Trudnoća posle 40. i 50. godine ne mora da nosi veći zdravstveni rizik, tvrdi ginekolog

Trudnoća posle 40. i 50. godine, medicinski gledano, ne mora da predstavlja veći zdravstveni rizik u odnosu na trudnoću u dvadesetim ili tridesetim godinama, ukoliko se žena na odgovarajući način pripremi za nju, izjavio je ginekolog prof. dr Aleksandar Ljubić. On je ukazao na to da se tokom trudnoće mogu javiti dijabetes i povišen krvni pritisak, ali da se ti rizici mogu blagovremeno otkriti i sprečiti.

Komentarišući slučaj glumice Hilari Svonk, koja u 52. godini očekuje treće dete, Ljubić je istakao da ne postoji precizno određena starosna granica nakon koje žena više ne može da postane majka. Prema njegovim rečima, medicina i dalje ispituje biološke mogućnosti, potencijalne rizike i načine da se pacijentkinje o njima pravovremeno informišu.

On je osudio negativne reakcije na odluku glumice da ponovo postane majka u poznijim godinama, ocenjujući ih kao oblik diskriminacije na osnovu starosti i pola.

"Svo to drvlje i kamenje na glumicu koja je rešila da u tim godinama ostane trudna predstavlja veliko vraćanje unazad, o tome smo pričali u prošlom milenijumu. To je diskriminacija po starosti i polu, gde neko ograničava ženu na mogućnost rađanja, to nije dobro", poručio je Ljubić.

Zašto plodnost opada sa godinama

Govoreći o promenama plodnosti tokom života, Ljubić je objasnio da jajnik ima dve međusobno povezane funkcije - reproduktivnu i hormonsku. Do pada nivoa hormona dolazi kada se iscrpi rezerva jajnih ćelija ili usled promena u mehanizmima njihovog sazrevanja, što može imati različite posledice po zdravlje žena.

On je naglasio da je, kada se reprodukcija posmatra kao poseban faktor, opšte zdravlje jedan od najvažnijih aspekata na koje medicina može da utiče.

Jedan od načina očuvanja reproduktivnih mogućnosti jeste i zamrzavanje jajnih ćelija. Ljubić je naveo da taj postupak može da predstavlja svojevrsnu polisu osiguranja za buduće materinstvo, ali je istakao da reprodukcija nije jedina važna oblast života žene.

"Dok medicina ne bude mogla da pravi nove ćelije koje će vraćati hormone u normalu, zamrzavanje jajnih ćelija je najbolji način za očuvanje plodnosti", rekao je on, dodajući da je važno brinuti o reproduktivnom i opštem zdravlju još u mladosti.

Ljubić je ukazao i na to da se o ženskom biološkom satu u javnosti govori mnogo više nego o muškom, što je ocenio kao oblik polne diskriminacije koji proizlazi iz različitih fizioloških procesa. Kako je objasnio, kod muškaraca promene nastupaju sporije i manje primetno, dok se kod žena odvijaju brže.

Psihološke prednosti i izazovi kasnog materinstva

Psihoterapeutkinja Milica Jeremić smatra da se iza osuđivanja žena koje odluče da postanu majke u poznijim godinama često kriju strah od starenja, propadanja i zastarela uverenja o životnim dobima. Prema njenim rečima, žena u četrdesetim i pedesetim godinama je na vrhuncu svoje evolucije i psihološki spremna za majčinstvo.

Dodala je i da se životni vek značajno promenio u odnosu na vreme naših baka, kada su ljudi živeli između 40 i 45 godina, dok je danas prosečan životni vek oko 80 godina. Žene u pedesetim godinama često su već izgradile karijeru, uredile partnerske odnose i rešile stambena i ekonomska pitanja, što može da doprinese njihovoj psihološkoj zrelosti i spremnosti za roditeljstvo.

Jeremić je istakla da životno iskustvo, emocionalna stabilnost i zrelost mogu da budu prednosti u odgajanju dece, jer su majke u poznijim godinama često posvećenije odnosu sa detetom. Ipak, kao jedan od mogućih izazova navela je manjak energije, uz napomenu da je to individualna stvar.

Ona je dodala da majke koje dobiju decu kasnije u životu mogu biti posebno osetljive na predrasude i pritiske okoline, zbog čega ponekad razvijaju i izraženiju sklonost ka perfekcionizmu u odnosu sa decom.

Kako se izboriti sa osudama okoline

Govoreći o pritiscima sa kojima se suočavaju trudnice i majke u pedesetim godinama, Jeremić je naglasila da je važno da budu svesne da život ne prestaje u tom životnom dobu. Ona smatra da komentari poput "svaka ti čast, ja ne bih mogla" često više govore o strahovima i uverenjima osobe koja ih izgovara nego o samoj ženi.

Prema njenim rečima, takvi stavovi potiču iz vremena kada su u tradicionalnim zajednicama žene već sa 35 godina preuzimale ulogu baka, dok su mlađe generacije bile usmerene na druge obaveze.

"Žena sa 50 godina je već ostvarena u ostalim identitetima, njena jedina prepreka jesu njene godine, ali time bude više investirana u odnos sa detetom i već je pripremljena na osude i pritiske s kojima se može suočiti. Treba da se zapitamo ko od nas ima potpisan ugovor da će dočekati sutra", poručila je Jeremić.