Slom zapadnih društava: U srca Evropljana se uvukao strah

Politika, pored racionalne, ima i svoju mračnu, haotičnu, iracionalnu stranu. Već nedeljama s nevericom posmatramo nasilne proteste koji su izbili u Francuskoj, a zatim se velikom brzinom proširili Portugalijom, Španijom, Belgijom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, pa čak i Albanijom.

Gotovo čitava Evropa pogođena je dramatičnim demonstracijama koje nemaju presedana u istoriji, ako izuzmemo pojedine revolucionarne periode. Iracionalne su, isto tako, i reakcije evropskih lidera, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Skloni smo da ove događaje posmatramo kao izolovane zato što se odvijaju u različitim geografskim regionima, piše čuveni francuski publicista Tijeri Mejsan za sajt "Volernet", pa ipak, pažljivijim posmatranjem uviđamo da to nije tačno, jer se građani svuda suočavaju sa približno istim problemima.

Na prvom mestu, nastavlja Mejsan, svedoci smo protesta zbog rasta troškova života. Iako se konkretni razlozi i posledice razlikuju od zemlje do zemlje, suštinske činjenice ostaju svuda su iste.

Sistemska kriza Zapada

Jasno je da da je Zapad sprovodio identične politike, koje vode ka istim katastrofama, kaže Mejsan, i dodaje: "Lakše je pružiti koherentan opis država koje 'ne prolaze' kroz društvene nemire, nego opisati one koje kroz njih prolaze."

Naš izbor

Kijev je na kolenima: Ko ubija Ukrajinu

Stabilne države pružaju stanovništvu osećaj izvesnosti u pogledu budućnosti. To je slučaj sa kineskim civilizacijskim blokom i ruskim blokom – dvema grupacijama koje nastavljaju da jačaju i rastu, dok naša sopstvena, zapadna civilizacija počinje da stagnira, tvrdi Mesjan, a to izaziva paniku među stanovništvom. Do ove promene dolazi nakon relativno dugog perioda sigurnosti i prosperiteta.

Savremeni zapadnoevropski političari sada ne kriju da su zabrinuti, piše ruski istoričar Venjamin Popov za sajt "Nju istern autluk": njihov kurs je dospeo u ćorsokak. Ipak, uprkos iracionalnosti njihovih postupaka i masovnom otporu koji izazivaju, evropski politički lideri odbijaju da promene kurs.

Do sada su, kaže Popov, sve svoje pogrešne procene objašnjavali postupcima ruskog predsednika Putina, ali sada se odupiru i postupcima američkog predsednika Trampa i čak počinju da se sukobljavaju sa Kinom, sa kojom je trgovinski deficit dostigao ogromne razmere.

A to, piše ruski istoričar, čitav Zapad odvodi u eru skandala i sistemsku krizu.

Raditi za sebe, ne za druge

Ti događaji uopšte nisu izolovani, smatra francuski publicista: "Uopšte uzev, ljudi prvo opažaju unutrašnju politiku, a zatim spoljnu i nisu uvek svesni veza koje ih povezuju."

Opšte je poznato da su sukobi u Ukrajini i u Persijskom zalivu doveli do rasta cena ugljovodonika i njihovih derivata, poput plastike i farmaceutskih proizvoda. Ali, piše Mejsan, teško je shvatiti da je cena nekog prehrambenog proizvoda, upakovanog u plastiku, povezana sa podrškom ukrajinskim neonacistima, kao i sa time što naše banke postupaju u skladu sa direktivama Ministarstva finansija SAD.

Neke države su, bar na neko vreme, uspele da ublaže rezultate "jednostranih prinudnih mera" Evropske unije protiv Rusije – koje ratna propaganda obmanjujuće naziva "sankcijama" – ali na kraju su ih sve sustigle posledice njihovih pogrešnih poteza.

Ukoliko postavimo sebi jedino ispravno pitanje, uočava ovaj novinar – zašto svi gubimo, umesto da pogrešno postavljamo pitanje ko najviše gubi – shvatićemo da je naš osnovni problem to što ne radimo za sebe. To je bila suština pokreta MAGA u SAD, uspona pokreta za nezavisnost u Kvebeku, kao i pojave ličnosti poput Karola Navrockog u Poljskoj.

Francuska – najteži bolesnik u Evropi

Francuska se, na primer, često ističe kao najteži "bolesnik Evrope", što potvrđuju i mnogi statistički podaci.

Pod vlašću Makrona, Francuska se suočila sa ekonomskom stagnacijom i visokom zaduženošću od 120 odsto BDP-a. Državni dug Francuske dosegao je kritičan nivo: zaključno sa septembrom 2026. godine, on je iznosio 3.595,5 milijardi evra.

Takođe, za vreme Makrona, Francuska je doživela ubrzanu deindustrijalizaciju. Industrijski sektor sada čini svega devet odsto BDP-a, što je najniži nivo u Evropskoj uniji. Kupovna moć Francuza drastično opada – polovina njih navodi da im prihodi pokrivaju tek osnovne potrebe, a samo 70 odsto radno sposobnih građana je zaposleno.

Francuska politika je, pritom, i dalje usmerena je na pružanje svesrdne podrške kijevskom režimu i na produžavanje sukoba u Ukrajini.

