Predstavnici "Studentske liste" smatraju da je model jeftine radne snage potrošen i tvrde da će odsvirati kraj toj "trci do dna" u kojoj je Srbija učestvovala prethodnih godina nudeći stranim investitorima sve izdašnije subvencije, dok su zaposleni u njihovim pogonima uglavnom radili za minimalne zarade. Ono na šta oni ukazuju u delu programa koji se odnosi na rad i socijalnu politiku, da strane investicije privlače jeftin i nezaštićen rad, podstiču rad van radnog odnosa i da investitori nestaju kad i njihove subvencije, gledamo i ovih dana dok strane kompanije najavljuju da zatvaraju fabrike u našoj zemlji. Do sada je bilo nekoliko "talasa" napuštanja našeg tržišta, a odlasci su uglavnom bili povezani sa istekom državnih podsticaja i sa rastom minimalca poslednjih godina.
Predstavnici "Studentske liste" smatraju da je radno zakonodavstvo Srbije među najnepovoljnijim po radnike u Evropi, a da prava koja na papiru postoje kod nesavesnih poslodavaca ne znače mnogo, jer gotovo da nema sankcija za njihovo kršenje. Zato najavljuju izmene propisa i uvođenje reda na tržište rada. Sindikati ukazuju da je, da bi sve pogodnosti koje obećavaju mogle da se pretoče u realan život, neophodno značajno jačanje kapaciteta inspekcije rada. Pozdravljaju uvođenje spoljne kontrole njenog postupanja, kao i osnivanje posebnih radnih sudova, kojima bi trebalo da se ubrzaju postupci sudske zaštite zaposlenih.
Na osnovu onoga što je navedeno u programu, poslodavci će posle 12 meseci morati da zaposle radnika na neodređeno vreme, dok će zapošljavanje preko agencija biti ograničeno "na opravdane potrebe". Najavljuju i "proširenje definicije zaposlenog" čime će obezbediti sva prava iz radnog odnosa radnicima koji su angažovani na osnovu ugovora o radnom angažovanju, tako da radnici na privremenim i povremenim poslovima i preko omladinskih zadruga imaju zagarantovana osnovna prava.
Najavili su i da će zaštititi učenike od eksploatacije omladinskih zadruga i da će pojačanom kontrolom zapošljavanja stranih radnika sprečiti obaranje cene rada. Na mesto radnika koji je otpušten kao tehnološki višak, poslodavac neće smeti da zaposli drugog u narednih šest meseci, a i kada taj rok istekne, prednost za angažovanje, će imati ranije otpušteni radnik. Praksa pojedinih investitora je bila i da radnike premeštaju u fabrike u druge gradove, a nova vlast najavljuje da će biti dozvoljeni premeštaji do 20 kilometara kada postoje opravdane potrebe i kada se zadržava približno jednako trajanje putovanja.
Jedan od težih zadataka koji su sebi zadali predstavnici "Studentske liste" je približavanje minimalne zarade stvarnim troškovima života i češće usklađivanje sa inflacijom, što verovatno neće proći bez otpora domaćih i stranih investitora.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković kaže za RT Balkan da je rast minimalnih zarada bio jedan od razloga zbog kojih su pojedini strani investitori u delatnostima sa niskom dodatom vrednošću zatvorili fabrike u Srbiji i preselili ih u susedne zemlje ili na neke dalje lokacije. On napominje da, na osnovu ranijeg dogovora predstavnika sindikata i poslodavaca i Vlade Srbije, od januara ponovo raste minimalac i da će biti 600 evra, što znači da poslodavca svaki radnik u bruto iznosu košta blizu 1.000 evra.
"Program mora paralelno da se bazira i na podizanju kvalifikacija radnika, jer smo iskoristili jeftinu radnu snagu kao pokretač rasta. Neophodno je da se kreiraju radna mesta koja nose veću dodatnu vrednost kako bismo brzo napredovali. Da bismo imali takva radna mesta, moramo imati obrazovane ljude. To su pretpostavke koje moraju da se ispune. Definitivno ćemo ići ka gubitku radnih mesta na kojima su radili niskoobrazovani ljudi za male plate", smatra profesor.
On ističe da Srbija za neke industrije, zbog stepena razvoja, više nije atraktivno tržište.
