Ekonomija
Rusija uvela digitalnu rublju: Koje su prednosti nove vrste plaćanja i ko će moći da je koristi
Digitalna rublja je od 1. septembra i zvanično treći oblik ruske valute, uz gotovinu i bezgotovinski novac, a izdaje je Banka Rusije. Digitalnim rubljama moguće je plaćati robu u prodavnicama ili prebacivati novac drugim vlasnicima digitalnih novčanika, a te transakcije su za građane besplatne
Građani Rusije od danas zvanično imaju pristup digitalnoj rublji, a digitalni novčanik mogu da otvore u 12 najvećih ruskih banaka. Ona je sada i zvanično treći oblik ruske valute, uz gotovinu i bezgotovinski novac, a izdaje je Banka Rusije. I svi veliki trgovinski lanci u Rusiji su u obavezi da se priključe platformi digitalne rublje, a potrošači mogu da otvaraju digitalne novčanike, prebacuju novac i njime plaćaju robu i usluge.
Sredstva se čuvaju direktno na platformi centralne banke, gde se obavljaju sve transakcije, dok komercijalne banke obezbeđuju pristup ličnom novčaniku.
Za razliku od tradicionalnih oblika novca, digitalne rublje se koriste samo za plaćanje robe, usluga i transfera. Digitalnim rubljama moguće je plaćati robu u prodavnicama ili prebacivati novac drugim vlasnicima digitalnih novčanika, a te transakcije su za građane besplatne.
Novčanik se može dopuniti sa bankovnog računa, a ukoliko korisniku zatreba gotovina, digitalne rublje najpre moraju da se prebace na običan bankovni račun, a zatim da se podignu na bankomatu na uobičajen način. Krediti se ne odobravaju u digitalnim rubljama, niti se u ovom obliku može čuvati štednja.
Primanje plate, penzije i drugih primanja u digitalnom obliku moguće je samo na dobrovoljnoj osnovi. Poslodavac takođe ne može da isplaćuje zaradu u digitalnim rubljama bez saglasnosti zaposlenog. Zbog toga digitalnu rublju za sada ne treba posmatrati kao zamenu za uobičajeni novac, već kao još jedan način za plaćanje i prenos novčanih sredstava.
Digitalni novac mnogi poistovećuju sa kriptovalutama, a finansijski analitičar Andrej Porošin, ukazuje da oni zapravo nemaju nikakve veze. Kurs digitalne valute je isti kao i kod "papirnog novca".
"Bitkoin, na primer, ne izdaje centralna banka ili država, njegovu cenu određuje tržište i zato značajno varira. Digitalna rublja je strogo ekvivalentna standardnoj rublji. Nemoguće je profitirati od promene kursa: hiljadu digitalnih rublji danas je isto što i hiljadu rubalja juče", objasnio je Porošin.
Na to ukazuje i portfolio menadžer i univerzitetski profesor Nikola Stakić napominje da je digitalna valuta samo jedan nematerijalni oblik novca koji ima sve funkcije kao i tradicionalni novac, kao zakonsko sredstvo plaćanja, očuvanja vrednosti i mogućnost obavljanja transakcija. Dodaje da uvođenje digitalne valute ima svoje prednosti i nedostatke.
Velika prednost je, kako navodi, u smislu sprečavanja pranja novca i smanjivanja mogućnosti transakcija sumnjivog porekla, utaje poreza i rizika od aktivnosti koje se finansiraju nelegalnim tokovima. Dodaje da se, s druge strane, kao jedna vrsta nedostatka postavlja pitanje da li će centralna banka koja će izdavati tu valutu imati potpunu kontrolu i superviziju transakcija građana i privrede.
"Postavlja se i pitanje sajber i bezbednosnog rizika, odnosno koliko će sistem biti ranjiv, ali i transparentan. Za novac suštinski nije bitno u kojem je formatu. I danas je oko 90 odsto novčane mase u elektronskom obliku, tako da sada papirni, a naročito kovani novac nema značaj kakav je imao pre 50 godina. I dalje će centralna banka svake zemlje imati tu jednu funkciju da emituje novac, samo što će on sada biti u drugom obliku. Keš svakako neće nestati. Suštinski biste imali 100 rubalja u papirnom ili digitalnom formatu, ali ono što će morati da se promeni je finansijska pismenost, jer bi građani morali da nauče postepeno da ovladavaju tim novim tehnologijama, digitalnim novčanicima", kaže profesor Stakić za RT Balkan.
Rusija je još ranije, prateći primer Kine koja je bila pionir u pokušaju da digitalizuje juan, najavila uvođenje digitalne valute, a stručnjaci napominju da zemlje poput Rusije mogu lakše to da urade, zato što njihove valute nisu toliko zastupljene na globalnom nivou kao što je američki dolar ili evro, tako da imaju mnogo veću fleksibilnost i mogućnost da primene digitalizaciju.
Banka Rusije razmatra i povezivanje digitalne rublje sa digitalnim valutama drugih država. Takav sistem bi u budućnosti mogao da omogući direktna prekogranična plaćanja bez oslanjanja na postojeću međunarodnu platnu infrastrukturu.
Digitalni evro tek 2029.
I Evropska unija je izašla sa predlogom o uvođenju digitalnog evra, koji bi trebalo da se realizuje u narednih nekoliko godina, ali hrvatski "Indeks" danas uz vest da je Moskva pustila u promet digitalnu rublju, piše da bi građani Evrozone na sličan sistem mogli bi da čekaju do 2029. godine, a da konačna odluka o uvođenju digitalnog evra još nije doneta.
Evropska centralna banka razvija digitalni evro kao elektronski oblik gotovine koji bi važio u celoj Evrozoni, a jedan od glavnih razloga za njegovo uvođenje jeste zavisnost Evrope od međunarodnih kartičnih kompanija. Trenutno ne postoji evropsko digitalno sredstvo plaćanja koje se prihvata u celoj Evrozoni, a 13 od 20 država koje koriste evro oslanja se na međunarodne kartične sisteme. ECB smatra da bi sopstveni digitalni novac povećao finansijsku samostalnost i otpornost Evrope.
"Najvažnija razlika između sadašnjeg ruskog sistema i evropskog plana odnosi se na privatnost i plaćanje bez interneta. Digitalni evro trebalo bi da omogući plaćanja i kada korisnik nema pristup mreži. ECB tvrdi da bi takve transakcije bile gotovo jednako privatne kao plaćanje gotovinom, jer bi njihove pojedinosti znali samo kupac i primalac. Kod internet plaćanja banke bi i dalje raspolagale podacima potrebnim za sprečavanje pranja novca, ali Eurosistem ne bi mogao da poveže transakcije sa konkretnim osobama", navodi "Indeks".
Live
