Kako se brani i ruši poljska država: Tehnika državnog udara Donalda Tuska

Sve ono što se događalo u Varšavi u noći 30. oktobra 2026. godine ući će u istorijske anale. Prema rečima italijanskog geopolitičara Lorenca Marija Paćinija – i mnogih drugih analitičara – u pitanju je pokušaj državnog udara iza koga stoji Evropska unija (EU), a njime rukovodi premijer Donald Tusk.

Naš izbor

Poljska u mom srcu: Tuskov pokušaj državnog udara orkestriran je iz Brisela

Reč je, bez ikakve sumnje, o državnom udaru, piše poznati francuski publicista Tijeri Mejsan na sajtu "Volternet", i dodaje: "EU je i do sada organizovala državne udare, ali sada postupa isto kao što je to činio NATO tokom bipolarne ere, kada je nastojao da obuzda Sovjetski Savez."

U ovom, konkretnom slučaju, dodaje on, nije postojao nikakav pravni osnov da sudija – koja čak još nije ni stupila na dužnost – donosi bilo kakve odluke, a kamoli da suspenduje svog budućeg pretpostavljenog.

Sve je, naravno, u vezi sa sukobom u Ukrajini: "Na prvi znak mogućeg mira u Ukrajini – kao i mogućeg raspada Evropske unije – EU je, uz pomoć Nemačke, organizovala pravosudni državni udar u Varšavi", tvrdi Mejsan.

I Tusk i Navrocki su atlantisti i okoreli rusofobi. Ipak, među njima postoje i značajne razlike. Tusk je nepokolebljivi vojnik Evropske komisije i glavni propagator rusofobije u Evropi. Slučaj Navrockog je složeniji. On se može nazvati "suverenistom", konzervativcem ili poljskim nacionalistom.

Udar na pravosuđe širom Istočne Evrope

Ukratko, predsednik Navrocki, koji je bio na letu za Senegal, okrenuo je avion, stigao do suda i učestvovao u koškanju na ulazu, a Tuskov pokušaj je nazvao "nasilnim preuzimanjem jednog ustavnog organa".

Jaroslav Kačinjski je otišao i korak dalje i govorio o uvođenju policijske države.

Analitičari ovo često predstavljaju kao regionalnu "recesiju vladavine prava" – odnosno, kao pad nezavisnog pravosuđa, koji se širi od Budimpešte, preko Bratislave sve do Varšave, ističe nezavisni egipatski istraživački novinar Tamer Mansur.

Mađarska je u tome poslužila kao prvobitni model, dok je Slovačka, pod vođstvom Fica, kasnije odabrala kraći put – godine 2024. je ukinula Specijalno tužilaštvo.

Rumunija označava presedan od najvećeg značaja, naglašava Mansur, jer je u toj zemlji 24. novembra 2024. godine Kalin Đorđesku pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora.

Dana 6. decembra, dva dana pre drugog kruga, Ustavni sud je poništio glasanje, oslanjajući se na obaveštajne izveštaje u kojima je opisana koordinisana kampanja na TikToku, koja je predstavljena kao delo "neprijateljske države" (Rusije).

Medvedev: U Poljskoj je u toku ustavni puč

Đorđesku je potom zabranjeno učešće na ponovljenim izborima, na kojima je u maju 2025. godine Nikušor Dan pobedio Džordža Simiona. Simion se nekoliko nedelja ranije pojavio na bini zajedno sa Navrockim, u okviru takozvane osovine Varšava–Bukurešt.

U svakom sukobu sa Briselom, upozorava Mansur, nacionalno pravosuđe predstavlja ključnu polugu; Evropski sud pravde insistira na tome da pravo EU ima prednost nad nacionalnim pravom. Poljski Ustavni sud je 2021. godine proglasio pojedine delove osnivačkih ugovora EU nespojivim sa poljskim ustavom.

Tehnika državnog udara Donalda Tuska

Evo nekih detalja o "tehnici državnog udara", kojim je upravljao poljski premijer Tusk.

Dana 29. oktobra, zamenik glavnog komandanta policije Tomaš Mihulka uputio je direktivu regionalnim komandantima, u kojoj je naložio da se pripreme za mobilizaciju policijskih snaga između 2. do 8. novembra, pozivajući se na "operativnu situaciju u zemlji".

Međutim, kako primećuje Mejsan, u tom trenutku u zemlji nije bilo nikakvih nemira. Drugi novembar je bio datum kada je predsednik republike trebalo da se vrati sa putovanja u Afriku.

Nakon toga, sindikat "Policijska solidarnost" je u saopštenju istakao da policija treba da služi građanima, a ne političkim strankama, i zatražio objašnjenje povodom postupanja policijskog rukovodstva ispred Ustavnog suda, gde su predsedniku onemogućili ulazak u zgradu.

Reč je, međutim, o znatno široj bici, kao što je to nedavno priznao i poljski premijer Tusk.

Dana 28. oktobra, Jaroslav Kačinjski – bivši premijer i aktuelni lider stranke PiS – izjavio je da će Poljska morati da napusti Evropsku uniju ukoliko ona ne sprovede reforme i ne ukine Evropsku komisiju.

