Ministarka energetike: Polaganje cevi na trasi gasne interkonekcije Srbije i Severne Makedonije

Ministarka rudarstva i energetike Srbije u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović najavila je da će naredne nedelje početi polaganje prvih cevi na trasi gasne interkonekcije Srbije i Severne Makedonije, kao i da je cilj da sve bude završeno u prvom kvartalu 2028. godine.

Đedović Handanović je nakon Drugog sastanka ministara energetike Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Bugarske koji je održan u Palati Srbija, saopštila da će polaganje gasovoda početi u dužini od prvih pet od ukupno 145 kilometara, u okolini Vranjske Banje.

"Do kraja oktobra dobićemo ukupno cevi za nekih 15 kilometara", rekla je Đedović Handanović.

Dodala je i da bi interkonekcija između Grčke i Severne Makedonije trebalo da bude puštena u rad tokom 2027, što će omogućiti dodatni pravac snabdevanja gasom i povezivanje Srbije i Severne Makedonije sa vertikalnim gasnim koridorom.

Govoreći o ministarskom sastanku održanom u Beogradu, resorna ministarka je rekla da zemlje samo kroz regionalnu saradnju, bolju povezanost i zajedničko planiranje mogu da grade veću energetsku sigurnost i stabilnost.

Đedović Handanović je rekla da je na sastanku dogovoreno da naredni samit bude održan u Sofiji, kao i da je plan da se u budućnosti pozovu da se ovom skupu priključe i predstavnici Rumunije.

U Beogradu počeo samit ministara energetike Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Bugarske

Komentarišući predstojeću zimsku sezonu, istakla je da će biti izazovna za sve, jer su cene energenata značajno porasle. Precizirala je da je cena gasa dostigla više od 780 evra za 1.000 kubnih metara, da je cena barela nafte oko 100 dolara, dok se cena električne energije kreće između 180 i 220 evra po megavat-satu.

Đedović Handanović je naglasila da Srbija trenutno raspolaže sa 707 miliona kubnih metara gasa u rezervama, što je rekord u odnosu na prethodne četiri godine i potvrda da je naša zemlja dobro planirala i pripremala se.

Na današnjem samitu je prema njenim rečima, bilo reči i o izgradnji Centralno-balkanskog koridora, odnosno novog pravca prenosne mreže od 400 kilovolti, koji bi trebalo da omogući sigurniju razmenu električne energije. Dodala je i da je razgovarano i o povećanju skladišnih kapaciteta, uključujući baterijska skladišta i reverzibilne hidroelektrane, radi veće integracije obnovljivih izvora energije u elektroenergetske sisteme.