Od početka 2023. godine do danas više od deset stranih kompanija koje su koristile državne podsticaje zatvorile su svoje kapije ili najavile gašenje. Još najmanje toliko njih smanjilo je obim proizvodnje, a "Drekslmajer" u Zrenjaninunajavljuje odlazak iz Srbije do kraja sledeće godine.
"Odlazak investitora posledica je pre svega ekonomskih okolnosti, jer Srbija više nije destinacija sa obilnom i jeftinom radnom snagom, kakva je bila pre desetak godina. Dosadašnji model privlačenja stranih investicija praktično je iscrpljen i neophodno je stvoriti uslove za snažniji razvoj domaće privrede", rekao je član Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić za RTS.
Prema njegovim rečima, rast prosečnih i minimalnih zarada, povećanje troškova rada i realno jačanje evra doveli su do toga da Srbija više nije konkurentna u pojedinim radno intenzivnim delatnostima. Jedinični troškovi rada u tim sektorima gotovo su se izjednačili sa onima u zemljama centralne i istočne Evrope.
Na odlazak pojedinih kompanija uticale su i nepovoljne međunarodne okolnosti, pre svega kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja je pogodila i domaće fabrike iz tog sektora.
"Model koji je postojao prethodnih desetak godina, a koji se zasnivao na privlačenju investitora zainteresovanih pre svega za jeftiniju radnu snagu i državne subvencije, praktično je potrošen. Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije", objašnjava Minić.
Odlazak kompanija najviše pogađa manje sredine
U poslednjih desetak godina Srbija je potpisala više od 250 ugovora sa stranim investitorima, ali taj model nije pratila odgovarajuća promena strukture investicija. Nije bilo dovoljno pomaka ka privlačenju kompanija koje donose veću dodatu vrednost, uvode naprednije tehnologije i mogu da isplaćuju veće zarade.
Minić smatra da je Srbija time ušla u ono što se naziva zamkom ekonomije srednjeg nivoa razvijenosti.
Iako odlazak stranih kompanija na makroekonomskom nivou za sada nema dramatične posledice, procenjuje se da je reč o nekoliko hiljada do desetak hiljada, možda i nešto više izgubljenih radnih mesta. Međutim, posledice su znatno izraženije na lokalnom nivou, naročito u manjim i ekonomski manje razvijenim sredinama.
Kada iz takve sredine ode veliki poslodavac, ne gube se samo radna mesta u fabrici. Posledice osećaju i lokalni trgovci, prevoznici i drugi privrednici koji su bili povezani sa njenim poslovanjem, dok lokalna samouprava ostaje bez dela prihoda. Zbog toga, ističe Minić, odlazak velikih kompanija zahteva konkretnu reakciju.
Domaća privreda mora da dobije bolje uslove za razvoj
Dosadašnji model ekonomskog rasta zasnivao se na dva glavna oslonca – stranim direktnim investicijama i velikim državnim infrastrukturnim ulaganjima. U Fiskalnom savetu su i ranije ukazivali na to da je takav model iscrpljen i da je potrebno preusmeriti pažnju na jačanje privatnog sektora.
"To, međutim, ne znači da je dovoljno samo promeniti raspodelu državnih subvencija. Za razvoj domaće privrede neophodni su bolji uslovi poslovanja, efikasne institucije, vladavina prava, dosledna primena propisa i veća pravna sigurnost", dodaje Minić.
Minić ukazuje na to da domaći privrednici nisu imali isti nivo sigurnosti kao strani investitori, koji su, pored državnih garancija, bili zaštićeni i međunarodnim ugovorima.
Ni podsticaji nisu bili ravnomerno raspoređeni. U početku programa državnih subvencija, pre deset do petnaest godina, udeo domaćih privatnih preduzeća među korisnicima bio je veoma mali. Iako je kasnije povećan, i dalje je nizak.
Doprinos stranih direktnih investicija BDP-u iznosi oko četiri odsto, približno koliko i doprinos domaćih privatnih investicija. Ukupne investicije u Srbiji čine oko 23 odsto BDP-a, što ukazuje na to da nedovoljno investiraju i domaći i strani privatni sektor, rekao je Minić za RTS.
Zato Minić naglašava da strane investicije nisu problem same po sebi. Ključno pitanje je njihov kvalitet i struktura, odnosno da li doprinose razvojnom modelu koji Srbija želi da izgradi.
Dodatni izazovi za srpsku ekonomiju
Jedan od dodatnih izazova za srpsku privredu predstavlja sve veća razlika između novih priliva stranih direktnih investicija i odliva novca po osnovu profita, dividendi i kamata.
Prema podacima koje navodi Minić, prošle godine su odlivi po tim osnovama bili za više od dve milijarde evra veći od novih priliva po osnovu stranih direktnih investicija. U prvih osam meseci ove godine ta razlika iznosila je 1,6 milijardi evra.
"To nije neposredni problem, ali u srednjem roku može da bude problem za Srbiju, jer mi imamo visok taj strukturni deficit platnog bilansa", rekao je Minić.
On je ukazao da takva neravnoteža srednjoročno može da stvori pritiske na dinar, što bi stvaralo pritiske na Narodnu banku da prodaje devize kako bi zadržala stabilnost, umesto da otkupljuje viškove deviza da bi očuvala stabilan kurs.