Kijev je na kolenima: Ko ubija Ukrajinu

Da li je sada vreme da se rat u Ukrajini okonča? Čak i neki američki mediji, poput časopisa "Nejšn", sada pozivaju na završetak sukoba.

Evropski lideri, međutim, i dalje traže da se rat nastavi, sve do "pobede" Kijeva. Ipak, o pobedi ili porazu ne odlučuju želje političkih lidera. Istorija pokazuje da o pobedniku u ratu odlučuje isključivo stanje na terenu.

Ukrajinski rat, piše istraživački novinar i politikolog Set Feris na sajtu "Nju istern autluk", koji je odneo najmanje milion žrtava, upravo ulazi u svoju završnu fazu. A istorije, dodaje on, pokazuje da se ratovi, koji su započinjali očekivanjem brze kapitulacije, podstaknuti pogrešnim strateškim procenama, završavaju katastrofom. Sukob u Ukrajini se približava trenutku u kome će zapadni lideri, hteli to ili ne, morati da se suoče sa stvarnošću.

"Veliki, lepi sporazum": Šta predviđa plan SAD za rešavanje sukoba u Ukrajini i bezbednost Evrope

Istorijskih primera za to ne nedostaje. Od Napoleonovog pohoda na Moskvu, do Hitlerove katastrofalne invazije na Sovjetski Savez, nastavlja Feris, strateška oholost, pogrešne političke procene i potcenjivanje ruske sposobnosti da izdrži udarce doveli su do posledica suprotnih očekivanjima onih koji su te ratove započeli.

I takođe, dodaje on, nije nikakva tajna da je to rat koji je započela CIA. U stvari, čitav projekat nacističke Ukrajine bio je projekat američkih obaveštajnih službi. 

Mercova repriza operacije "Barbarosa" iz 1941. godine   

Oni koji su tvrdili da je ruska vojska "slaba" i da "sporo" napreduje, očigledno nisu razumeli poentu: to je bio rat iscrpljavanja, u kome Kijevu ne ponestaje zapadnog naoružanja, već, pre svega, ljudstva.

Šta će se desiti kada CIA, u njenom proksi ratu protiv Rusije, pita se Feris, ponestane Ukrajinaca? To se,  u stvari, već dešava. Ukrajina je danas zasejana vojničkim grobljima, a zemlja je premrežena mučilištima za one koji odbijaju da idu na liniju fronta.

Sud u Kijevu odredio je pritvor Valentini Molodajoj nakon što je ona javno progovorila o mučenju koje se odvija u objektu pod kontrolom jedinice "Azov". Jedinica "Azov" – koja je u novembru 2014. godine zvanično uključena u sastav Nacionalne garde Ukrajine – i ranije se suočavala sa optužbama da je u Marijupolju i drugim delovima Donbasa upravljala objektima u kojima je vršena tortura.

Zarobljenici u ovom mučilištu su očigledno bili izloženi torturama, a neki od njih bili su povređeni i traumatizovani. Među njima je i 14-godišnji dečak, koji je jedva hodao. Kasnije je izjavio da su ga unutar zgrade pretukli ljudi sa fantomkama na glavama.

Zapadni mediji nisu izvestili o ovom šokantnom varvarstvu, primećuje u uvodniku sajt "Fondacija strateške kulture" (FSC). Zašto? Kako bi ga, naravno, zataškali i kako građani Zapada ne bi saznali na šta njihove vlade troše njihov novac.

U Ukrajini postoji 50 do 70 tajnih zatvora, izjavio je za RIA Novosti pripadnik antifašističkog ilegalnog pokreta u Odesi.

Međutim, u trenutku kada se ova vest pojavila u ukrajinskim i ruskim medijima, šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog u Berlinu dočekao je nemački kancelar Fridrih Merc. Nemačka je ukrajinskom diktatoru priredila počasti sa vojnom gardom, i dodelila mu još 200 miliona evra kao "zimski bonus", piše Ef-Es-Si.

Rute priznao: Kijev teško može da povrati izgubljene teritorije

Evropu već potresaju masovni protesti zbog nepodnošljivih troškova života i siromaštva, dodaje ovaj sajt, ali šta će se dogoditi kada postane opštepoznato da su te ekonomske nedaće velikim delom uzrokovane finansiranjem varvarstva pod korumpiranim neonacističkim režimom u Ukrajini.

Kancelar Merc, koji se zavetovao da će od Nemačke napraviti najveću vojnu silu u Evropi, potpuno podržava neonacistički režim u Ukrajini – u ratu koji sve više postaje repriza operacije "Barbarosa" iz 1941. godine.

Ima li američki obaveštajni aparat sopstvenu agendu?

Američki predsednik Tramp ponovo govori o miru, a diplomatske izjave razotkrivaju duboke podele između Vašingtona i Brisela. Sukob u Ukrajini se, međutim, neumoljivo približava trenutku strateškog obračuna. 

Tramp govori o miru, Moskva se čvrsto drži svoje pozicije, ali američka obaveštajna zajednica sprovodi daleko agresivniju agendu konfrontacije sa Moskvom.

