BiH i Hrvatska ozvaničile sporazum o izgradnji Južne interkonekcije

Predsedavajuća Veća ministara BiH Borjana Krišto i premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković danas su u Dubrovniku zvanično potpisali sporazum o izgradnji gasovoda "Južna interkonekcija" između dve države. Potpisivanje je upriličeno na marginama Samita Inicijative tri mora, a nakon što su u Bosni i Hercegovini u rekordnom roku završene sve potrebne procedure, piše "Kliks".

Naš izbor

Počinje izgradnja dva gasovoda u BiH i Srpskoj: Da li će jedan biti "američki", a drugi "ruski"

Članovi Predsedništva BiH su inače jutros, neposredno nakon sednice Veća ministara, usvojili predlog ovog strateški važnog sporazuma, čime su data sva neophodna odobrenja da se on i formalno potpiše.

Nakon što su Krišto i Plenković danas stavili svoje potpise, proces se vraća u zakonodavne okvire. Da bi sporazum postao u potpunosti operativan, moraju ga odobriti i ratifikovati oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, kao i Vlada Republike Hrvatske.

Iako su političke procedure i usvajanje potrebnih mera za izgradnju ovog gasovoda ubrzane do maksimuma, pred samom realizacijom na terenu stoji jedan od najvećih političko-pravnih izazova u BiH – pitanje državne imovine. Trasa kojom bi gasovod trebalo da prolazi obuhvata i državnu imovinu na kojoj je trenutno na snazi zabrana raspolaganja, sve do konačnog dogovora o ovom pitanju, navodi "Kliks".

Inače, prema Dejtonskom sporazumu, entiteti imaju pravo na imovinu, ali Sarajevo sve vreme pokušava da otima od Republike Srpske i u katastar upisuje Bosnu i Hercegovinu kao vlasnika.

Domaćim političarima je ova tema već godinama nerešiva enigma, a postizanje konačnog rešenja o državnoj imovini nije samo preduslov za infrastrukturne projekte poput ovog, već i jedno od ključnih pitanja za funkcionalnost i budućnost same države.

Brisel koči Južnu interkonekciju zbog Trampa: Gasovod od 1,5 milijardi pod pritiskom EU

Ukoliko se pravne i političke prepreke uspešno savladaju, izgradnja "Južne interkonekcije" bi, prema planu, trebalo da se završi do 2028. godine.

Ovaj projekat povlači za sobom i velike promene u energetskom sektoru BiH. Predviđeno je da se u roku od sedam godina nakon završetka izgradnje gasovoda izgrade i tri velike gasne elektrane, koje će biti smeštene u Kaknju, Mostaru i Tuzli, piše "Kliks".

Južna interkonekcija je gasovod dug ukupno 243 kilometara, koji bi trebalo da poveže gasni sistem Hrvatske i BiH: od Dugopolja i Zagvozda, preko Imotskog, Mostara, Travnika i Zenice do Sarajeva. Hrvatska je izračunala da bi je taj projekat mogao koštati oko 169 miliona evra, dok je udeo BiH oko 100 miliona evra. Kapacitet bi bio do 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.