Ponovo pritisci iz Brisela: Imaju zamerke na sektor obrazovanja, bodu im oči nacionalni udžbenici

Da li će od naredne školske godine đaci istoriju i geografiju učiti iz nacionalnih udžbenika, kako je predviđeno zakonom, biće nam jasnije po formiranju nove vlade. Iz Brisela stižu novi pritisci, kroz Izveštaj Evropske komisije, da se od toga odustane.

"Evropska komisija ukazala je na rizike uvođenja nacionalnih udžbenika istorije i geografije u Srbiji, ocenjujući da takvo rešenje može da smanji pluralizam, utiče na kvalitet obrazovanja i dovede do politizacije nastavnog programa", saopštio je Edu forum.

Pod budnim okom Brisela i bez rasprave u Skupštini: Ko blokira Zakon o nacionalnim udžbenicima?

Pritisci iz Evrope ne dolaze prvi put. Vlast u Srbiji je 2025. godine najavila uvođenje paketa nacionalnih udžbenika. Govorilo se da će u ruke države preći izrada udžbenika iz nekoliko predmeta – istorije, geografije, srpskog jezika, sveta oko nas, prirode i društva, likovnog, muzičkog. Da će taj posao raditi samo javni izdavač, a ne privatne izdavačke kuće.

Na samu najavu uvođenja nacionalnog paketa udžbenika prvi su se pobunili strani izdavači koji posluju u Srbiji, a onda se oglasila i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je rekla da "sa velikom pažnjom prate razvoj događaja" i da je "lično pokrenula to pitanje pred srpskim vlastima" zabrinuta zbog konkurencije.

Kroz izmene Zakona o udžbenicima u skupštinsku proceduru ušao je paket nacionalnih udžbenika, ali su u parlamentu amandmanima izmenili predlog Zakona i usvojeno je da Zavod za udžbenike radi samo dva udžbenika– istoriju i geografiju, kao i "Srpski jezik i nacionalna kultura", koji je obavezno nastavno sredstvo.

Zakonom je tada predviđeno je da se nacionalni udžbenici uvode sukcesivno, da se istorija i geografija za peti razred osnovne i prvi razred srednje škole uvedu u školskoj 2027/28. godini, za učenike drugog i šestog razreda počeće od školske 2028/2029. godine, za učenike trećeg i sedmog razreda počeće od školske 2029/2030. godine, a za učenike četvrtog i osmog razreda počeće od školske 2030/2031. godine.

U međuvremenu je Zavod za udžbenike izabrao autore koji će raditi nacionalne udžbenike iz istorije i geografije za peti razred osnovne i prvu godinu gimnazija svih smerova.

"Izabrani su autorski timovi za izradu nacionalnih udžbenika, čime je započeta realizacija ovog procesa. Aktivnosti na izradi udžbenika su u toku i odvijaju se u skladu sa ustaljenim izdavačkim procedurama. O svim narednim fazama i dinamici realizacije javnost će biti blagovremeno obaveštena", kažu u Zavodu za udžbenike za RT Balkan.

Naš izbor

Bura oko nacionalnog paketa udžbenika: Zašto je Briselu važno iz kojih knjiga uče srpska deca?

Udžbenik (od nacionalnog značaja) iz istorije za peti razred osnovne škole pisaće Aleksandra Smirnov Brkić i Biljana Krstić, a za prvi razred gimnazije Aleksandar Krstić i Davor Lazarević. Nacionalne udžbenike iz geografije za peti razred i prvi razred gimnazije pisaće isti autorski tim koji čine Marko Milošević, Miroslav Markićević i Dragan Milošević.

Edu forum, inače nevladina organizacija koji se finansira kroz projekte koje podržava EU, u svom saopštenju je navela da bi jedan od prvih poteza novog ministra prosvete i novog saziva Narodne skupštine trebalo da bude izmena Zakona o udžbenicima i ukidanje odredbi o uvođenju nacionalnih udžbenika.

U saopštenju se navodi da je Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji za 2026. godinu, u okviru Poglavlja 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, ukazala na posledice izmena Zakona o udžbenicima usvojenih u decembru 2025. godine.

Edu forum podseća da je tokom javne rasprave o izmenama zakona, kao i nakon njihovog usvajanja, upozoravao da "takvo rešenje ograničava izbor različitih autorskih i stručnih pristupa i otvara prostor za snažniji uticaj dnevne politike na obrazovne sadržaje".

Ta nevladina organizacija smatra da se "kvalitet udžbenika ne može unaprediti ukidanjem mogućnosti izbora, već transparentnim procedurama, stručnom odgovornošću i jasnim standardima kvaliteta".

"O tim pitanjima organizovali smo dva okrugla stola u okviru projekta 'Uniformisanje mišljenja', finansiranog sredstvima EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji, na kojima su učestvovali stručnjaci iz oblasti obrazovanja i izdavaštva, kao i predstavnici roditelja i učenika", navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ocenjuje da bi izmena zakona predstavljala priliku da nova vlast pokaže opredeljenost za obrazovni sistem zasnovan na pluralizmu, stručnosti, demokratskom dijalogu i uvažavanju različitih mišljenja.

Država je prilikom uvođenja nacionalnih udžbenika navela da je cilj očuvanje nacionalnog identiteta, kulturne baštine i jezika i da će ti udžbenici obezbediti jedinstven pristup nastavnim sadržajima koji su od suštinskog značaja za razvoj nacionalne svesti učenika.