Evropi nedostaje kukuruza – a Ukrajini očajnički treba način da svoje žito plasira na tržište. Pa ipak, farmeri koji su najbolje pozicionirani da profitiraju su hiljadama kilometara daleko, u Sjedinjenim Državama.
Američki predsednik Donald Tramp je prodaju veće količine
američke poljoprivredne robe u inostranstvu učinio centralnim delom svoje trgovinske agende. Sada, iz razloga koji nemaju mnogo veze sa carinama ili trgovinskim sporazumima, Evropa bi mogla da pristane na njegove uslove.
Toplotni talasi i suša smanjili su useve kukuruza širom Evrope, zbog čega će blok morati da uveze milione tona više kukuruza za ishranu svojih svinja, pilića i stoke. Ukrajina, tradicionalno jedan od najvećih dobavljača EU, obično bi bila glavna polazna tačka za kupce.
Međutim, ukrajinski napadi na civilne mete u Rusiji, podstakli su odgovor Moskve – zatvaranje luka na Crnom moru i, efikasno, zaustavljanje brodskog transporta. A prevoz ogromnih količina jeftinog, glomaznog žita preko Evrope drumskim i železničkim putem je spor i skup.
Za Ukrajinu, posledice su dramatične. Ministar poljoprivrede Taras Visocki požalio se "Politiku" da će, ako crnomorska ruta ostane zatvorena, najmanje 30 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, vrednih više od 10 milijardi dolara, ostati neizvezeno.
"To bi moglo dovesti do smanjenja BDP-a i do 5 procenata", rekao je Visocki.
EU očekuje da će uvesti oko 25 miliona metričkih tona kukuruza između jula ove godine i sledećeg juna, u odnosu na 19,3 miliona u prethodnih 12 meseci, nakon što je domaća proizvodnja pala za oko 10 miliona tona, prema rečima Luiz Bogi, portparola Evropske komisije za poljoprivredu. Ukrajina obično isporučuje oko polovine uvoznog kukuruza bloka, dodala je.
Američki kukuruz je već dobijao na značaju ranije ove godine, potpomognut dobrim rodom u SAD i niskim cenama. U julu i avgustu, činio je više od dve petine uvoza EU, ispred Ukrajine. Ruski pritisak na ukrajinski brodarski saobraćaj sada bi mogao da usmeri još više novog evropskog poslovanja ka američkim proizvođačima.
Jeftin kukuruz, skupo putovanje
Ali ako Evropi treba kukuruz, a susedna Ukrajina ga ima, zašto jednostavno ne prevoziti kukuruza kopnom?
Odgovor počinje neuglednom činjenicom o žitaricama. One su glomazne, ne vrede mnogo po toni i prevoze se u ogromnim količinama, što čini jeftin transport neophodnim.
Pre poslednjih poremećaja, morske luke su upravljale oko 90 procenata poljoprivrednog izvoza, uključujući veliki deo kukuruza prodatog kupcima u Španiji, Italiji i Holandiji. "To je bio najjeftiniji način", rekao je Visocki.
Sada je došlo do de fakto zaustavljanja poljoprivrednog izvoza preko Odese i okoline. Železnice, putevi i reka Dunav održavaju deo trgovine, ali ne mogu da zamene količine koje se obično prevoze morem. U avgustu je Ukrajina izvezla samo oko trećinu onoga što bi mogla da izveze pod normalnim uslovima.
A troškovi tih zaobilaznih puteva brzo se nagomilavaju.
Ukrajinsko udruženje agrobiznisa UCAB procenjuje da zamena morskog transporta dodaje oko 41 evro za svaku prevezenu tonu. U odnosu na količine koje Ukrajina treba da preusmeri, to bi iznosilo više od 1,1 milijarde evra dodatnih troškova transporta.
A i geografija je nezgodna. Mnoga mesta kojima je sada potrebno više kukuruza nalaze se u zapadnoj i centralnoj Evropi, daleko od Ukrajine i navikla su na uvoz žitarica koje se isporučuje brodom, a ne prevozi preko kontinenta kamionima ili vozom.
Rezultat može izgledati gotovo apsurdno na mapi. Kukuruz preko Atlantika mnogo lakše i jeftinije stiže do EU nego žito iz susedne Ukrajine.