Za rezervoar od 50 litara dizela, vozači u Srbiji ovih dana moraju da izdvoje 11.800 dinara, što je čak 2.000 dinara više nego u februaru pre početka napada Amerike i Izraela na Iran. U odnosu na početak godine cena ovog goriva je sada na pumpama u Srbiji veća za 40 dinara po litru! Prema podacima "Evrostata" u Evropskoj uniji su prosečne potrošačke cene dizela porasle za 40 odsto između 23. februara, pre nego što su se tenzije na Bliskom istoku pojačale, i 21. septembra, prema nedeljnom biltenu o nafti EU. Cene dizela dostigle su rekordne nivoe zbog poremećaja u snabdevanju kroz Ormuski moreuz i ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije.
U svetu dizel poskupljuje brže od sirove nafte, a države koje su najveći proizvođači i potrošači, pokušavaju da zaštite svoja lokalna tržišta. Rusija je inače produžila ograničenje izvoza dizela do kraja oktobra, dok je i Kina juče svojim rafinerijama zabranila izvoz nafte. Evropa je sve više zavisna od američkog goriva nakon što je zabranila ruski uvoz i pošto je Američko-izraelski rat protiv Irana poremetio snabdevanje sa Bliskog istoka. Novi udar za EU bi mogao stići upravo iz SAD, jer je Donald Tramp izjavio da postoji mogućnost zabrane izvoza dizela kako bi se spustile cene za domaće potrošače.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović je izjavila da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu odobrila puštanje 5.000 tona dizela iz obaveznih rezervi, ali da će zalihe u državnim skladištima ostati na visokom nivou, jer je država na vreme planirala i punila svoja skladišta, kao i da su se rezerve naftnih derivata udvostručile od 2022. godine. Ona je izjavila i da su kompanije u Srbiji u jednom trenutku prestale da uvoze dizel, jer su troškovi nabavke izuzetno visoki.
Prosečna cena dizela po litru u EU bila je 1,594 evra za dizel u februaru, a do 21. septembra je porasla na 2,226 evra, što predstavlja povećanje od 39,6 odsto, mada su evropski statističari izračunali da je u nekim zemljama EU taj rast i veći od 50 odsto.
Analitičari ukazuju da nagli rast cena goriva najviše pogađa najsiromašnije stanovništvo, jer najveći deo prihoda troše na osnovne potrebe - hranu, stanovanje i prevoz. Radnici u zemljama sa nižim minimalnim platama suočavaju se sa većim teretom, jer sada moraju da izdvoje veći deo svojih plata za gorivo nego pre sukoba. Prema podacima "Evrostata", troškovi punjenja rezervoara od 50 litara dizela sada iznose 15,4 odsto bruto mesečne minimalne zarade u Bugarskoj, u odnosu na 9,9 odsto pre početka rata u Iranu. Više od 10 odsto prosečne plate za rezervoar dizela sada moraju da izdvoje i u Letoniji, Turskoj, Rumuniji, Češkoj, Estoniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Grčkoj i Portugalu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže za RT Balkan da se istovremeno ukrstilo nekoliko nepovoljnih faktora i da je, za razliku od ranijeg perioda krize, kada su cene rasle pre svega zbog straha i reakcija tržišta, sada problem i fizička dostupnost dizela.
"Evropa je od 2009. godine značajno smanjila kapacitete u rafinerijama. Od nekih sto rafinerija, oko 30 je zatvoreno ili prenamenjeno, što je značajno smanjilo količinu sirove nafte koja bi mogla da se prerađuje u tim rafinerijama. Za razliku od prve faze krize, kada je cena nafte na globalnom nivou bila dizana kao posledica psihološkog faktora na berzama, sada već govorimo o realnim fizičkim nestašicama. Dodatno imate situaciju da određene zemlje, poput Kine i Ruske Federacije, a sada se i na nivou SAD razmatra da ograniče ili zabrane izvoz dizela, što će značajno smanjiti globalnu ponudu", upozorava Mijušković.
On napominje da bi američko ograničenje izvoza dizela bilo još jedan potres na globalno tržište, ali da bi im se posledice ograničenja na kraju vratile kao bumerang tržištu Sjedinjenih Američkih Država, jer je ekonomija globalno uvezana.
Vlada Srbije u tehničkom mandatu je inače danas produžila odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, do 11. oktobra. Akciza za olovni benzin iznosiće 57,41 dinar po litru, za bezolovni benzin 54 dinara po litru, a za gasna ulja 55,53 dinara za litar.
Mijušković ističe da država različitim merama može da ublaži prelivanje globalnih poskupljenja na potrošače, a među tim merama su puštanje dela rezervi na tržište, smanjivanje akciza i ograničavanje marži.
"Na taj način vi određeno vreme možete da omogućite relativno nižu cenu. Međutim, to utiče na fiskalne prihode države. To što smo sa jedne strane limitirali prodajnu cenu znači da smo se odrekli dela sredstava koji ide u budžet i koji će dalje biti korišćen za različite razvojne projekte", objašnjava Mijušković.
Profesor napominje da takve mere imaju svoju cenu, ali i da su do sada mogle da se primenjuju duže nego što se u početku očekivalo. Vlada Srbije inače kontroliše tržište derivata od 10. februara 2022. godine, kada je prvi put donela uredbu kojom se uspostavljaju cene goriva na benzinskim pumpama. U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) tvrde da period ograničavanja cena predugo traje, dok stručnjaci ukazuju da se uredba, koja je bila zamišljena kao privremena mera, prolongira, jer su se krize samo nadovezale jedna na drugu – od početka sukoba u Ukrajini, preko američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, pa do rata na Bliskom istoku. Za vozače u Srbiji je dobra vest da će maksimalne maloprodajne cene evrodizela i benzina biti nepromenjene, bar u narednih sedam dana. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je objavilo da će litar dizela koštati 236 dinara, a benzina BMB 95 će koštati 207 dinara.