Puč u Varšavi? O čemu se zapravo radi u poljskoj borbi za vlast

Odgovorio mu je premijer Tusk na platformi Iks: "Jaroslav Kačinjski je upravo najavio da bi Poljska trebalo da započne pregovore o uslovima svog izlaska iz Evropske unije. To je jedno od pitanja o kojima se odlučuje u bici koja se trenutno vodi u Poljskoj – teškoj bici. Nemam nameru da je izgubim, čak i ako nisu svi na mojoj strani."

Kako zaključuje Mansur, preuzimanje institucija odvija se u oba smera: nacionalisti preuzimaju sudove kako bi se oduprli Briselu, dok centristi preuzimaju kontrolu nad narativom o sudovima kako bi se suprotstavili nacionalistima.

"Nema razgovora sa ruskim diktatorom"

Događaje u Poljskoj je moguće shvatiti tek u mnogo širem kontekstu ukrajinskog sukoba sa Evropom.

Na primer, telefonski razgovor, u trajanju od 90 minuta – koji su 27. oktobra 2026. inicirali norveški premijer Jonas Gar Stere i finski predsednik Aleksandar Stub, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – izazvao je pravi šok u Evropskoj uniji.

EU je sebi postavila apsolutno pravilo: "Nikada ne razgovarajte sa ruskim diktatorom!", piše Mejsan.

Nemačka, Poljska, Švedska, Danska i baltičke države odmah su osudile ovaj potez. Nijedan lider države članice EU nije bio u kontaktu sa "osvajačem" još od jula 2025. godine i razgovora francuskog predsednika Makrona sa Putinom. Kada se predsednik Evropskog saveta, Portugalac Antonio Košta, usudio da u junu 2026. uspostavi indirektan kontakt sa Kremljom, bio je oštro ukoren.

Ipak, piše francuski publicista, Poljska se nalazila na pragu velike promene. Poljska – koja je potpuno nestala sa mape između 1795. i 1918. godine, a zatim ponovo od 1939. do 1945. – istorijski je podeljena između onih koji se plaše Rusije i onih koji se plaše Nemačke.

Oni koji se plaše Nemačke sa sumnjom gledaju i na EU, zato što smatraju da njom dominira Berlin i okreću se ka SAD.

Mirovni sporazum koji SAD trenutno pripremaju za Ukrajinu, nastavlja Mejsan, mogao bi da potkopa napore EU usmerene protiv Rusije i protiv slovenskih naroda uopšte.

Evropska "vladavina prava"

Godine 2015. novi predsednik Andžej Duda (iz stranke PiS) pokrenuo je promene u izborima za sudije Ustavnog suda, čime je osiguravao da se za odlučivanje zahteva kvalifikovana većina.

Nakon toga, Ustavni sud potvrdio je primat poljskog prava nad pravom Evropske unije. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, osudila je 19. oktobra 2021. ovo "kršenje vladavine prava".

Reforma pravosuđa u EU članici: Razvedeni Poljaci otkrivaju da su možda još uvek u braku

Sud pravde Evropske unije (SPEU) iskoristio je reformu pravosuđa i položaj homoseksualnih osoba, kako bi Poljskoj nametnuo dnevnu novčanu kaznu od milion evra, koja će ostati na snazi sve dok Poljska ne ukine svoje reforme sudstva.

Situacija je počela da se smiruje tek kada je Poljska primila više od 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica. Ali, kada je predsednik Navrocki otputovao u posetu Senegalu, ministar pravde Valdemar Žurek – koji ujedno obavlja i funkciju glavnog tužioca – podneo je 30. oktobra 2026. godine zahtev za ukidanjem imuniteta predsedniku Ustavnog suda Bogdanu Švječkovskom.

Zatim, sudija Ustavnog suda Ana Korvin-Pjotrovska – koju je imenovala Tuskova parlamentarna većina, ali koja još uvek nije položila zakletvu pred predsednikom Navrockim – donosi odluku o "suspenziji" predsednika Suda Bogdana Švječkovskog i potpredsednika Bartlomeja Sočanskog. Pozivajući se na svoj staž u sudstvu, ona je samovoljno preuzela upražnjenu funkciju predsednika Suda.

Briselski efekat

Kao što je na televiziji izjavio premijer Tusk: "U državi u kojoj vlada pravo, političar ne može ući u sud da bi izdavao naređenja ili zastrašivao sudije – pa čak ni ako je reč o predsedniku...

Vladavina prava ne poznaje stranačku pripadnost, niti dopušta mogućnost nekažnjivosti. Nazovimo stvari pravim imenom: u Poljskoj već godinama postoje organizacije i političari koji imaju za cilj uništenje demokratije i vladavine prava."

Poljska sazvala sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost: Rusija jasna po pitanju Kalinjingrada

Trenutno se zemljom upravlja kroz oblik kohabitacije između Tuskove vlade – koja je proevropski orijentisana – i predsednika iz stranke Pravo i pravda (PiS), na čelu sa predsednikom zemlje Navrockim.

Akademski stručnjaci su skovali termin "briselski efekat" kako bi opisali proces u kojem Evropa izvozi svoje propise u "ostatak sveta". Poljska sada služi kao ogled za primenu tog modela unutar same Evrope, gde se preferencije Brisela nameću putem pravosuđa, valute i finansiranja.

Sledeći je udar na Narodnu banku Poljske, koja, po uzoru na Bugarsku, treba da odbaci nacionalnu valutu i prihvati evro...