Poljska u mom srcu: Tuskov pokušaj državnog udara orkestriran je iz Brisela

Ono što se dogodilo u Varšavi u noći 30. oktobra 2026. godine ući će u istorijske knjige, tvrdi italijanski geopolitičar Lorenco Marija Paćini. Prema njegovim rečima, u pitanju je pokušaj državnog udara, koji je imao podršku EU, a njime je rukovodio premijer Donald Tusk.

Puč u Varšavi? O čemu se zapravo radi u poljskoj borbi za vlast

Reakcija Evrope podelila je kontinent duž već poznate linije razdora. Portparol Evropske komisije izjavio je da poljske vlasti moraju osigurati da Ustavni sud funkcioniše u skladu sa Ustavom i sudskom praksom iz Luksemburga, dodajući da je imenovanje osmoro novih sudija u nadležnosti Sejma (poljskog parlamenta). U suštini, to je samo paravan za vladu.

Tusk je, inače, nepokolebljivi lojalista Evropske komisije i glavni propagator rusofobije u Evropi, piše Paćini na sajtu "Fondacija strateške kulture". Tuskov pokušaj osujetio je predsednik Navrocki, koji je takođe nacionalista i rusofob, ali koji pokazuje političku veličinu daleko višeg reda. Navrocki je okrenuo svoj avion koji je leteo za Senegal, vratio se u Varšavu i pridružio se demonstrantima ispred Ustavnog suda.

Ovaj događaj je, međutim, primećuje Paćini, stvorio duboku pukotinu u poljskom političkom sistemu i u celokupnoj strukturi političkih, ekonomskih i vojnih moći, koje nastavljaju svoj put ka otvorenom ratu Evrope i Rusije. 

Tusk – najpouzdaniji saveznik Brisela i NATO-a

Narednog dana, Navrocki je nazvao događaje pokušajem nasilnog preuzimanja ustavne institucije. I Viktor Orban, bivši premijer Mađarske, optužio je Tuska da je organizovao državni udar protiv sopstvenog naroda.

Upravo ovde leži veza sa sukobom u Ukrajini, piše Paćini. U Varšavi, Tusk predstavlja najpouzdanijeg garanta politike koju Brisel i NATO sprovode prema Rusiji: vojna podrška Kijevu, odbijanje pregovora sa Moskvom, ponovno naoružavanje i tretiranje Rusije kao egzistencijalnog neprijatelja. Braniti Tuska po svaku cenu, kaže on, znači braniti istočni bok te strategije.

Glasovi u Evropi koji osuđuju pokušaj državnog udara u Varšavi dolaze iz tabora koji već neko vreme poziva da se sukob okonča putem pregovora. Vladavina prava je postala jezik na kojem se vodi mnogo šira bitka, jer onaj ko kontroliše Ustavni sud, kontroliše i granice poljskog suvereniteta.

Pri tom, u Poljskoj tabor koji osuđuje državni udar nije proruski orijentisan. I stranka Pravo i pravda (PiS) i Navrocki su, naravno ubeđeni atlantisti. Ipak, oni su raskinuli sa politikom "Kijev na prvom mestu". Tokom leta, Navrocki je oduzeo Zelenskom Orden belog orla, nakon što je jedna ukrajinska jedinica dobila ime po UPA – pobunjeničkoj vojsci iz Drugog svetskog rata, odgovornoj za masakr nad Poljacima u Volinji.

Za sada, razdor se ogleda u odnosima prema Ukrajini. Promena u odnosima sa Rusijom odvija se mnogo sporije, zaključuje Paćini, ali je ona ipak primetna.

Poljska izborna aritmetika

Parlamentarni izbori u Poljskoj biće održani najkasnije između oktobra i novembra 2027. godine, u terminu koji će odrediti Navrocki, ukoliko ne dođe do prevremenog raspuštanja parlamenta.

Istraživanja javnog mnjenja trenutno pokazuju da je Građanska koalicija Donalda Tuska vodeća politička snaga, koja uživa podršku između 32 i 36 odsto. Stranku Pravo i pravda (PiS) podržava između 20 i 25 odsto, koaliciju Konfederacija 12 i 16 odsto, stranku Konfederacija poljske krune Gžegoža Brauna između sedam i 12 odsto.

"Puč" u Poljskoj: Šta politička kriza u Varšavi znači za sve podeljeniju EU | Dan uveče

Prevedeno u poslanička mesta, ovi procenti bi bloku koji čine PiS, Konfederacija i Braun doneli oko 245 od ukupno 460 mesta u parlamentu, u poređenju sa 215 mesta koliko ima trenutna većina.

Kamen spoticanja je Gžegož Braun. Poljska desnica odbacuje Brauna zbog njegovog antisemitizma, antiamerikanizma i simpatija prema Rusiji. Kačinjski je obećao da Braun neće ući u vladu, a to je tražio i američki ambasador u Varšavi. Međutim, stvaranje alternative Tuskovoj vladi bez učešća Brauna naprosto nije moguće.

Ako kriza u vezi sa Ustavnim sudom pretvori izbore u referendum o poljskom suverenitetu, iskušenje da se uključi Braun postaće sve veće, dodaje Paćini: prvi put od 1989. godine, politička snaga koja zagovara drugačiji odnos prema Moskvi mogla bi postati odlučujući faktor u formiranju vlade. I Konfederacija je vojnu pomoć Kijevu postavila kao jednu od ključnih tema svoje kampanje.