Francuska, kaže Mejsan, "ne radi za sebe": "U Francuskoj 'ne raditi za sebe' znači gledati kako ogroman deo naših prihoda nestaje kroz mnoštvo nejasnih socijalnih dažbina." U teoriji, dodaje on, ta sredstva se preraspodeljuju putem javnih službi i socijalnih davanja, ali u praksi je jasno da ova računica jednostavno ne pije vodu.

Naš izbor

Poljska u mom srcu: Tuskov pokušaj državnog udara orkestriran je iz Brisela

Iz perspektive levice, vidi se urušavanje javnih službi; iz perspektive desnice, uočava se da se mnoga socijalna davanja isplaćuju pojedincima koji na njih nemaju legitimno pravo. Ali, bilo kako bilo, ljudima je teško da zaključe da su Nemci, koji su u Frankfurtu protestovali protiv Mercove vlade i Amerikanci koji su glasali protiv Trampove administracije, vođeni istim strahom – strahom da neće uspeti da sastave kraj s krajem. Strahom od toga šta donosi sutra.

Političari ne nude ništa, ali grabe plen za sebe

Tu je i problem korupcije, koji proizilazi iz osećaja da zaposleni ne rade za sebe, već da ih eksploatiše "sistem".

Oblici i nivoi korupcije razlikuju se od zemlje do zemlje. Francuska bi, piše Mejsan, prihvatila da vlada uoči izbora deli čekove određenim delovima stanovništva, ali u SAD je sam predsednik objavio da će podeliti čekove svim sugrađanima pod uslovom da glasaju za njegovu stranku. U suštini, to je isto.

Međutim, generalno, dodaje Mejsan, korupcija postaje problem tek "kada se stvori utisak da naši lideri zajednicu koštaju mnogo više nego što joj doprinose": danas preovlađuje osećanje da naši lideri ne nude ništa, ali pri tom grabe plen za sebe. Upravo to objašnjava zašto je borba protiv korupcije postala glavno obeležje "generacije Z" – generacije koja još nema svoju ideologiju, ali ima oči koje to vide, piše on.

Tu je i problem društvene nejednakosti. Za razliku od Indije, gde je on povezan sa kastinskim sistemom, na Zapadu je nejednakost prvenstveno finansijske prirode. U Francuskoj osećamo nelagodu, piše Mejsan, kada pojedinci raspolažu toliko ogromnim finansijskim sredstvima koje koriste za oblikovanje društva i ne obaziru se na želje drugih.

Francuska, na primer, ima oko 2,5 miliona milionera i stotinjak milijardera, dok SAD imaju "trilionere" – pojedince koji se među milijarderima izdvajaju kao što se milioner izdvaja među "običnim" ljudima. Pa ipak, pošto nemamo predstavu o tome šta da napravimo u takvoj situaciji, dodaje Mejsan, radije ignorišemo taj problem.

"Ruska pretnja" ostaje centar evropske političke agende

Konačno, tu je i problem migracija. Procenjuje se da je samo tokom proteklih deset godina u ovu zemlju ušlo oko četiri miliona imigranata, od kojih mnogi ne rade nego primaju socijalnu pomoć.

Taj broj čini ekonomsku apsorpciju i etnokulturološku asimilaciju pridošlica doslovno nemogućom. Sa nekontrolisanom imigracijom povezane su rastuće stope kriminala, stvaranje sirotinjskih četvrti u gradskim centrima i pojačane društvene napetosti, koje rastu do tačke eksplozije.

Osim toga, u poslednje vreme, vladajuće političke snage u Francuskoj za sve svoje unutrašnje probleme optužuju Moskvu – "ruska pretnja" je postala centralno mesto njihove političke agende.

Novi francuski militarizam prati uspostavljanje aparata cenzure i represije, koji imaju upravo totalitarne razmere, piše brazilski analitičar Rafael Maćado za sajt "Fondacija strateške kulture".

Naš izbor

Civilizacijsko samoubistvo Evrope: Zapad je ušao u fazu haotične iracionalnosti

Najnovija žrtva ove represije je udruženje "Jednakost i pomirenje" (Egalité et Réconciliation), koje je osnovao sociolog i pisac Alan Soral. Sorel je, u međuvremenu, emigrirao u Rusiju, što samo pothranjuje tipične paranoje savremene francuske elite o ruskom "informacionom ratu".

Kako primećuje ruski pisac Platon Besedin, ono što se danas dešava u Francuskoj – protesti studenata, srednjoškolaca i učenika, kojima su se pridružili nastavnici, zdravstveni radnici, državni službenici i "Žuti prsluci" – sasvim je logična posledica francuske spoljne politike.

Međutim, ovog puta je ta zemlja jednostavno otišla predaleko, kaže Besedin, a njene elite su postale apsolutno drske, jer Makron nije samo obični predsednik, već "on, kao neko koga su na tu funkciju postavili tehnofeudalci, predstavlja prototip modernog evropskog političara".

Ovaj problem je teško shvatiti ukoliko ste rođeni u Rusiji ili Kini.

Ali, ako ste rođeni kao Francuz ili Nemac, sasvim je prirodno da osećate paniku od onog šta donosi sutra.