Bebe majki sa anemijom imaju manju zapreminu mozga: Razlike uočene već u prvoj godini

Bebe koje su rodile majke sa anemijom imaju manji mozak, posebno u delovima koji su važni za kretanje, učenje i regulaciju emocija, pokazala je nova studija.

Razlike su prvi put uočene već u uzrastu od godinu dana, a istraživači navode da bi kasnije mogle da budu povezane sa kognitivnim teškoćama koje bi se ispoljile kada deca krenu u školu.

U proseku, ukupna zapremina mozga kod beba koje su rodile majke sa anemijom bila je za četiri odsto manja nego kod beba čije majke nisu imale anemiju, iako je kod svih majki sa anemijom dijagnostikovan samo blaži oblik ovog stanja.

Razlike su zabeležene u tri specifična dela mozga - putamenu, kaudatnom jedru i žuljevitom telu, odnosno corpus callosum. Stručnjaci navode da su sva tri dela mozga uključena u važne neuropsihološke funkcije, poput brzine obrade informacija, regulacije emocija i izvršnih funkcija.

Dalje, razlika između dve grupe beba povećavala se tokom prve dve godine života. Žuljevito telo, na primer, bilo je oko četiri odsto manje sa 12 meseci kod dece čije su majke imale anemiju, ali je ta razlika dostigla šest odsto do 24. meseca.

Ranija istraživanja u Južnoj Africi, koja su obuhvatila malu decu i decu školskog uzrasta, pokazala su slične razlike u zapremini mozga.

Posledice anemije u trudnoći mogu biti vidljive i u školskom uzrastu

Više od trećine trudnica širom sveta ima anemiju - stanje koje je najčešće posledica nedostatka gvožđa i kod kojeg je broj crvenih krvnih zrnaca u organizmu manji od normalnog. Simptomi uključuju umor, nedostatak vazduha i vrtoglavicu. Anemija je najčešća u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji. Istraživači iz Velike Britanije i Južne Afrike pratili su više od 300 majki i njihovih beba u Kejptaunu, pri čemu su mozgovi beba snimani nekoliko puta u periodu od njihovog trećeg meseca do navršene druge godine.

"Ovo nisu deca koja sustižu vršnjake, kod kojih razlike u mozgu vremenom nestaju. One su i dalje prisutne kada deca napune šest godina i krenu u školu, kada bi ove razlike mogle da počnu da se ispoljavaju kao uočljivije kognitivne teškoće", kažu istraživači. 

Važna kontrola anemije tokom trudnoće

Rezultati, dodatno ukazuju na značaj sprečavanja i lečenja anemije kod žena u reproduktivnom periodu, kako navode stručnjaci. Lekari preporučuju da se tokom trudnoće sprovode pregledi kojima se utvrđuju anemija i nedostatak gvožđa, a da se, kada je to potrebno, koriste preparati gvožđa koji se uzimaju oralno, pa čak i intravenski.

Svetska zdravstvena organizacija smanjenje stope anemije navodi kao jedan od prioriteta, ali je napredak u borbi protiv ovog problema stagnirao tokom poslednje dve decenije.

Stručnjaci upozoravaju da bi anemija sada trebalo da bude jedan od prioriteta javnog zdravlja kako bi se obezbedilo ne samo preživljavanje dece već i njihov pravilan razvoj.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Brain Communications, a prenosi Gardijan.