"Ljudi zaboravljaju da mi ubrzo, ako se bude nastavio umereni rast, iz srednjerazvijenih zemalja prelazimo u visokorazvijene zemlje, koliko god to nama delovalo nemoguće, postoji Afrika, Latinska Amerika, delovi Azije, koji su osetno siromašniji od nas. Mi više nismo lokacija za investitore i delatnosti koji se fokusiraju na jeftinoj radnoj snazi. Problem je što u poslednjem popisu stanovništva imamo oko četvrtinu stanovništva starijeg od 15 godina sa osnovnom školom ili manje od toga, a i oni moraju da rade. Podizanjem minimalca, posla za njih će biti sve manje jer će biti sve manje poslova za nekvalifikovane ili nisko kvalifikovane radnike. To je ono što je opasno i o čemu će morati da razmišlja svaka nova vlast", ukazuje profesor Dušan Marković.
Veliko interesovanje u javnosti izazvala je najava uvođenja četvorodnevne radne nedelje, ali je istaknuto da će to biti omogućeno poslodavcima koji se za to opredele, uz to da ne smanjuju zarade zaposlenih. Naknada za bolest ili povredu van rada tokom prvih 30 dana biće podignuta sa 65 na najmanje 75 odsto odgovarajućeg proseka, uz zaštitu minimalne zarade, a za obračun bolovanja i godišnjeg odmora koristiće se povoljniji tromesečni prosek.
"Za novčanu naknadu ishrane garantovaćemo najmanje 10 odsto prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca i najmanje 20 odsto republičke minimalne zarade, dok ćemo za regres propisati najmanje jednu takvu prosečnu zaradu i donju granicu u visini minimalne zarade. Dodaci na osnovnu zaradu iznosiće najmanje 150 odsto za rad na neradni praznik, po 50 odsto za noćni i prekovremeni rad, 110 odsto za nedelju i dan nedeljnog odmora, 30 odsto za smene i 26 odsto za terenski rad. Za svaku punu godinu rada u radnom odnosu, kod svih poslodavaca, minuli rad iznosiće najmanje 0,5 odsto osnovice, a objavljivanjem raspona zarada pri zapošljavanju i dostupnošću podataka o uporedivim poslovima olakšaćemo otkrivanje diskriminacije u plaćanju", obećala je "Studentska lista" u svom programu.
Prekovremeni rad će biti ograničen na osam časova nedeljno, a ukupno dnevno radno vreme na 12 časova, dok će "poslodavci svaki dodatni sat evidentirati i platiti". Biće u obavezi da najave raspored rada svojim zaposlenima najmanje sedam dana unapred. Pravom na isključenje nakon radnog vremena biće zaštićeno slobodno vreme od stalnih poslovnih zahteva.
Kada je u pitanju sindikalno organizovanje, najavljeno je da će ono biti dostupno svim radnicima, uključujući samozaposlene i nestandardno angažovane. Prag reprezentativnosti na teritorijalnom i granskom nivou biće spušten na pet odsto. Predsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za RT Balkan da su studentski predlozi obuhvatili zahteve sindikata i zaključke radne grupe koja je pre godinu dana radila na izradi novih zakona o radu i zakona o štrajku.
"Imaju punu našu podršku što se tiče tih tačaka. Zakon o štrajku imamo još iz osamdesetih godina. Oba zakona su dosta restriktivna i ne idu u korist radnika i treba ih menjati. Naravno da ćemo kao sindikalna organizacija podržati promene koje idu na bolje", kazao je Mihajlović.
On je ukazao da su agencije za zapošljavanje veliki problem, jer krše ugovore na određeno vreme i oni traju i po desetak godina.
"Dobili smo nedavno sudski spor u kojem je radnik 10 godina radio na određeno tako što su mu menjali poslodavca ili su menjali samo deo opisa posla. Važno je kako će se zakoni sprovoditi. Inspekcije moraju da budu mnogo agilnije, da se vidi kako implementirati sve to u praksi", rekao je Zoran Mihajlović.
U programu se navodi da će svakoj ženi koja je radila pre trudnoće biti obezbeđeno porodiljsko odsustvo, nezavisno od vrste ugovora, a da će posle šest meseci zdravstvenog osiguranja biti zagarantovana naknada od najmanje dve trećine prethodnih primanja, uz donju granicu u visini minimalne zarade, a posle 12 meseci punu naknadu. Najavljeno je i ukidanje obračuna koji mesece bez prihoda uračunava kao nule u osamnaestomesečnom proseku. Uvešće i tromesečno odsustvo za očeve posle rođenja deteta i neprenosivi deo roditeljskog odsustva tokom prve godine njegovog života. Ovaj koncept ima za cilj da podstakne očeve da se aktivnije uključe u negu deteta, a ukoliko ga otac ne iskoristi u predviđenom roku, taj deo odsustva propada i majka ne može da ga preuzme kako bi produžila svoje bolovanje.