Ekonomija
Umesto toplih radijatora, grejaće ih ruski džemperi: EU povećala uvoz tekstila iz Rusije pred zimu
Evropska unija je u julu uvezla džempere, pulovere, kardigane, prsluke i drugu pletenu robu iz Rusije u vrednosti od 1,18 miliona evra, što je drastično više u odnosu na prethodne mesece, kada je vrednost ovog uvoza iznosila samo nekoliko hiljada evra
Evropljane možda ove godine neće grejati ruski gas u količinama u kojima je to bilo ranije, ali će pokušati da se utople u džemperima pletenim u Ruskoj Federaciji. Insistiranje na odricanju od jeftinih energenata iz Moskve, gurnulo je Evropu u drugi sektor, pa su pred početak zimske sezone drastično povećane količine tekstila i odeće od vune koje su zemlje EU kupile iz Rusije.
Prema podacima "Evrostata" koje je analizirala RIA Novosti Evropska unija je naglo povećala uvoz pletene odeće u julu, čime je obim dostignao najviši nivo od oktobra 2001. godine. A, inače, zvanična evropska statistika pokazuje, ne samo da se nisu odrekli ni ruskog gasa, već da u više zemalja EU raste i uvoz ovog energenta.
Evropska unija je u julu uvezla džempere, pulovere, kardigane, prsluke i drugu pletenu robu iz Rusije u vrednosti od 1,18 miliona evra, što je drastično više u odnosu na prethodne mesece, kada je vrednost ovog uvoza iznosila samo nekoliko hiljada evra. U junu ove godine je, na primer, bio samo 1.300 evra, a u istom mesecu prošle godine 14.300 evra.
Kao rezultat toga, julski uvoz je bio najveći od oktobra 2001. godine, kada su zemlje EU kupile pletenu odeću iz Rusije u vrednosti od 1,3 miliona evra.
Evropljani su prvenstveno kupovali kašmir koji su platili 1,16 miliona evra, dok su za vunu izdvojili 22.000 evra. Italija je bila glavni i najveći kupac pletenih proizvoda.
Evropska unija inače, u svojim paketima sankcija, nije uvela potpunu, opštu zabranu na uvoz garderobe i tekstila iz Ruske Federacije na nivou cele EU.
Prethodno je, kao deo 21. paketa sankcija, EU izuzela rusko krzno od samura od zabrane uvoza, faktički priznavši da se ono ne može zameniti. Ova izmena je napravljena u uredbi EU o sankcijama, objavljenoj 23. jula u Službenom glasniku Evropske unije.
Izuzeće je dogovoreno samo tri meseca nakon što je Evropska unija prvi put uvela potpunu zabranu uvoza ruskog krzna. Ažurirana verzija uredbe navodi da se "zabrana odnosi na obrađena krzna, sa izuzetkom samurskog". Međutim, nije objašnjen razlog za ovakvu odluku.
U međuvremenu, "Euraktiv" je objavio, pozivajući se na visokog zvaničnika EU, da je izuzeće napravljeno na zahtev Italije i Grčke, a da je Evropska komisija objasnila ublažavanje sankcija rekavši da je "očigledno samursko krzno veoma teško nabaviti negde drugde". Prema publikaciji, Italija i Grčka su među najvećim evropskim uvoznicima skupog samurskog krzna. Tako je, uprkos politici daljeg pooštravanja sankcija protiv Rusije, Evropska unija bila primorana da napravi izuzeće za jedno od najvrednijih ruskih izvoznih krzna zbog nedostatka uporedive alternative na globalnom tržištu.
Krzno samura je najskuplje i najcenjenije krzno na svetu, poznato po izuzetnoj mekoći, sjaju i dugotrajnosti. Kroz istoriju je bilo rezervisano samo za kraljevske porodice i danas predstavlja izuzetan statusni simbol.
(Ne) treba im, a kupuju sve više
Prema podacima "Evrostata" Evropska unija je u periodu od januara do jula ove godine kupila ruski gas koji se transportuje gasovodom u vrednosti od 3,4 milijarde evra, a tečni prirodni gas u vrednosti od 5,15 milijardi evra. Članice EU su na kupovinu ruskog gasa potrošile 8,6 milijardi evra, što je 2,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
U julu su članice EU za ruski tečni prirodni gas platile 607 miliona evra, a glavni uvoznici bili su Francuska (365 miliona), Belgija (92 miliona) i Španija (78 miliona). Ruski gas koji se isporučuje gasovodima članice EU su u julu platile 512 miliona evra.
Udeo ruskog tečnog prirodnog gasa u ukupnom uvozu članica EU u julu je iznosio 18,6 odsto, a na prvom mestu su Sjedinjene Američke Države sa udelom od 53,9 odsto. Udeo ruskog gasa iz gasovoda u Evropskoj uniji u julu je iznosio 10,9 odsto. Prva je Norveška sa 36,3 odsto, a slede je Alžir sa 21,7 i Velika Britanija sa 19,3 odsto.
Francuska je u julu povećala uvoz ruskog gasa za 42 odsto u odnosu na prethodni mesec i prvi put od maja postala njegov najveći uvoznik među zemljama Evropske unije, pokazuju podaci Evrostata. Na godišnjem nivou, francuski uvoz ruskog gasa povećan je 2,1 put, na 364,9 miliona evra. Francuska iz Rusije uvozi isključivo tečni prirodni gas. Na drugom mestu je Mađarska, koja ruski gas dobija gasovodima. Njen uvoz je u julu smanjen za 22 odsto u odnosu na jun i sedam odsto na godišnjem nivou, na 171,4 miliona evra. Grčka je bila treća sa uvozom od 132,4 miliona evra, dvostruko većim nego u junu i 20 odsto većim nego godinu dana ranije.
Bugarska je uvezla ruski gas u vrednosti od 118,8 miliona evra, dok je Belgija, koja je u junu bila najveći kupac, pala na peto mesto pošto je uvoz smanjila gotovo tri puta, na 91,6 miliona evra. Slovačka je gasovodima uvezla ruski gas vredan 89,6 miliona evra, što je 21 odsto manje nego u junu, ali 162 odsto više nego godinu dana ranije. Španija je uvezla tečni gas za 77,9 miliona evra, Holandija za 37,8 miliona, dok je Portugalija, prvi put od februara, kupila ruski gas u vrednosti od 34,4 miliona evra.
Da plan EU o odricanju od ruskih energenata ne teče kako su birokrate iz Brisela zamislile potvrdio je pre nekoliko dana i revizorski izveštaj. Četiri godine nakon što je Evropska unija pokrenula plan za prekid svoje zavisnosti od ruske nafte i gasa i ubrzavanje tranzicije ka čistoj energiji, revizija koju je u sredu predstavio Evropski revizorski sud (ECA) navela je da plan tog bloka u velikoj meri ne ostvaruje svoje ambicije.
"Juronjuz" je preneo da revizija ECA dolazi kao udarac Briselu, koji je iskoristio sukob u Ukrajini da odbaci oslanjanje na jeftina uvezena fosilna goriva iz Moskve, najvećeg dobavljača EU do 2022. godine, i ubrza "Zeleni dogovor" tog bloka, njegov vodeći plan za energetsku i klimatsku tranziciju, kako bi postao klimatski neutralan do 2050. godine.
Live
