Trka za naslednika Kristin Lagard ušla je u veoma intenzivnu fazu nakon što je ona zvanično najavila da će u februaru naredne godine napustiti Evropsku centralnu banku (ECB).
Dva vodeća kandidata su dobro poznata imena u krugovima centralnih banaka evrozone: Španac Pablo Ernandes de Kos, odmeren ekonomista poznat po svom tihom autoritetu, i Holanđanin Klas Not, nekadašnji zagovornik stroge monetarne politike (jastreb), čiji je boravak u Savetu guvernera ECB-a ostavio složenije nasleđe.
Nedavna anketa agencije "Blumberg" među ekonomistima pokazuje da De Kos ima blagu prednost: 12 ispitanika izabralo je njega, dok se za Nota opredelilo njih devetoro. Ova anketa pruža uvid u preferencije stručnjaka, ali ne predstavlja prognozu konačnog ishoda. Odluku o imenovanju doneće lideri EU, pri čemu će na pregovore verovatno uticati zahtevi pojedinih država, kao i druga upražnjena mesta u ECB.
Na izbor će uticati i političko trgovanje oko onoga što će verovatno biti "paket-aranžman", koji uključuje i popunjavanje dva mesta u Izvršnom odboru ECB-a koja će ostati upražnjena u januaru, odnosno maju, navodi "Politiko".
Odmereni De Kos
De Kos, ekonomista sa doktoratom Univerziteta u Madridu, počeo je da radi u Banci Španije 1997. godine. Godine 2004. preselio se u Frankfurt, gde je radio kao savetnik Izvršnog odbora ECB-a, nakon čega se vratio u špansku centralnu banku. Napredovao je u službi sve dok nije postao guverner, a tu funkciju obavljao je od 2018. do 2024. godine.
Na tom položaju uspeo je da povrati ugled Banke Španije, koji je bio narušen nizom pogrešnih poteza pre i tokom finansijske krize.
Njegov stil je nenametljiv: on je, uslovno rečeno, "umereni golub" – što znači da, pored inflacije, veću pažnju posvećuje privrednom rastu i zaposlenosti nego što to čine "jastrebovi".
Ipak, kada je inflacija naglo porasla 2022. godine, De Kos je podržao zaokret ECB-a ka višim kamatnim stopama. Takođe, nema mnogo razumevanja za vlade koje odlažu neophodne reforme penzionog sistema; dok je bio na čelu Banke Španije, objavio je oštru kritiku vlade Pedra Sančeza.
De Kosa je dugo pripremao prethodnik Kristin Lagard, Mario Dragi, čija reč i dalje ima veliku težinu u evropskim ekonomskim raspravama i mogla bi uticati na stavove pojedinih zemalja dok razmatraju koga da postave na čelo ove frankfurtske institucije.
S obzirom na to da se Francuska suočava sa sve većim pritiskom dugova, iskustvo koje De Kos ima kao ekonomista Banke Španije iz perioda krize u evrozoni moglo bi uveriti vlade zemalja EU da je on najbolji izbor.
Međutim, politička računica bi mogla ići na štetu ovog Španca. Francuska želi da obezbedi poziciju glavnog ekonomiste Evropske centralne banke, koja postaje upražnjena u maju 2027. godine. Neki zvaničnici bi možda želeli da izbegnu situaciju u kojoj bi i predsednik ECB-a i glavni ekonomista dolazili iz visoko zaduženih zemalja.
Budući da je inflacija iznad ciljanog nivoa, a evrozona je 2022. godine pretrpela snažan inflatorni šok, neki lideri bi mogli dati prednost kandidatu koji je u prošlosti zauzimao izrazito "jastrebovski" (restriktivni) stav.
Tu na scenu stupa Klas Not.
Not: Od "jastreba" do pragmatičara
Not takođe poseduje snažnu ekonomsku potporu, budući da je doktorirao na Univerzitetu u Groningenu. Nakon početnih angažmana u holandskoj centralnoj banci (DNB) i Međunarodnom monetarnom fondu, preuzeo je visoke funkcije u holandskom Ministarstvu finansija, a zatim se vratio u DNB, kojom je rukovodio od 2011. do 2025. godine.
Takođe je predsedavao Odborom za finansijsku stabilnost , globalnim telom zaduženim za praćenje rizika po finansijski sistem.
Tokom većeg dela Dragijevog mandata, Not je bio čvrst zagovornik restriktivne politike (jastreb) i javno je kritikovao mere podsticaja koje je sprovodila ECB. U septembru 2019. godine, taj paket mera nazvao je "nesrazmernim".
Njegov odnos sa rukovodstvom ECB-a bio je skladniji tokom mandata Kristin Lagard. Podržao je njen paket mera za odgovor na krizu izazvanu pandemijom, kao i Mehanizam za zaštitu transmisije – potencijalno radikalniji instrument od bilo kog uvedenog u vreme Marija Dragija, koji omogućava ECB-u da otkupljuje neograničenu količinu duga pojedinačne zemlje članice EU.
Not je bio među prvima koji su se zalagali za povećanje kamatnih stopa kada je inflacija počela naglo da raste, ali je s vremenom počeo da važi za "pragmatičnog jastreba" i timskog igrača.
Zagovornici tvrde da bi predsednik koji zastupa restriktivni stav mogao pomoći Evropskoj centralnoj banci da pruži podršku ekonomijama južne Evrope tokom dužničke krize, a da istovremeno uveri potrošače i investitore da banka ostaje posvećena stabilnosti cena.
Činjenica da je Not ranije obavljao funkciju predsedavajućeg Odbora za finansijsku stabilnost u okviru grupe G20 takođe bi mogla da mu ide u prilog.
Nemačke ambicije mogle bi predstavljati prepreku, s obzirom na to da bi izborom Nota "jastrebovi" iz severne Evrope već iskoristili svoju priliku da postave šefa ECB. Uz to, pojedini guverneri sa dugim stažom i dalje smatraju Notov javni razlaz sa Dragijem činom nelojalnosti.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da će odluka biti doneta do kraja godine, a ministri zemalja evrozone trebalo bi da se okupe u okviru Evropskog saveta sredinom decembra.