Rat se ne odvija samo s druge strane reke Bug

Udar na pravosuđe ubrzava ovu dinamiku na najmanje dva načina, nastavlja italijanski geopolitičar. On lišava vladu legitimiteta u očima desničarskog biračkog tela i ujedinjuje ovaj blok, piše Paćini, čime se omogućava sklapanje saveza koji su do juče delovali nezamislivo.

Takođe, sukob se premešta iz domena bezbednosti u domen suvereniteta. Ne može se isključiti mogućnost vanrednih izbora ukoliko već sada krhka koalicija ne izdrži ovaj potres.

Štaviše, ovogodišnja istraživanja javnog mnjenja ukazuju na očigledan zamor Poljaka od sukoba u Ukrajini. U julu, prema anketama, 44 odsto Poljaka želelo je da se obustavi vojna pomoć Ukrajini, 41 odsto bilo je za njen nastavak; 52 odsto se protivilo pristupanju Kijeva Evropskoj uniji, a 65 odsto je odbacilo mogućnost slanja poljskih vojnika u Ukrajinu. Oduzimanje počasne titule Zelenskom podržalo je 59 odsto ispitanika.

Medvedev sarkastično o "ruskom tragu" u poljskoj krizi: Obožavam ovu mantru

Nepoverenje prema Rusiji ima duboke istorijske korene i ne može nestati tek tako, tokom jednog izbornog ciklusa. Ali, ono što se menja, tvrdi Paćini, jeste nešto drugo: odbijanje da se Poljska direktno uključi u sukob.

Drugim rečima: možda se Poljaci plaše Rusije, ali nisu spremni da se bore protiv nje. Takođe, oni počinju da se pitaju ko će snositi troškove eskalacije, o kojoj se odlučuje negde drugde.

Tenzije u oktobru – zbog navodne zavere protiv Tuska i ministra odbrane Kosinjak-Kamiša, kao i hapšenja osmoro osoba osumnjičenih za sabotažu – jasno su pokazale da se rat ne odvija samo s druge strane reke Bug, dodaje ovaj autor.

Poljska – istureni položaj u ratu bez jasno definisanog političkog cilja

Visoku cenu, u slučaju produbljivanja konflikta sa Rusijom, platiće Poljaci. Poljska, smeštena između Nemačke i Rusije, praktično je pogranična zemlja.

Poljaci nemaju nikakav interes da se sukob u Ukrajini nastavi. Danas ovaj pritisak dolazi iz Brisela i sedišta NATO-a, koji od Varšave očekuju da postane istureni položaj u ratu bez jasno definisanog političkog cilja. Poljska istorija, međutim, opominje: Poljska je do sada bila tri puta podeljena između velikih sila. 

Kako zaključuje Paćini: najverovatniji scenario je da će Poljska smanjivati vojnu pomoć Kijevu, potvrđujući sopstveni suverenitet naspram Brisela. Samo po sebi, to bi predstavljalo "manje zlo", koje bi u budućnosti moglo da otvori put ka dijalogu sa Moskvom.

Ako se svi ovi faktori poklope, dodaje on, "noć Tribunala" mogla bi ostati upamćena kao trenutak kada je istočni front evropskog rata počeo da puca iznutra. I znak da se u Istočnu Evropu vraća bar malo zdravog razuma, dodaje on.

Birokratsko čudovište iz Brisela protiv suverenih naroda

Ulozi idu mnogo dalje od varšavske sudnice, piše analitičar Adrijan Korčinjski, nezavisni analitičar za pitanja Istočne Evrope na sajtu "Nju istern autluk".

Institucija koja je u centru spora već je osporila zahteve Brisela oko granica ovlašćenja EU, a u toku je sukob oko nezavisnosti poljske Centralne banke.

Značaj poljskog Ustavnog suda za Brisel je van svake sumnje. Godine 2021. ovaj sud je odbacio tumačenja ugovora EU kao "nespojiva sa ustavnim poretkom Poljske". Sukob je pokrenuo fundamentalno pitanje: ko određuje granice ovlašćenja, koja je suverena država prenela na evropske institucije?

Zapadna Evropa se raspada: Na šta Rusija mora da bude spremna

U pitanju je, tvrdi Korčinjski, daleko širi sukob, koji se tiče planova Brisela o federalizaciji Evrope, jer se federalizacija, stvaranje Sjedinjenih Država Evrope, može uspostaviti bez novog ustava i svečane ceremonije proglašenja. Ukoliko uklonite mogućnost nacionalnim vladama da kažu ne, o spornim pitanjima će odlučivati isključivo Brisel.

Čitava Istočna Evropa bi trebalo da prepozna tu opasnost. Suverenitet ne mora biti prepušten uz dramatičnu objavu. Naprotiv, konstatuje Korčinjski, on je izložen eroziji, kada sudovi i monetarne institucije postanu plen u borbi za političku kontrolu.

Kao što je primetio ruski mislilac Aleksandar Dugin: Evropska unija odavno nije demokratska već totalitarna liberalna država, koju uopšte ne zanimaju zakonitost ili demokratija – upravo ona načela u čije ime navodno deluje. Demokratija je u Evropi, što oni i sami priznaju, suspendovana.

Ona je, zapravo, trajno ukinuta u korist nadnacionalnih institucija i multinacionalnih korporacija. EU se već pretvorila u bezlično, birokratsko čudovište, koje gazi i poslednje tragove demokratije u Evropi.