on.

S druge strane, BRIKS i ŠOS, dodaje, počivaju na ideji nedeljive bezbednosti, saradnje bez uslovljavanja i pomoći zemljama da se razvijaju.

"Da se zemlje izvlače iz siromaštva i razvijaju, a ne da budu plen kao što su bile vekovima. To je suštinska razlika", naglašava Denda.

Dedolarizacija neće doći preko noći

Jedna od važnih tema samita biće i izgradnja alternativnih finansijskih mehanizama i postepeno smanjivanje zavisnosti od dolara.

Denda podseća da to pitanje nije novo i da je na dnevnom redu BRIKS-a već godinama.

"Od trenutka kada je dolar počeo da se koristi kao oružje u sukobljavanju i podjarmljivanju država, za BRIKS je to bilo zvono za uzbunu da se moraju pronaći alternativni modeli", kaže on.

Ipak, upozorava da dedolarizacija ne može biti brz proces.

"Dolar i dalje čini više od polovine svetskih deviznih rezervi i ima ogroman udeo u međunarodnim transakcijama. Zato treba tražiti alternativne puteve koji ne znače neprijateljstvo prema dolaru, već mehanizme koji omogućavaju da se on zaobiđe. To se neće dogoditi preko noći, ali trend je nezaustavljiv", ističe Denda.

I zahtev BRIKS-a za reformu MMF-a i Svetske banke vidi kao deo istog procesa.

"U tim organizacijama moraju da dođu do izražaja stavovi i interesi širokog kruga zemalja Globalnog juga. Nije potrebno njihovo razbijanje, već reforma", kaže on.

Srbija i BRIKS: "Moramo da pokažemo interesovanje"

Kada je reč o Srbiji, Denda smatra da Beograd ne bi smeo da ignoriše platformu koja okuplja sve značajniji deo sveta.

"Mi moramo da pokažemo interesovanje. Bićemo dočekani raširenih ruku", kaže Denda, osvrćući se i na poruke portparola Kremlja Dmitrija Peskova o odnosu BRIKS-a prema Srbiji.

Kako ističe, principi koje zagovara BRIKS u mnogim pitanjima poklapaju se sa vitalnim interesima Srbije.

"Ako imate zalaganje da se dolar ne koristi kao oružje, zalaganje za ravnopravnost i nedeljivu bezbednost svih zemalja, prirodno je da Srbija bude okrenuta tim principima i da učestvuje u stvaranju tog sveta. Nećemo valjda ostati zarobljeni u ovom svetu u Evropi koji se sprema za ratove", poručuje Denda.

Za Srbiju, dodaje, nije presudno samo pitanje formalnog članstva.

Peskov za RT Balkan: Zemlje BRIKS-a spremne da pomognu normalizaciju situacije na KiM

"Mi moramo da koristimo svaki forum na kojem možemo da istaknemo svoje stavove, svoja zalaganja i borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje. To je za nas u ovom trenutku najvažnije", naglašava gost televizije RT Balkan.

Poruku iz Moskve vidi i kao signal da bi Srbija unutar tog kruga zemalja mogla da nađe više razumevanja za svoje državne interese.

"Poruka Peskova je da ćemo u BRIKS-u naići na razumevanje naše borbe. Mi smo pod pritiskom onih koji nam otimaju teritoriju i koji nas ucenjuju. Zato treba da idemo na forume na kojima to možemo da saopštimo. Ne moramo biti članovi, ali moramo pronalaziti formu za učešće", kaže Denda.

Svestan je, dodaje, da takvo približavanje nije jednostavno.

"Znam da je to osetljivo, da se gleda šta će reći preko Atlantika, šta će reći u Briselu. Ali mi se borimo za elementarne stvari naše državnosti", zaključuje Milorad Denda.