Ministarka energetike o projektu za Đerdap 3: Najveća hidroelektrana Jugoistočne Evrope

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas u Bukureštu da projekat Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u Jugoistočnoj Evropi i da će se do kraja meseca znati koje su kompanije od šest zainteresovanih za izvođenje radova ispunile kriterijume na javnom pozivu.

Ministarka energetike u HE "Bajina Bašta": Obnovili smo zlatnu rezervu naše elektroprivrede

Vlada Srbije je, inače, pozvala kompanije da se prijave za učešće u realizaciji projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3", a javni poziv za izražavanje interesovanja za učešće u postupku izbora dobavljača koji će biti partner za realizaciju projekta objavljen je na sajtu Ambasade SAD u Srbiji!? Kako se navodi,  javni poziv je zasnovan na Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji je stupio na snagu 28. marta 2025. godine.

Đedović Handanović je danas potpisala u Bukureštu Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3 sa premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilie Boložanom.

"Srbija ove godine planira da započne izradu prostorno-planske, kao i projektno-tehničke dokumentacije, a već smo uspostavili zajedničke radne grupe sa rumunskim partnerima i nameravamo da obezbedimo redovnu razmenu informacija", rekla je Đedović Handanović posle sastanka sa Boložanom i potpisivanja memoranduma u Vladi Rumunije.

Ona je za Tanjug istakla da projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 ima sveobuhvatan značaj za energetsku sigurnost i bezbednost Srbije, ali i za ceo region.

"Srbija ima mogućnost da sebe energetski obezbedi za decenije koje dolaze i o tome želimo da razgovaramo sa našim rumunskim partnerima", rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je kazala da će u zavisnosti od tehničkog rešenja koje će se odabrati u narednom periodu kapacitet Đerdapa 3 biti između 1.200 i 2.400 megavata čime će se obezbediti veća sigurnost, bezbednost, ali i fleksibilnost našeg energetskog sistema.

Đedović sa ministrima energetike BiH i Republike Srpske o izgradnji hidroeletrane na Drini

"Zato što ima tu mogućnost da akumulira, odnosno štedi energiju u onim momentima kada je ima više ili kada je jeftinija, a da ubacuje u sistem energiju kroz veliki građevinski poduhvat, biće jedno ili dva akumulaciona jezera i o tome će se raspravljati kroz tehnička rešenja u budućnosti", navela je ministarka.

Podsetila je da Srbija i SAD imaju potpisan strateški sporazum o saradnji u energetskom sektoru koji je stupio na snagu u martu prošle godine, a da je Đerdap 3 prepoznat kao jedan od projekata koji se može realizovati u okviru te saradnje.

Na pitanje o zajedničkim projektima sa Rumunijom u energetskom sektoru koji će biti na stolu u razgovorima u Bukureštu, ministarka je podsetila da je Srbija sa Rumunijom potpisala 2024. godine memorandum o razumevanju o izgradnji zajedničke gasne interkonekcije.

"To je od izuzetne važnosti, time ćemo dobiti još jednu gasnu interkonekciju koja je na teritoriji Srbije dugačka 13,1 kilometar, procenjene investicione vrednosti 12 miliona evra, gde ćemo se spojiti sa rumunskom stranom. Na strani Rumunije je nešto više od 70 kilometara", rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da su Srbijasas i Transgas iz Rumunije u junu prošle godine potpisali sporazum o saradnji u okviru tog projekta, koji je značajan jer će se Srbija povezati sa gasovodom Brua i imati dodatne izvore gasa.

Američki zvaničnik: OFAK sprovodi temeljnu proveru, očekuje se rešenje za NIS prihvatljivo za sve

Dodala je da je Srbija povećala više od dva-tri puta uvoz dizela i benzina u prethodnih 18 meseci iz Rumunije zbog sankcija NIS-u.

Ukazala je da Rumunija ima 30 godina iskustva u nuklearnoj energetici, kao i obrazovni kadar i naučne institute sa kojima možemo da sarađujemo na razmeni znanja i iskustava u razvoju nuklearne energije.

"Mi smo otpočeli prvu fazu razvoja nuklearnog programa, i zbog toga nam je jako važno da sa jednom susednom zemljom, sa kojom imamo izuzetne odnose, možemo da proširimo saradnju i u tom polju. Rumunija razmatra i uvođenje malih nuklearnih reaktora, već radi na jednom konkretnom projektu, i mislim da imamo dosta toga da naučimo od naših rumunskih prijatelja", kazala je ministarka i dodala da saradnja sa Rumunijom u energetskom sektoru datira još od 1963. kada su tadašnja SFRJ i Rumunija potpisale sporazum o saradnji na izgradnji i korišćenju hidropotencijala reke Dunav i izgradnji Đerdapa 1 i 2.