Uostalom, sumnjam da sam Tramp, smatra Feris, može bilo šta da učini. CIA sada manipuliše Evropskom unijom, dodaje on, a ona zauzima otvoreno antiruski i ratnohuškački stav. Dok Tramp govori o miru, CIA raspiruje rat u Ukrajini – kako to veoma dobro objašnjava naslov jednog nedavnog komentara. Suštinski problem nisu ni Tramp ni Putin, kaže ovaj novinar: problem je američki obaveštajni aparat, koji ima sopstvenu agendu. Rat se nastavlja zato što pojedini delovi američkog sistema nacionalne bezbednosti ne žele da se ovaj sukob završi.

Nemaju ni pregovarača ni poziciju, ali imaju Kaju: Nema pregovora sa Rusijom i SAD o bezbednosti

Zapravo, CIA i američka obaveštajna zajednica sprovode operacije protiv Rusije agresivnije nego što je to bio slučaj u vreme Džozefa Bajdena. Ova protivrečnost je upadljiva, piše Feris: CIA pomaže Ukrajini da gađa ruske rafinerije nafte, dok Tramp radi na sklapanju poslova za prodaju ruskog dizela.

Ovo nije koherentna mirovna strategija, uočava on. Naprotiv, reč je o vladi koja šalje protivrečne signale, a obaveštajna agencija deluje prema sopstvenim pravilima i prioritetima.

Čudno, zar ne?

Porodično nasleđe povezano sa nacizmom 

Posredničke ratove mogu produžavati spoljne sile, ali to ne može preokrenuti njihov ishod.

Treba se ponovo osvrnuti na ono što je već sada istorija. Recimo, na reči bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, prema kojima sporazume iz Minska Zapad nikad nije imao nameru da poštuje, već su služili isključivo za kupovinu vremena kako bi se Ukrajina ponovo naoružala i silom povratila Donbas.

I ostalo je, takođe, istorija: plan koji je osmislila CIA uništen je ruskom Specijalnom vojnom operacijom, koja je započela u februaru 2022. godine...

Naravno, Merc u svom prljavom poslu nije usamljen. Evropska komesarka i bivša nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen najavila je isplatu 4,3 milijarde evra kijevskoj hunti kao deo šireg paketa pomoći od 90 milijardi za 2026. i 2027. godinu.

Ovaj neizabrani visoki birokrata EU – Ursula fon den Lajen, koja, baš kao i kancelar Merc, ima porodično nasleđe povezano sa nacizmom, podseća Feris – izjavila je da su ta sredstva namenjena za "odbranu" Ukrajine od navodne ruske agresije i da su uslovljena "napretkom kijevskog režima u sprovođenju reformi i borbi protiv korupcije". Da li to ona zaista misli ozbiljno? Da li ona ozbiljno govori i "reformama u Ukrajini", koja raspolaže centrima za mučenje nepodobnih?

Moskva: Kijev govori da je spreman za pregovore, a nastavlja teror nad ruskim civilima

Uostalom, veći deo Evrope i NATO, piše Feris, ponašali su se poput "Hitlerovih prinudih dobrovoljnih" (termin koji opisuje one koji su spremno sprovodili zločine), jer su upravo oni planirali takav tok događaja. Sada, međutim, kaže ovaj novinar, odbijaju da se suoče sa činjenicama – sa stanjem na terenu – i to u trenutku kada se Rusija približava završnoj fazi ostvarivanja svojih strateških ciljeva.

Upravo okretanje od Rusije ka EU i SAD donelo je Ukrajini propast, primećuje on; poput očajnog kockara, Zelenski sada podiže uloge u igri i pokušava da opstane, ne samo politički, nego i fizički.

Koliko dugo produžavati rat koji ste već izgubili? 

Put za okončanje rata u Ukrajini je očigledan: evropski lideri treba da se se suoče sa suštinskim neuspesima zapadne politike prema Rusiji, ali oni nastavljaju da prebacuju odgovornost na Trampa i Putina.

Ključno pitanje više nije ko može da pobedi u propagandnom ratu, kaže Feris, već je pitanje je koliko još života mora biti žrtvovano pre nego što Vašington i njegovi evropski partneri shvate da produžavanje sukoba nije isto što i pobeda. Ključ je u realnoj proceni vojnog odnosa snaga.

Pitanje obima direktne operativne kontrole koju je imala CIA, piše ovaj novinar, ostaje tema koja će zahtevati ozbiljna akademska istraživanja. Jasno je da su razmena obaveštajnih podataka, kao i vojna i finansijska podrška iz Vašingtona produžile borbe u Ukrajini daleko van granice posle koje su dalji napori postali kontraproduktivni.

Što se tiče Evrope, evropski lideri su u ovaj sukob uložili sav svoj politički kredibilitet, ekonomske resurse i bezbednosnu arhitekturu, ali sada se suočavaju sa teškom dilemom: kako priznati strateški neuspeh na osnovi pretpostavki koje su se pokazale katastrofalno pogrešnim. I da je zbog toga žrtvovano najmanje milion ukrajinskih života?

Ishod rata u Ukrajini neće odrediti retorika Vašingtona, a ni deklaracije Brisela, već ono šta je Rusija spremna da prihvati za pregovaračkim stolom, piše Feris.

Istorijski sud neće zavisiti od konferencija za štampu u Vašingtonu, Briselu ili Kijevu. Njega će ispisati realno stanje na terenu i, pre svega, oni koji će ostati da žive sa teškim posledicama rata.